VEČERAS DOČEKUJEMO SRPSKU NOVU GODINU! Sutra je Vasiljevdan, a ovo nikako ne smete da URADITE!

Julijanski ili stari kalendar, koji je uveo Julije Cezar 46. godine pre nove ere, koristio se do 1582. godine, kada je papa Grgur uveo novi kalendar. Prve su ga prihvatile Italija, Poljska, Portugal i Španija, a ubrzo zatim uvele su ga i ostale katoličke zemlje. Protestantske zemlje prešle su na novi kalendar mnogo kasnije, a pravoslavne tek u 20. veku, s tim što neke pravoslavne crkve, kao i naša, nikada nisu prešle na ovaj kalendar piše Informer.

Stoga se u Srbiji, Crnoj Gori, Makedoniji, Rusiji, Belorusiji, Ukrajini, Jermeniji, Moldaviji, Gruziji, Nova godina dočekuje 13. januara. Srbija je prešla na računanje vremena po gregorijanskom kalendaru 1919. godine. Ljudi su tada bili prilično zbunjeni, novinski naslovi i oglasi iz onog doba pozivali su na dočeke katoličke Nove godine, pa onda pravoslavne Nove godine ili srpske Nove godine... U narednim godinama nije bilo viđenije beogradske kafane ili bioskopa koji nisu organizovali doček dve Nove godine.

Posle Drugog svetskog rata komunističke vlasti su pokušale da zabrane slavljenje srpske Nove godine. Bilo je čak i naredbi da kafane 13. januara moraju da budu zatvorene, ali, ipak, mnogi su slavili srpsku Novu godinu i tada, u kućnoj atmosferi.

Srpska Nova godina je u našoj novijoj istoriji postala popularna, pa je skoro svi na neki način obeležavamo i poželimo u ponoć 13. januara srećnu Novu godinu.

A prvog januara po starom kalendaru, a 14. januara po novom, Srbi praznuju Mali Božić ili Vasiljevdan ili slavu Svetog Vasilija. Vasiljevdan se kod Srba slavi kao krsna slava, a kod Grka i Rusa kao imendan. Za ovaj dan vezuju se mnogi običaji, a postoje i verovanja šta na ovaj dan ne bi trebalo raditi. U Vojvodini je postojao običaj da se na raskršćima pale vatre, što ima ulogu jačanja Sunčeve svetlosti i toplote. Iz istih razloga, u Hercegovini su ostatke badnjaka od Božića spaljivali i na Mali Božić.

Na Mali Božić, 14. januara, ponovo se unosi badnjak, opet dolazi položajnik, a na trpezi je glava božićne pečenice, koja se čuva do tog dana. Vreme od Božića do Bogojavljenja, 19. januara, u narodu se naziva "nekrštenim danima", u kojima, prema verovanju, vrebaju demoni, karakondžule i veštice.

Na dan Svetog Vasilija mese se vasilice, slane ili slatke. U Srbiji se ovi kolači spremaju od kiselog ili lisnatog testa, a i jedni i drugi se prelivaju medom. Takođe, vasilica je i naziv za proju koja se u nekim krajevima služi na Mali Božić, s tim što se i ona ukrašava na poseban način.

Slatke vasilice se šaraju tako što se nekoliko strukova slame uveže u snopić crvenim koncem, pa se onda vrhovima bocka testo, i to tako da rupice formiraju oblik krsta.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)