NIMALO LAK ZADATAK

SRPSKI RENDŽERI SE VRATILI IZ AMERIKE: Ispričali su sve o tome ŠTA SU VIDELI U KOLORADU! (FOTO)

Prosečna nadmorska visina Tare je oko 1.000 metara, a nacionalnog parka u Кoloradu skoro duplo viša

Objavljeno: 12.01.2020. 14:25h

Jovana Jovanović

Dvojica rendžera sa Tare imala su priliku da vide kako rade spasioci u dalekoj Americi, i to u Кoloradu u NP “Blek kenjon of Ganison”. Ivan Ilić i Milisav Mijatović bili su gosti kolega koji iako rade preko okeana, imaju dosta toga zajedničkog.

Prosečna nadmorska visina Tare je oko 1.000 metara, a nacionalnog parka u Кoloradu skoro duplo viša. I dok našu šumovitu planinu nastanjuju mrki medvedi, divokoze, divlje svinje i srne, teritorijom Crnog kanjona preovladava golet, crni medvedi, jeleni i divlje mačke

“Crni kanjon se nalazi na reci Ganison koja formira reku Кolorado, na kojoj je čuveni Veliki kanjon, jedan od najdubljih na svetu. Кod nas dominira kanjon Drine, jedan od najdubljih u Evropi. Najbliže naseljeno mesto američkom parku je Montrouz, udaljeno kao i Bajina Bašta od Tare, a pritom su i slične veličine. Imaju veštačka jezera i tunele koji ih spajaju, kao što su kod nas Perućac i Zaovine. Poput Tare, imaju i divne vidikovce, čak i staru prugu poput one u Mokroj Gori”, rekao je Milisav Mijatović.

Saradnja nacionalnih parkova "Tara" i "Crni kanjon Ganisona” iz Кolorada, započela je pre dve godine uz podršku ambasade SAD u Beogradu, a jedno od polja saradnje je i razmena zaposlenih. Dvojica srpskih čuvara imala su priliku da prate američke kolege u svakodnevnom radu i da sa njima razmenjuju iskustva po svim aspektima svog poziva. Takođe, su se uverili da se po obavezama i načinu rada čuvanje nacionalnih parkova u Srbiji i Americi suštinski ne razlikuje.

“Nimalo nisu delovali nadmeno, naprotiv, slušali su pažljivo sve što smo im pričali. U kritičnim situacijama oni odluke donose konsenzusom, što je veoma pohvalno. Rade iste poslove kao i mi, s tim što su opremljeniji i imaju status ovlašćenih službenih lica, kao policajci, sa mnogo većim ovlašćenjima od nas. Ujedno su i rendžeri, i vatrogasci, i spasioci. Naoružani su kao i mi, ali nose pancire, elektrošokove, biber-sprejove. Zakon im dozvoljava da privedu lice i upotrebe oružje čim se osete ugroženim. U takozvanom su sistemu 911 zajedno sa policijom, šerifom, vatrogascima i hitnom pomoći. Išli smo sa njima u dnevne patrole i gledali ih kako legitimišu posetioce, kontrolišu vozila, obilaze turističke kampove” - prenosi Mijatović.

Trebalo je da rendžeri dva nacionalna parka učestvuju u zajedničkoj spasilačkoj obuci, ali je vežbu omela prava akcija spasavanja jednog penjača - alpiniste koji se prethodno veče povredio i ostao zatočen na liticama penjališta u kanjonu. Кako helikopter nije mogao da sleti na stenu na kojoj je ostao alpinista, američki rendžeri su ga pred očima srpskih vadili iz ambisa.

I naši čuvari su realizovali dosta sličnih akcija na Tari, te su se američke kolege interesovale za iskustva i procedure koje se primenjuju kod nas. Takođe, rendžeri iz Srbije su prisustvovali i kolegijumu američkog parka gde se razgovaralo o poskupljenu ulaza u park (trenutna cena je 25 dolara). Zanimljivo je da je jedan od američkih rendžera sa svojom porodicom priredio kolegama iz Srbije večeru u svojoj kući.

- Zanimao nas je njihov način rada oko turističkih kampova, jer je to nešto što nam nedostaje na Tari. Tamošnji kampovi imaju toalete, priključke za struju, mesta za loženje vatre i sve se posebno plaća. Pored toga, interesovao nas je način uređenja vidikovaca i sličnih lokacija odnosno na prvom mestu aspekt bezbednosti posetilaca na ovakvim lokalitetima”, izjavio je Ivan Ilić.