OPADALE SU MI TREPAVICE I KOSA, SAMO SAM HTELA KUĆI! Maja je pobedila OPAKU BOLEST, već 15 godina NADOKNAĐUJE ŽIVOT

Kao grom iz vedra neba. Prirodno, to niko ne očekuje.

Samo se desi. Bolest nam život donese. Maji Kocić život je doneo limfom.

Bila je mlada, u tridesetima, bila je nečija majka, supruga, bila je u pokretu, osećala se savršeno. Ipak, kao da je nešto osećala...

Dobila je dijagnozu non hočkinskog limfoma DLBCL u IV C.S. jednog sumornog januarskog dana, godine 2014... Nije razumela šta je to. Nije znala šta je limfom kom je u tom trenutku objavila rat, ali je znala da se plašila...

- Najpre sam počela da dobijam blago povišene temperature, osećala je bol u levoj nozi. Imala sam jednu uvećanu žlezdu, ali se na nju nisam obazirala jer sam znala u kakvom sam stanju... U jednom trenutku došla sam do takvog stanja da sam znala da se borim samo za goli život, i ni za šta više... - počinje svoju priču Maja.

Ova žena slobodno može da kaže da je smrti gledala u oči. Gledala je da iz nje izvuče najbolje, pa je na strašnu bolest koja joj se desila počela da gleda kao na nešto što je uči životu, ljubavi, veri, nadi...

Svako ko se uhvatio u koštac sa jednom ovako teškom bolešću zna da na uliva strah, baš zbog one usamljenosti, baš zbog toga što ste daleko od ljudi koje volite.

I Maja je dosta bila sama...

Izolovana u sterilnom bloku, dok su joj otpadale obrve i trepavice, osećala se kao da gubi tlo pod nogama.

Ipak, imala je za šta da se uhvati. Jedna grana davala joj je nadu. To je bila porodica, prijatelji, njeni bližnji...

U retkim trenucima, onda kad nije bila u bolnici, bila je okružena ljudima koje voli, koji je vole. Smejali su se, plakali, sve su radili zajedno. Ponovo se vraćala u bolnicu, uvek s jednom mišlju.

- Strpljivo sam čekala trenutak kada će sve biti gotovo i kada ću se vratiti svojoj kući. Znala sam da taj trenutak mora doći - kaže ona.

I vratila se. Godine 2005. i to na Badnji dan Maja je ponovo došla kući. Shvatila je da joj je limfom uzeo deo života, da vreme ne može da vrati, ali da može da pokuša da sve nadoknadi

- Kući sam se vratila uplašena. Navikla na drugačije okruženje, uplašena što su lekari i sestre ostali stotinama kilometara daleko od mene, moja deca presrećna ali i ona uplašena hoće li mama ostati dovoljno dugo kući da joj sve ispričaju i da se zajedno poigraju. Išle smo nas tri te godine na sankanje, šetale se do iznemoglosti i odgledale sve Diznijeve crtaće po nekoliko puta.

Tada je imala samo jedan cilj, da se vrati u normalnu. Objasnila nam je kakav je put bio od lečenja, do kraja lečenja, i vraćanju životu.

- Svi mi, pacijenti sa teškim dijagnozama, imamo jedan cilj, a to je da ozdravimo. U toku lečenja, naša jedina želja je da završimo sa terapijama i da se što pre vratimo normalnom životu. Meni se desilo da je završetak lečenja doneo neopisivu radost i olakšanje sa jedne strane, a opet sa druge, čini mi se, da sam tek tada počela da se suočavam sa svim što sam proživela.

- U prvim mesecima nakon završetka terapija kada su odlasci u bolnicu su postali ređi i nisam bila u stalnom kontaktu sa svojim lekarom a organizam se sporo oporavljao, osećala sam se nesigurno i odbačeno, neshvaćeno, uplašeno. Porodica i prijatelji kada vide da su rezultati u redu smatraju vas zdravom osobom i očekuju da ste se vratili u normalu. Potrebno je, međutim, mnogo vremena, energije i truda da se izgradi novi život.

Maja već 15 godina nadoknađuje sve ono što je propustila pre limfoma i kad se razbolela. Iako joj je bolest obeležila život, trudi se da svu svoju energiju koju ima usmeri na to da - pomogne onima kojima je pomoć potrebna.

Vreme, mišljenja je ona, leči i najteže rane...

- Sve se može prevazići ako budete onakvi kavi jeste: otvoreni i iskreni. Jedno je sigurno, limfom mi je doneo mnoge emocionalne, psihološke i telesne promene i postao je sastavni deo mog života i života moje porodice. Dajte sebi vremena i sve će biti u redu. Moramo znati da je pacijentu je u toku lečenja najteže, ali i porodica prolaz kroz težak period i treba im odati priznanje za stvari koje su radili i rade da vama pomognu. Dajte dovoljno vremena i njima! Ono što nikako ne pokušavam, to je da nadoknadim izgubljeno vreme, idem napred!

Maja Kocić, predsednica je Udruženja za borbu protiv Non-Hočkin limfoma „Lipa". Smatra da je taj vid podrške pacijentima izuzetno bitan.

- Postojanje udruženja pacijenata je jako bitno. U periodu kada se pacijent suoči sa teškom dijagnozom, kada krene sa lečenjem, kada počne da se suočava sa posledicama lečenja, podrška nekoga ko je prošao kroz slične stvari je neprocenjiva. Imati pozitivan primer pred sobom, nekoga ko je sve prebrodio, ko zna o čemu pričate, pacijentu i njegovoj porodici mnogo znači.

- Međutim, mi se u našem udruženju obolelih od limfoma LIPA, trudimo da pacijentima pružimo i relevantne i razumljive informacije, vezane za bolest, opcije lečenje, njihova prava...Svi smo mi, u Udruženju, prošli kroz limfom te znamo šta pacijentima treba i nedostaje, pa se tako trudimo se im da olakšamo period lečenja i oporavka nudeći i savremenija rešenja, kao što je mobilna aplikacija za praćenje simptoma između kontrola, online edukacije, vebinare. Naravno, sve ovo nije moguće bez dobre saradnje sa lekarima. Svi naši materijali su napisani i odobreni od strane struke. Edukacija pacijenata je jako bitna, jer jedino pacijent koji ima čvrste argumente za i protiv, zajedno sa svojim lekarom, može da učestvuje u donošenju odluka o svom lečenju. Dobra saradnja sa lekarom i odnos pun poverenja je ključ do uspeha!

I Maju, ovu hrabru ženu, morali smo da upitamo šta su njene želje u 2020. godini.

- Moje novogodišnje želje su jako skromne. Želim pre svega, puno, puno zdravlja svojoj porodici, sebi, svim svojim prijateljima, svim ljudima, i da nam i naredna godina ali i čitava dekada pred nama bude ispunjena uspehom, smehom i radošću.

- Živeti sa teškom i neizvesnom bolešću kao što je limfomom je jedinstveno iskustvo kroz koje svaka osoba i njoj bliski ljudi prolaze na različite načine. Nada i odlučnost će vam pomoći da se suočite sa limfomom. Najbitnije je da sebi postavite realne ciljeve za budućnost i da pronađete razloge zbog kojih se treba boriti i proći kroz terapije. Život sa limfomom i nakon limfoma nosi mnoge izazove sa kojima se treba suočiti i izboriti, pa će mnogi od nas promeniti i stil i način i filozofiju života. Ali najbitnije od svega je biti iskren i otvoren, ne skrivajte se i ne povlačite i dajte sebi i drugima dovoljno vremena da se naviknete na sve izazove koje vam je život doneo.

Non - Hočkin limfom je maligna proliferacija limfatičnih ćelija imunog sistema, uključujući limfne čvorove, koštanu srž, slezinu, jetru i sistem za varenje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)