BEOGRAĐANIN KUPIO JAKNU DEČAKU (10) KOJI NIJE IMAO DOVOLJNO NOVCA: Ono što mu je mališan REKAO ga je RASPLAKALO

Drugarica me je zamolila da joj pravim društvo u kupovini garderobe za petogodišnje dete. Dok smo obilazile jednu od radnji i čekale da malecki isproba sve što treba, okolo se vrzmao dečačić, rekla bih, star oko 8-9 godina i uporno zagledao zimske jakne. Pogledala sam okolo i pretpostavila da mu je mama negde u blizini. Na tome bi, verovatno, i ostalo da malecki u nekom trenutku nije zamolio čoveka koji se našao pored njega da mu pročita cenu sa jakne. Čovek je to uradio bez razmišljanja. Mali je, odmah nakon toga, izvadio novac koji je imao u džepu, uključujući i gomilu sitnine, i krenuo da prebraja. Nije bio siguran, pa je ponovo zamolio čoveka za pomoć i upitao ga da li ima dovoljno za jaknu.

Čovek, pristojno obučen, ne prebogat, rekla bih, ali sa, očigledno, dovoljno novca, s obzirom na to da su sa njim bile i dve devojčice koje su nervozno čekale da tata krene i plati sve što su odabrale, ga je pogledao i nekako bojažljivo i setno izgovorio "Imaš i više, ne brini". Nije imao ni približno dovoljno, mogla bih da se zakunem, ali sam morala da ispratim situaciju do kraja, napisala je na svom Fejsbuku Zina Al Sattaf.

Dok ga je vodio ka kasi, zajedno sa svojim ćerkama, pitao ga je gde mu je mama.

"Mama čisti gore, čekam da završi smenu, pa da idemo kući". Sve je bilo i više nego jasno. Nije imao ni zimsku jaknu, a njegova mama, ili roditelji, očigledno ni dovoljno novca da je kupe. Dok su čekali u redu, čovek ga je pitao koji je razred, kakav je đak i vodio sa njim razgovor, čineći sve da ne nastane tenzija. "On će mu 'ladno kupiti jaknu. Ovakvi ljudi i dalje postoje", razmišljala sam, šokirana scenom kojoj prisustvujem, ni ne sanjajući šta, zapravo, stoji iza toga.

Napokon su stigli na red, čovek je uzeo stvari svojih ćerki i rekao dečaku da mu da jaknu, a zatim je sve zajedno stavio na kasu. Zamolio je da mu jaknu posebno spakuju. Malecki je odmah krenuo da "priloži" ono što je smatrao dovoljnim, ali je čovek samo odmahnuo rukom i rekao da to sačuva za knjige, ili nešto drugo što želi. Pružio je kesu i poželeo mu da je u zdravlju nosi.

I taman kada sam pomislila da sam sve videla, dečak je, kao iz topa progovorio "Puno Vam hvala, ali ovo nije za mene". Zbunio se čovek, zbunila sam se i ja, posmatrajući sa strane. Jedino su njegove ćerke postajale sve nervoznije jer im se, očigledno, žurilo.

"Ovo je za mog druga Marka", usledilo je objašnjenje. "Ja imam jaknu. Tetka mi je kupila pre tri godine. Malo se pocepala na jednom mestu, ali joj ništa ne fali. Marko nema zimsku jaknu." I čoveku i meni su se oči napunile suzama. "Dakle tako, skupljao si novac da obraduješ druga?", pokušavao je čovek da dođe sebi, jer je upravo postalo jasno ko je ovde, zapravo, heroj. "Hteo sam da ga obradujem. Postalo je dosta hladno i ne bih voleo da se razboli, pa sam skupljao novac".

Čovek ga je poljubio u čelo, rekao mu da je veliki gospodin i da pozdravi svog druga Marka. Pitao ga je i da li mu je još nešto potrebno, na šta je dečak odmah odgovorio da ima sve što mu treba i još jednom mu zahvalio. Stajala sam tako u šoku i očima punim suza, sigurna sam, dobrih nekoliko minuta, sve dok me drugarica, koja me je tražila, nije prekinula u razmišljanju. Videvši da sam se maltene rasplakala, upitala me je da li je sve u redu. "Biće, jednog dana, nadam se", bilo je sve što sam u tom trenutku uspela da izgovorim, jer... postoje li dovoljno dobre reči kojima bi mogao da se opiše postupak ova dva velika čoveka.

Ceo tekst u origoinalu možete pročitati ispod:

BONUS VIDEO:

ESPRESO ANKETA: Pitali smo sugrađane da li znaju u čiju čast je podignut ovaj spomenik.

(Zina Al Sattaf)