MILOŠ JE IMAO UDES KAD JE IMAO 20 GODINA! U kolicima je i kaže da je saobraćajka OD NJEGA NAPRAVILA ŠAMPIONA SVETA

Miloš Zarić ime je momka koji će za sva vremena ostati upisano u istoriju srpskog sporta. Ima 31 godinu, i u kolicima nije oduvek.

- Rođen sam u Užicu, 1987 godine, bez invaliditeta. Povredio sam se u udesu, ali da ću se uvek baviti sportom znao sam mnogo ranije - od svoje osme godine.

- Sportom sam se bavio od svoje osme godine i igrao sam fudbal do svoje povrede. Znao sam da ću da nastavim da se bavim nekim sportom. Najpre je to bila košarka u kolicima, ali sam brzo odustao i počeo da se bavim atletikom, jer su veće šanse za osvajanje medalje u individualnim sportovima.

Ispričao nam je i kako se njegov život, u najlepšim dvadesetim godinama, promenio preko noći.

Pre 10 godina provozao se sa drugarima po gradu. Najpre je vozio on, potom drugar... - Bio sam neiskusan vozač. Išli smo 30 na sat i sleteli smo u provaliju. Ja sam završio sa povredom kičme, a drug se pukom srećom nije povredio.

Ni udes koji je doživeo tako mlad nije mu bio prepreka na putu ka uspehu. - Bio sam na dužem oporavku, najpre u Beogradu, pa po banjama i čim sam se oporavio, počeo sam da se bavim atletikom - kaže nam Miloš, koji baca koplje najbolje na svetu, I zvanični je šampion planete.

I sam je mišljenja da je saobraćajka od njega napravila šampiona.

Ipak, biti šampion iziskuje i težak rad. Miloš naporno trenira da bi to i ostao.

- Kad ustanem, idem na trening, potom se vidim sa društvom, završim obaveze koje imam, budem malo kod kuće, malo se odmorim i popodne sledi novi trening i zasluženi odmor.

Ovaj životni tempo nanizao mu je veliki broj medalja.

2010. Holandija Evropsko prvenstvo srebro i dve bronze 2014. Svonsi EP rekord sampionata evrope u koplju 2015. Doha Svetsko prvenstvo 2 srebra u koplju i kugli 2016. Groseto EP zlato u koplju i 7. mesto na Paraolimpijskim igrama u Riu 2017. London SP zlato u koplju 2018. Berlin EP zlato u koplju, učešće na zimskim paraolimpijskim igrama u Pjongcangu.

- Jedini sam učesnik i letnjih i zimskih paraolimpijskih igara - naglašava Miloš.

Kad je bio u Beogradu, stanovao je na Bežanijskoj kosi, a napominje da su uslovi za OSI koje žele da se bave sportom u ovom gradu izuzetno dobri.

- Osnovao sam i klub "Pora" u Užicu pre pet godina, gde uvodim nove takmičare u ovaj svet.

Miloš se bori poput ratnika sa svim preprekama koje mu staju na put. A bilo ih je dosta... Ovog momka je inače u novembru ove godine zadesila još jedna strašna nesreća.

Sprski paraatletičar i svetski šampion je samo zahvaljujući pukoj sreći, prisebnosti i snazi preživeo požar koji je izbio u njegovoj porodičnoj kući u podzlatiborskom selu Šljivovica.

- Da nisam bio prekriven preko glave i da me bat koraka koji sam čuo u snu nije probudio, bez šanse da uopšte i shvatim šta se dešava, ugušio bih se i izgoreo u kući u kojoj sam bio sam - rekao je tada on.

Veliki trud i volja za životom ipak su ono što ovog zlatnog momka, svetskog a našeg, razlikuje od drugih. Ni nesreća, ni stečeni invaliditet, ni požar...ništa mu nije stalo na put ka uspehu. Zna recept.

- Volja i upornost su moj recept za uspeh. U životu treba samo pozitivno misliti, jer se jedino tako lepe stvari i mogu dešavati. Ne treba se predati jer nam je Bog dao drugu šansu i moramo je maksimalno iskoristiti, a ne sedeti u kući. Treba izaći i boriti se - zaključuje on.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / S.T.)