SRPKINJA KOJA JE 3 DECENIJE ANKSIOZNA: Plašila sam se detetu da pomognem oko DOMAĆEG, o ovom problemu svi ĆUTE!

Bojim se svega što bi moglo da se desi. Bojim se nekada i da dišem, a strah ne mogu da ograničim. Jednostavno me preplavi i počinjem da se tresem - kaže Subotičanka T. T. (65), koja se dugo bori s anksioznošću.

Prve simptome imala je pre oko 30 godina. Udala se, rodila ćerku, ali se ne seća da je nešto loše prethodilo neprijatnom osećaju i lupanjima iznutra, a kada je potražila pomoć lekara, dobila je lekove.

- Primetila sam blago poboljšanje, ali ubrzo sam shvatila da se ništa nije promenilo. Htela sam da se fokusiram na problem i da ga rešim, ali problem je bio nejasan, nešto u meni se bojalo svega. Odjednom me je hvatala panika, strah od života, od pomisli da će nešto da se desi, da će ćerki i suprugu biti loše, da ću pogrešiti na poslu, da nisam dobra majka, da se ne ponašam normalno. Bukvalno sam se bojala svega u životu - priča. Kada se poverila suprugu, rekao je da ne sme da brine i da će sve biti u redu, ali to nije bilo dovoljno da bi mogla da prebrodi osećaj straha i strepnje.

- Ne volim da se sećam najgore faze. Dete očekuje od mene pomoć u vezi s domaćim zadacima, a u meni počinje sve da lupa. Kroz glavu mi prolazi da ću joj možda nešto reći i da će to biti katastrofalno po nju. Plašila sam se da ne primeti moj strah, plašila sam se da joj ne pružam dovoljno ljubavi, svega sam se plašila i sve se to odražavalo na moje zdravlje - teško joj je da govori o tome.

Zahvaljujući dobroj prijateljici, koja joj se posvetila, neobjašnjive osećaje uspela je delimično da otkloni, ili, veruje, samo potisne, jer poslednjih godina povremeno "oseća isti strah koji joj je uništio lepotu života".

- Koliko puta je suprug želeo da me obraduje, smišljao je zabavne i druge susrete s prijateljima da bi me oraspoložio, a ja nisam bila neraspoložena. Ako pitate od čega sam se bojala, jedini pravi odgovor je - bukvalno od svega. Ako zaspim, plašila sam se da se neću probuditi. Ako perem posuđe, strah me je bio da će bojler u kuhinji da eksplodira, ako treba da idem negde, nisam imala hrabrosti da se tamo pojavim - kaže.

I dalje najveće poboljšanje oseća kada je u kontaktu sa prijateljicom, koju zove svojim anđelom.

- Da nije bilo nje, ne znam da li bi moja porodica opstala. Sada imam i unuku i pokušavam da uživam u svakom trenutku. Sećam se da sam jedne noći, nakon što sam se probudila u znoju, naglas izgovorila: Sada je stvarno dosta, ili ćeš ozbiljno pokušati da se otrgneš ropstvu anksioznosti ili nemoj više da mučiš sebe i druge. Još ponekad vodim borbu, ali mislim da sam bitku dobila - poručila je.

Psiholog: Kod anksioznosti nema konkretnog uzroka straha

Psiholog Dragana Ćušurdija objašnjava za "Blic" da je "anksioznost neodređeni strah, psihički momenat koji ne mora da se održava na fizičko stanje".

- Strah koji oseća anksiozna osoba je bespredmetan, kao vrsta strepnje, ali za to ne postoji realna osnova u životu. Jer, kod straha postoji spoljašnji uzrok, a kod anksiznosti realnog uzroka nema – kaže naša sagovornica.

Pacijent i terapeut teško mogu anksioznost da povežu sa specifičnom situacijom i zbog toga najčešće psihoterapija ne daje najbolje rezultate.

- Kada postoji strah da se neko neće snaći u životu generalno, onda je teško pomoći jer ne postoji ništa konkretno odakle može da se počne. Zbog te neodređenosti anksioznost je veoma mučno stanje - objašnjava Dragana Ćupurdija.

Anksiozna osoba želi da konkretizuje svoje stanje i usmerava ga prema nekom objektu, osobi ili situaciji i onda to može da postane fobija.

- Kada anksiozna osoba konkretizuje svoje stanje, onda to bude neka druga dijagnoza. Zato psihijatri anksiozna stanja označe da su anksiozna neuroza, fobična neuroza i opsesivno kompulsivna. Oni anksioznost prebacuju u grupu neuroza kako bi lakše lečili, a sama anksioznost nije to. Ispada da se osoba tera u drugo psihičko stanje da bi joj se lakše moglo pomoći - kaže psiholog.

Anksioznost se povezuje s depresijom jer je hronično osećanje anksioznosti blisko osećanju hronične depresije. Dok depresivna osoba gubi smisao života i često "beži u smrt", anksiozna osoba se vezuje za nekoga ko će brinuti o njoj pošto je izgubila veru u sebe, ali nije izgubila veru u smisao života.

- Anksiozni vide da ne mogu da izađu na kraj sa životnim situacijama, ne snalaze se, nesamostalni su, a rešenje pronalaze tako što se vežu za člana porodice, prijatelja, partnera. Ako joj ta osoba daje smernice i govori - idi tamo, dođi, biće ti dobro ako uradiš to i to, onda se ona oseća manje anksiozno. Ako živi sama ili se vezala za osobu koja ne želi da je usmerava, anksioznost se povećava - zaključuje Čupurdija.

Sve je stvar odluke, kaže naša sagovornica. Zato anksiozne osobe treba da menjaju percepciju života i referetni okvir, način na koji tumače svet oko sebe.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)