ZABRANJENA ISTINA O NAJVEĆOJ OPASNOSTI U KOJOJ SE NALAZI ČOVEČANSTVO: Kad ovo pročitate, NEĆE VAM BITI DOBRO!

Ceo svet je video slike koje stižu iz Australije. U prizorima nalik na zabranjene scene iz filmova o katastrofama, kroz suze gledamo hiljade i hiljade leševa životinja, velikih i malih, razbacane po od katastrofalnih požara opustošenom bushlandu. Kako se procenjuje, više od POLA MILIJARDE (500.000.000) životinja stradalo je u požarima.

Nekima je ovo glavna tema u životu, kao što bi i trebalo da bude. Nekima je bitnija prodaja nekog igrača negde, ili šta je rekao neki lokalni političar o regionalnom sukobu, ili ko je dobio neku nagradu za nešto, ili koji je film bolji od kojeg.

Ovi potonji su, rekli bi neki, idioti. Baš u onom smislu u kojem danas kažu da su tu reč koristili stari Grci (a nisu, derogativna upotreba je usledila vekovima posle Periklovog doba).

Prvo pero naučnog novinarstva u Srbiji, Slobodan Bubnjević, oglasio se pre par dana po pitanju klimatskih promena.

Espreso je jedan od retkih medija koji su objavili ovaj tekst. Ako ga niste pročitali, evo glavnih stvari iz njega:

"Klimatolozi se slažu da je naučna osnova za razumevanje globalnog zagrevanje dobro poznata još od 1971. godine, ali da bi se to objasnilo donosiocima odluka, političarima i industriji, potrošeno je skoro 50 godina i rezultati su prilično jalovi".

"Najviše pažnje treba pokloniti projekcijama o posledicama otapanja permafrosta, večno zaleđenog tla, na Arktiku. I dok se zaleđena voda topi i preti da podigne nivo mora, zaleđena zemlja, odnosno permafrost, u ovoj regiji predstavlja svojevrsni 'poklopac' ispod koga se nalazi pohranjena ogromna količina ugljen-dioskisa. Ovaj gas, CO2, ključni je činilac u inače prirodnom procesu zagrevanja atmosfere."

"Čovek je spaljivanjem fosilnih goriva doprineo povećanju CO2 u atmosferu i zbog toga se u posleđnih 150 godina planeta zagrejala za više od jednog stepena. Ako globalno zagrevanje dovede do otapanja permafrosta i oslobodi dodatne količine CO2, scenario bi mogao biti daleko gori od onog čega se inače plašimo"

"Treba imati u vidu da je i u okeanima rastvorena ogromna količina CO2 koja bi se u slučaju još većeg rasta temperature mogla osloboditi i onda još pojačati zagrevanje. Ne treba širiti strah od katastrofe, ali to bi mogao biti put u jedan nepredvidljiv i apokaliptičan scnario. Zato rast srednje globalne temeprature mora da se zaustavi na dva stepena, a verovatno i na 1,5, o čemu se neprekidno govori, ne samo jer je to najmanja šteta za naše ekonomije, nego jer tamo negde, na dovoljno visokoj temperaturi, vreba totalna, nepopravljiva katastrofa".

"Prelom razmišljanja o globalnom zagrevanju ne događa se u nauci, gde je sve već dugo jasno, ali ni u međunarodnoj diplomatskoj areni u koju gledamo već decenijama, već doslovno na ulici. Tradicionalni COP, decembarski samit zemalja potpisnica UN konvencije o klimatskim promenama koji je održan u Madridu, nije doneo ništa novo u pogledu obaveza velikih i malih država i po tome se 2019. godina ne može porediti sa 2015. kad je usaglašen Pariski sporazum".

"Klimatski štrajkovi" učenika koji su se širili svetom promenili su javnu percepciju na neočekivan način. To nije jednostavan proces kako se možda čini - pokret koga oličava devojčica Greta Turnberg ne uspeva da mobiliše sve slojeve društva...Kritikovan je i debatovan, ali on nesumnjivo najavljuje promenu "političke klime" i budućnost u kojoj se zaustavljanje klimatskih promene neće rešavati novim političkim sporazumima, nego uličnom borbom, što će uticati na politiku, a i na život ljudi, daleko više".

"Počelo se nazirati kako iza klimatske diplomatije na horizont izlazi klimatska revolucija. Mene to podseća na završnicu 19. veka kad se takozvani 'klasni sukob' smatrao marginalnim fenomenom, kad se vezivao za anarhističke agresivne ispade i kad je malo ko mogao predvideti da će se artikulisati u konkretnu političku silu ili državu, a onda i seriju revolucija, kontrarevolucija i ratova koje će obeležiti 20. vek".

Eto, ko imalo mozga ima u glavi, sve mu je jasno. U naučnoj zajednici zaista postoji konsenzus o tome da je čovek kriv za nezabeleženo globalno zagrevanje, i postoji konsenzus da ćemo svi (a pogotovo naša deca, i njihova deca) NAJEBATI ukoliko se nešto radikalno ne promeni.

Pomenuo je Bubnjević Gretu Tunberg, devojčicu od 17 godina koja je, na jednoj strani, heroj svih koji znaju šta znače ovi požari u Australiji i šta nas čeka, a na drugoj strani Đavo lično za sve koji nekritički brane ekonomsko-politički poredak koji nas je doveo na, slobodno se sad već može reći, ivicu istrebljenja.

Hvala Slobodanu na tome, jer je, ako se ne varam, prvi novinar od integriteta koji je pomenuo ovo jasno i glasno. Na svima nama ostalima je, ma gde radili i ma na kojoj poziciji radili, da ponavljamo ove njegove reči, do besvesti. Ne samo nas u Srbiji, nego u regionu, ne samo u regionu, nego u svetu. Sve dok svi ne shvate poziciju u kojoj se nalazimo mi i naša nerođena deca i unuci.

Ima, na žalost svih nas, onih TUPADŽIJA koji čekaju svaku objavu Grete (dete od 17 godina koje je skupilo hrabrost da kaže ono što drugi pametni ne smeju), pa da joj se narugaju. Slika se Greta tako u vozu kako sedi među torbama, i napiše "evo putujem u pretrpanim vozovima po Nemačkoj, idem kući", a ove TUPADŽIJE napadnu "ajoooj, laže", "ajoooj al je glupa", "ajoooj kakva KRETENUŠA". Itd.

E zamisli sad koliko treba da budeš GLUP (i idiot, u onom nepostojećem starogrčkom smislu te reči), pa da, dok nam se svet BUKVALNO RASPADA, ti se na taj način baviš detetom od 17 godina?

Mnogo glup. Ne samo to, nego moraš da budeš i jako bezobrazan. I bezočan. I/ili potplaćen. I/ili jako sebičan.

Jer, valja još jednom podsetiti na činjenice. A one su:

- Zbog gramzive i sebične prirode aktuelnog ekonomsko-političkog sistema, čija paradigma je "permanentni ekonomski rast" (nemoguća u uslovima stalnog rasta broja ljudi na planeti i organičenosti resursa na istoj), došli smo u situaciju da smo izazvali globalno zagrevanje čijih 1% posledica upravo gledamo (katastrofa u Australiji).

- U sledećih 50 do 100 godina uslovi života na Zemlji će se drastično i nepovratno promeniti. Naši potomci živeće u svetu prepunom požara, suša, poplava, gladi, boleština, ratova, masovnih migracija. Za ovo su zaslužni isključivo ekonomsko-politički lideri sveta, koji su uspostavili nemoguć sistem (stalni porast ekonomije sa ograničenim resursima) i mi, narod, koji nismo prepoznali opasnost ovakvog sistema, ili smo prepoznali, ali nam je bilo isuviše komotno i lepo uživati u njemu da bismo se pobunili.

- Nemoguće je popraviti štetu koja je učinjena, ali moguće je ublažiti posledice. Nisam od onih koji veruju da je ljudski rod, kao celina, jedna ipak najpre na hedonizam usmerena celina, sposoban da učini nešto ovakvo, pa mislim da će upravo posledice biti te koje će nas naterati da ublažimo posledice. U prevodu, nećemo dugo čekati na prvu "zelenu" vladu na svetu, možda baš u Australiji, a pitanje je samo koliki će, i kakav, biti otpor ovome u strukturama koje vladaju planetom. Jer, svako zeleno u sebi ima i malo crvenog, a crveno je jedno veliko "no-no", kako u Americi, tako i u EU, ali i u Putinovoj Rusiji, pa čak i u "crvenoj" Kini. Srbiju da ne spominjemo, ajde neka bude zato što smo nebitni globalno.

- Šta treba činiti? Realno, i ne tako mnogo, ali i mnogo. Realno, sve što svako od nas treba da učini je da iz svog života eliminiše svaku vrstu postupanja koja nepotrebno troši i uništava budućnost generacija koje dolaze. Otprilike 99% stvari koje radimo, a čine to, su potpuno NEPOTREBNE. Govorimo, dakako, o luksuzu koji nemilice upražnjavamo, i globalno se ponosimo (kakva je ovo tek glupost) što nas je danas 4 milijarde, a ne više 100 miliona, koji možemo da uživamo u kakvom-takvom luksuzu. Kakva glupost? Da, velika, jer ponosimo se onim što DIREKTNO seče vene i pušta krv onima koji će posle nas naseljavati ovu planetu. Mnogo - jer treba srušiti i/ili redefinisati ceo jedan sistem, pre svega političko-ekonomski, ali i sistem vrednosti, koji je stvorio i održava ovakvo stanje stvari. Sistem u kojem je nezajažljivo bogaćenje nešto "kul", u kojem je luksuziranje "super", u kojem se vrednost ličnosti vezuje

- Prošlo je vreme političke korektnosti. Ulog je prevelik za to. Stvari treba nazvati pravim imenom. Svako ko negira da je globalno zagrevanje proces devastacije planete koji je izazvao čovek snosi stravičnu moralnu odgovornost, a trebalo bi da snosi i krivičnu. Svako ko to negira izdajnik je - izdajnik svog naroda, svoje nacije, svojih potomaka, svojih predaka, i celog ljudskog roda. Svako od nas ima dužnost, svetu dužnost, da da sve od sebe da se ovo ludilo što pre zaustavi. Da li će ti napori uroditi plodom, niko ne zna. Ja sam čak pesimista. Ali na svima nama je da POKUŠAMO.

(I. Ćuzović)