UROŠ JE SRPSKI HEROJ BEZ PREMCA: Učinio je pravi PODVIG kod Starog Žednika!

Uroš Ždero (34), desetar vojske Srbije pomogao mališanu iz Turske nakon nesreće kod Bačke Topole. Strahovao za sedmogodišnjaka koji mu se na rukama neprekidno onesvešćivao i budio.

-Iz Bačke Topole sam krenuo prema Horgošu da jednu našu, vojnu, penzionerku prevezem na redovnu kontrolu do Vojnomedicinske akademije. Na auto-putu, nedaleko od Starog Žednika, ugledao sam kako iza šlepera stoji kolona od dvadesetak vozila austrijskih registarskih oznaka. Usporio sam, uključio rotaciona svetla da vozačima iza mene signaliziram da uspore. Tek tada sam ugledao i jeziv prizor - "audi" koji je podleteo pod prikolicu kamiona. Istrčao sam iz saniteta da pomognem, ali za trojicu muškaraca, nažalost, nije bilo spasa. Četvrti putnik, sedmogodišnji dečak, preživeo je, ali mi se činilo da ima unutrašnje krvarenje. Odlučio sam da ga što pre prevezem u subotičku bolnicu.

Ovako je desetar Uroš Ždero (34), vozač Odeljenja za zdravstvenu zaštitu 17. mehanizovanog bataljona Prve brigade Kopnene vojske u Bačkoj Topoli, govorio o strašnom udesu koji se 2. septembra, oko 6.30, dogodio na auto-putu između Bačke Topole i Starog Žednika. Dečaka su, pričao je, njegovi sunarodnici već bili izvukli iz smrskanog vozila, ali on nije izgledao dobro.

- Bio je kontuzovan i za nekoliko minuta se više puta budio i odmah ponovo onesvešćivao - nastavlja Ždero. - Shvatio sam da mora odmah u bolnicu. Pokušao sam na engleskom da objasnim da hoću odmah da ga prebacim u Suboticu na preglede, ali me niko od prisutnih nije razumeo. Govorili su nemački i turski. Upinjao sam se da im objasnim i predočim hitnost slučaja. Srećom, jedan od njih je znao srpski, pa sam mu objasnio da je mališanu neophodan lekarski pregled, da i njega ne bi izgubili zbog unutrašnjeg krvarenja.

Plemeniti desetar je dečaka, potom, prebacio u sanitet Vojske Srbije. Sa njima je put Subotice krenuo i pedesetogodišnji muškarac iz Turske kao pratnja mališanu. Otpočela je borba za život dečačića.

- Minuti vožnje do Subotice izgledali su mi kao sati, iako je brzina kojom sam vozio bila na granici dozvoljene - priča Ždero. - Mališan se u jednom trenutku probudio i počeo da plače. Loše je izgledao, pa sam strepeo i neprekidno se molio: "Samo da nema unutrašnje krvarenje. Malen je, dete je!" Jasno mi je bilo da je udarac "audija" u šleper bio strahovit. Laknulo mi je kada su ga preuzeli lekari i medicinsko osoblje Opšte bolnice u Subotici. Nekako sam znao da je od tog trenutka u sigurnim rukama.

Da je mališan već bio u sigurnim rukama kad je on rešio da mu pomogne, o tome Ždero i ne razmišlja:

- Najvažnije je da je dečak ubrzo bio dobro. Lekari su ga uspešno zbrinuli. Uradio sam ono što bi učinio svaki čovek. U pitanju je bio život deteta, zar bi se moglo drugačije postupiti?

Koliko čoveštva i ljudskosti ima u njemu, Ždero je pokazao i tog drugog septembra posle podne kada je, posle završenih svih obaveza, odlaska u Beograd do VMA i nazad - ponovo otišao da poseti dečaka.

- Želeo sam da mi lekari potvrde da je dobro, jer sam ceo dan mislio na njega.

Vulin: Ponosna cela Srbija

Dan nakon što je spasao dečaka iz Turske, desetara Ždera primio je Aleksandar Vulin, ministar odbrane.

- Svaki pripadnik Vojske Srbije uradio bi isto. Pomogao bi svakome, ne pitajući ni za veru, ni za naciju. Ponosan sam na desetara Ždera, ali je još važnije što je na plemenitog vojnika ponosna cela Srbija - rekao je ministar Vulin.

Ždero (drugi s leva) sa ministrom Aleksandrom Vulinom

Policajac

Pre mene, na mesto događaja stigao je i jedan naš policajac - priča Ždero. - On je sa kolegom išao iz suprotnog smera, ali je izašao iz vozila i prešao na mesto nesreće, dok je njegov kolega otišao do prvog isključenja kako bi kolima mogao da priđe do unesrećenih. Policajac je, međutim, morao da reguliše saobraćaj, jer u takvim situacijama na auto-putu može da nastane pravi haos, i ne daj bože, lančani sudar.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Novosti)