VEČERAS ČEKAMO SRPSKU NOVU GODINU! Ovo su OBIČAJI koje morate da ispoštujete SUTRA, a ako padne sneg...

Dok su jedni spremni da raskite jelku već 2. janura, drugi žele da prolongiraju prazničnu magiju koliko god mogu, ali činjenice su sledeće: 13. januara dočekuje se Srpska Nova godina, koju mnogi nazivaju i pravoslavnom, i ona je poslednji praznik koji moramo da prebrodimo, kako bismo zaokružili svečarsku sezonu i nastavili živote uobičajenim tokom.

- Na selu su se, do Drugog svetskog rata, proslavljali Badnji dan i Božić, kao i Mali Božić ili sveti Vasilije, praznici poznati danas i kao pravoslavna Nova godina zbog računanja vremena Srpske pravoslavne crkve prema starom nereformisanom julijanskom kalendaru. Uglavnom se proslavljalo prema ustaljenim obrascima običajne prakse u krugu proširenih porodica ili zadruga - objasnila je svojevremeno za "Blic" etnolog prof. dr Vesna Marjanović.

Marjanović podvlači da su se u ovom periodu, koji danas nazivamo novogodišnji praznici, do pre nekoliko decenija praznovala tri datuma, ali da nijedan od njih nije bio ni 31. decembar ni 1. januar.

- U tradicionalnom modelu kulture vezanom za drugu polovinu 19. i početka 20. veka, Nova godina (1. ili 14. januar) nije se obeležavala u Srbiji, jer je zapravo Božić označavao početak godine, novog leta – rekla je ona.

Etnolog Marjanović napominje da su običaji promenljivi i usklađuju se s vremenom u kojem se živi. Nekadašnja značenja pojedinih obreda su davno izščezla, jer za njima nije više bilo potrebe u narodu. Tako su se menjali i običaji povezani s proslavljanjem Nove godine.

Istoričar Vladimir Krivošejev objasnio je za "Blic" da je praznovanje Srpske Nove godine počelo u vreme Kraljevine SHS.

- Prve zabeležene javne proslave, kako se tada pisalo pravoslavne Nove godine, bile su 1923. i javile su se u Srbiji kao vid otpora razvoju jugoslovenstva, kao propagiranom cilju politike kralja Aleksandra Karađorđevića. Internacionalna Nova godina tada je doživljavana kao katolička, iako je Kraljevina prešla na gregorijanski kalendar, ali su srpski nacionalni krugovi otpor prema stvaranju jugoslovenske nacije pokazivali, između ostalog, obeležavanjem pravoslavne Nove godine - objasnio je on.

- Od 80-ih proslave postaju javne u kafanama, mada se nije govorilo da je reč o regularnom radu. Lično se sećam 1984. i izveštaja na TV Beograd, kada reporter obilazi prepune kafane, ali mu niko ne kaže da je to zato što se slavi Srpska Nova godina, dok konačno u Skadarliji ne pita jednog šefa sale da li negde postoji slobodno mesto da se rezerviše, na šta mu on odgovara da će sigurno biti u restoranu "Zagreb" - seća se Krivošejev.

Običaji za Srpsku Novu godinu

Za Srpsku Novu godinu, vezani su brojni običaji i priprema praznična trpeza. Kako je ranije izjavila istoričarka umetnosti Narodnog muzeja u Kruševcu Natalija Topličanin, za ovaj praznik pravi se obredni hleb, takozvana Vasilica, u koju se simbolično stavlja zrno pšenice, novčić, koji predstavja materijalno bogatstvo, i dren, simbol zdravlja.

Prema običaju, Badnjak se čuva do Srpske Nove godine, kada se prave krstići i stavljaju na voće, odnosno rodno drvo, kako bi godina bila rodna.

Takođe se veruje da će, ako na sam dan praznika pada sneg, naredna godina biti rodna.

Srpska Nova godina se proslavlja molitveno u krugu porodice, ali i kolektivno u društvu prijatelja.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)