IZVRŠITELJI VIŠE NEĆE MOĆI DA VRŠLJAJU KAKO STIGNU: Novi zakon od Nove godine VEZUJE IM RUKE!

Novi pravilinik o radu izvršitelja koji stupa na snagu 1. januara 2020. predviđa mogućnost dogovora dužnika i poverioca i dobrovoljnog namirenja duga.

Izvršitelj bi bio posrednik, a postignuti sporazum bi značio dobrovoljno namirenje duga pre pokretanja izvršnog postupka, smanjenje perioda čekanja na naplatu, manje troškove i ono što je za dužnika možda najvažnije - visina duga biće poznata pre nego što u sanduče stigne konačni račun za plaćanje.

Naime, pravilnikom je predviđeno da ako poverilac izvršitelju podnese predlog za dobrovoljno namirenje duga, izvršitelj o tome mora obavestiti dužnika. Ovaj dokument praktično znači da izvršitelj posreduje u komunikaciji dužnika i poverioca, kao i da može organizovati i zajedničke sastanke. Ako se dužnik i poverilac dogovore, postupak se okončava sporazumom koji potpisuju obe strane. Rok za postizanje dogovora je 60 dana.

Sam model dobrovoljnog namirenja predviđen je izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju koje su donete ove godine. Prema tom zakonu, izvršitelj "poučava izvršnog dužnika o pogodnostima dobrovoljnog namirenja novčanog potraživanja pre pokretanja izvršnog postupka".

U slučaju da potraživanje iz izvršne ili verodostojne isprave bude dobrovoljno namireno u celini ili delimično, kao i u slučaju zaključenja sporazuma između izvršnog poverioca i izvršnog dužnika, javni izvršitelj ima pravo na naknadu. Ona će padati na teret izvršnog dužnika, ali bi troškovi trebalo da budu znatno manji jer se neće pokretati izvršni postupak.

Javni izvršitelj Zoran Nerandžić u razgovoru tvrdi da je uloga izvršitelja "ostala manje-više nepromenjena" i da je ključna odluka poverioca da li će ići na dobrovoljno namirenje ili ne. S druge strane, kako objašnjava, u slučaju da je država dužnik, obavezan je pokušaj dobrovoljnog namirenja duga.

"Dobrovoljno namirenje predviđeno je izmenama i dopunama Zakona o izvršenju i obezbeđenju i ono se prevashodno odnosi na slučajeve kada je dužnik Republika Srbija – da ne može da se tuži država bez poziva da se dug dobrovoljno izmiri. Što se tiče fizičkih lica, poverilac i dalje može predlogom za izvršenje da pokrene postupak prinudne naplate kad god to želi. Dužnik u svakom slučaju može pre utuženja sa poveriocem da iskomunicira oko duga", objašnjava naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, izvršitelj je neko ko nezavisno vodi i sprovodi postupak prinudne naplate i ne može da sprovodi izvršenje, a da pre toga ne uruči rešenje o izvršenju dužniku, onako kako je to zakon propisao.

"U javnosti se stvara utisak da je to fiktivno uručenje, ali je zapravo sam zakonodavac predvideo fiktivno uručenje, u smislu da – kada se prvi put dostavi rešenje na adresu iz predloga, i ako se pismo vrati kao neuručeno, izvršitelj pribavlja podatke od nadležnog organa koji vodi evidenciju o prebivalištu (MUP), i onda ponovo šalje rešenje na dobijenu adresu. Ako dužnik dva puta na toj adresi ne primi rešenje o izvršenju, rešenje se ističe na oglasnu tablu, kao i u svim drugim postupcima, krivičnim i parničnim", objašnjava Zoran Nerandžić.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic)