SRPKINJE DONIRANJU NULA JAJNIH ĆELIJA! Otkrile su nam da li bi ih poklonile i zašto još nema DONORA (ANKETA)

Srbija je ove godine dobila svoju prvu Banku reproduktivnih ćelija i embriona u ginekološlo-akušerskoj klinici (GAK) u Višegradskoj! Ona je trebalo da omogući da parovi koji nemaju decu, lečenjem u zemlji dobiju potomstvo. No, do današnjeg dana nije se javio nijedan donor...

Malo pre otvaranja Banke, za koju se procenjuje da je u nju uloženo milion evra, završeni su i Pravilnici koji bliže određuju uslove koje moraju davaoci ćelija i embriona da ispunjavaju kako bi bili davaoci ćelija ili embriona.

No, sada kada postoje vi uslovi za donaciju, pitanje koje se postavlja je zašto nema donora?!

Da li zato što ljudi ne žele da doniraju svoje ćelije? Da li zato što ne znaju šta znači donirati reproduktivnu ćeliju ili kako sama ta procedura izgleda? Ili nekog drugo razloga?

Šta znači biti donor?

Mali broj ljudi zaista zna šta znači donirati ćelije.

U osnovi najbitnija stavka za napomenuti jeste to da ćelije treba da budu darovane, odnosno donirane iz altruizma, odnosno da humanost bude na prvom mestu.

Sa druge strane značajno je i to da donator koji se odluči na ovaj korak mora da ima mogućnost da sve neophodne analize uradi na jednom mestu i da mu diskrecija bude zagarantovana. Prekomplikovano bilo bi da donor mora da ide u neki od domova zdravlja kako bi uradio sve neophodne analize, čekajući uz sve to još i na upute. Dakle, da! Postoji niz analiza koje biste morali da obavite pre nego što postanete donor.

Nakon prvog testiranja predviđeno je i retestiranje za donatore. Donatori posle određenog vremena ponovo mora da uradi određene analize kako se ne bi desilo da je prvo testiranje bilo u periodu "prozora". Trenutni donor ne postoji! Da biste postali donor morate da prođete tačno određenu proceduru!

Žena davalac

Žene osim testiranja, koje je osnova svega, prolaze i kroz stimulaciju jajnika (ovarijalnu kontrolisanu stimulaciju), potom po sazrevanju jajnih ćelija aspiracijom se uzimaju dobijene jajne ćelije.

Što znači da žene davaoci moraju da prođu više ultrazvučnih pregleda i punkciju jajnih ćelija (aspiraciju). Put za ženu davaoca komplikovaniji je u odnosu na onu muškarca davaoca.

Muškarac davalac

Muškarci nakon što prođu proces analize, ejakulacijom doniraju svoj uzorak. Stručna lica potom utvrđuju kvalitet sperme koju je on donirao.

Ko su primaoci?

Zakon o lečenju neplodnosti napisan je upravo zbog primoca ćelija i embriona.

Primaoci su ljudi kojim je potreban donirani materijal, jer nemaju svoj, a imaju želju da budu roditelji.

Zakonski nije definisano ko može da bude primalac ćelija i embriona, koja je starosna granica, koje dijagnoze iziskuju donaciju, kao i ko upućuje na donaciju i kada.

Budući da se u proteklih nekoliko meseci niko nije prijavio kao donor jajnih ćelija, država će ubuduće da prikuplja sredstva i isplaćuje naknadu ženama ili devojkama koje žele da postanu donori.

Za šta i koliko se plaća donorima?

U većini zemalja Evrope donori dobijaju određenu novčanu nadoknadu. No, oni novac ne dobijaju kao naplatu za ćelije, jer se podrazumeva da je ova gesta potaknuta sopstvenom želom i altruizmom. Naknada im se isplaćuje zbog odsustva s posla, troškova puta itd.

U Americi se još uvek o ceni diskutuje, ali neka okvirna naknada ženama za donaciju je oko 10.000 dolara.

Šta žene u Srbiji misle o doniranju jajnih ćelija i šta vide kao uzrok "nepostojećih donora jajnih ćelija"?

Budući da je danas saopšteno kako Banka reproduktivnih ćelija i embriona nema nijednog prijavljenog donora, te kako će se za buduće donorke izdvajati određena novčana sredstva, pitali smo žene u Srbiji da li bi se one odlučile za donaciju? Šta vide kao uzrok tome što nema prijavljenih donora?

Većina njih složila se u jednom da ne bi donirala vlastite jajne ćelije i da je uzrok "nepostojećih donora" u neinformisanosti.

Sve sagovornici/ce Espreso.co.rs želeli su da ostanu anonimni.

Prva sagovornica bila je kratka, rekla je kako ne bi donirala svoje jajne ćelije i kako misli da uzrok nepostojećih donatorki u Banci leži u neinformisanosti.

- Mislim da je razlog tome što većina nije informisana o ovoj temi. Ne bih donirala - rekla je ona.

Druga je takođe bila izričita u odgovoru ne za donaciju. Dodala je i kako misli da još uvek ovakvo nešto nije popularno u Srbiji.

- Ne bih donirala jajne ćelije. Mislim da to nije još u Srbiji popularno, jer nisu ljudi dovoljno obavešteni, skeptici su, a i iz ličnih razloga - objašnjava.

Trećoj se cela ova priča sa donacijom učinila kao surogat majčinstvo. Cela ta ideja joj se nije dopala.

- Ovo mi je u potpunosti isto kao i surogat majčinstvo. Dakle, ne bih donirala jajne ćelije - odgovorila je kratko.

Ipak, ima i onih koji su apsolutno za ovu ideju.

- Nisam žena, ali da jesam, donirao bih. Kao što bih donirao i spermu - rekao je sagovornik Espreso.co.rs.

Jedna od žena sa kojim smo razgovarali na ovu temu, ozbiljno je pristupila problematici. Nastojala je da obrazloži zašto misli da je neinformisanost ključni problem kada su u pitanju nepostojeće donatorke.

Otvoreno je govorila o etičkoj dimenziji one misli "da će moje dete da odrasta tamo negde", te o tome koliko je ova fraza zapravo neodrživa.

- Glavni uzrok je sigurno neinformisanost. Žene verovatno ne znaju kako izgleda procedura, šta će se dogoditi sa njihovim "genetskim materijalom", ima li nekih posledica i slično. Verovatno se iz neznanja javlja strah, jer misle da će negde tamo odrasti njihova "deca" . Takođe je tu uzrok i nedostatak empatije prema ženama kojima je ovo neophodno. Ne vidim razliku između doniranja jajnih ćelija i recimo donacije organa ili krvi drugim ljudima. Kada bi bili detaljnije upoznati sa procedurom, kao i sa parovima kojim bi eventualno pomogli, pa saslušali njihove priče, situacija bi bila drugačija. Ja lično ne vidim problem donacije koja će nekome da znači ispunjenje tako fundamenatalne životne želje kao što je imanje potomstva. Svakako, ukoliko to dete nosi samo deo vašeg DNK, a niste odrasli sa njim, vaspitali ga i pružili mu dom, to u suštini i nije vaše dete, osim tog delića genetskog materijala koje će u sebi nositi - objašnjava.

Da ženama u Srbiji ne manjka altruizma dokazala je jedna od sagovornica na ovu temu, koja je odgovara u duhu predstojećih praznika.

- Naravno da bih, kada bih mogla. Ne vidim razlog da ne pomognem nekoj ženi koja može da bude odlična majka, koja bi tom detetu pružila sve u životu počevši od ljubavi, ako je do mene da nekome ostvarim najveću životnu želju sa zadovoljstvom bih bila njen Deda mraz - zaključuje.

Bilo je i onih koji smatraju da je problem u našem mentalitetu i skeptičnosti, koji podržavaju donaciju, ali iz ličnih razloga ne žele da doniraju jajne ćelije.

- Generalno, problem je neinformisanost, skeptičnost i sam mentalitet našeg naroda. Kada bi ljudi bili detaljnije upoznati sa samom pričom parova, verovatno bi to posmatrali iz neke druge perspektive, ne bih donirala iz ličnih razloga, ali nemam nista protiv ljudi koji bi to uradili - objašnjava sagvornica Espreso.co.rs.

Jedna je čak osvetlila i problem razlikovanja muškaraca i žena, a kada je u pitanju donacija. Navodeći kako je doniranje sperme puno prihvatljivije u odnosu na doniranje jajnih ćelija.

- Prvi razlog zašto nema donora je neinformisanost, a drugi to što se podrazumeva da žene treba da budu vezane samo za jednu kuću i da za nju rađaju naslednike. Ne vidim nijedan razlog da žene ne doniraju jajne ćelije isto kao što i muškarci doniraju spermu. Što se donacije jajnih ćelija tiče, u zavisnosti od porodične situacije bi zavisila i moja odluka o tome - priča ova žena.

Bez obzira na živu reč žena i dalje ostajemo u dilemi zašto je za neke od njih odgovor ipak "NE"? Zašto u Srbiji ne postoji ni jedan dobrovoljac za doniranje jajnih ćelija?

Šta vi mislite na ovu temu, pišite nam u komentarima?!

Bonus video:

(Espreso.co.rs)