ZNATE LI ŠTA JE POST I ZAŠTO SE POSTI: Starac Pajsije dao je odgovor na ovo pitanje!

Kako bi post zaista trebalo da izgleda,i zašto bi ga trebalo raditi najbolje nam je objasnio jedan od naših najvećih duhovnika starac Pajsije Svetogorac.

Kako post stvarno treba da izgleda

U ovo naše moderno doba svedoci smo toga da sve više ljudi počinje da posti.Takođe znamo da među njima ima dosta njih koji to ne rade na pravi način,ili iz pravih motiva.

Kako bi post zaista trebalo da izgleda,i zašto bi ga trebalo raditi najbolje je objasnio jedan od naših najvećih duhovnika starac Pajsije Svetogorac, prenosi Srbija danas.

Postom čovek pokazuje svoju dobru volju. Usled blagočašća, on prihvata podvig, askezu, i Bog mu pomaže u tome.

Međutim, ako čovek prisiljava samoga sebe i kaže:

-Šta da radim? Evo, opet je petak i treba da postim, on onda muči samoga sebe.

Ako, pak, pronikne u smisao posta, i ako post upražnjava zbog ljubavi prema Hristu, on će se tom postu radovati.

-Na taj dan, razmišlja takav čovek, Hristos je bio razapet, i Njemu nisu dali čak ni vodu da pije, nego su ga napojili octom. Ni ja danas čitavoga dana neću piti vodu!

- Ako tako postupi, čovek će u sebi osetiti veću radost nego onaj koji pije najbolje osvežavajuće napitke.

Ko ne može da izdrži post?

Evo, pogledaj, mnogi mirjani ne mogu da izdrže strog post čak ni na Veliki petak.

Mogu, međutim, da sede na platou ispred nekog ministarstva i da proglase da štrajkuju glađu – usled tvrdoglavosti ili istrajnosti – da bi se nečega domogli.

Đavo im daje snagu za to, jer je to što oni čine – samoubistvo. Drugi, opet, kada dođe Vaskrs, gromoglasno pevaju:

-Hristos vaskrse, misleći pri tom kako će se sada dobro najesti. Ovi ljudi podsećaju na Judejce, koji su hteli da proglase Hrista za cara, pošto ih je nahranio u pustinji. A sećate li se šta govori prorok: Neka je proklet koji sa nemarom tvori delo Božije.

Jedna je stvar, ako je čovek raspoložen za post, ali ne može da posti zato što će mu, ako ne bude jeo, podrhtavati noge, što će se onesvešćivati i slično.

Drugim rečima, njegova snaga i njegovo zdravlje ne dopuštaju mu da posti.

Druga je stvar ako čovek ne posti, a ima snage za to. Gde ćeš tu pronaći raspoloženje za post? Naprotiv, ožalošćenost i ogorčenje onoga čoveka koji hoće, ali ne može da se podvizava, zamenjuju mnoge podvige i on ima veću platu nego onaj koji ima snage i podvizava se. Naime, onaj koji ima snage i podvizava se, oseća i neko zadovoljstvo.

Danas je, na primer, ovamo dolazila jedna nesrećna žena, stara pedeset pet godina.

Plakala je, jer ne može da posti. Muž se razveo od nje. Imala je jednog sina, koji je doživeo nesreću i poginuo.

Majka joj je takođe umrla, i ova žena nema ni krov nad glavom, ni komadić hleba. Događa se da ova ili ona poznanica odvede ovu ženu u svoj dom, gde joj daju neki posao.

-Na savesti mi je teško breme, oče-, rekla mi je ova nesrećnica, jer ja ništa ne radim. Najgore od svega je što ne mogu da postim. Jedem ono što mi daju. Ponekad, sredom ili petkom, još mi i daju posno jelo, ali češće dobijam mrsnu hranu i prinuđena sam da je jedem, jer, ako ne jedem, gubim snagu i ne mogu da stojim na nogama!-

Prema tome, čovek mora da motri na sebe. Ako vidi da nema dovoljno snage, neka više jede.

-Odredi sebi meru, rekao je prepodobni Nil Posnik.

Ako čovek poseduje prostodušnost i smirenje, on prima blagodat Božiju, smireno posti i božanski se hrani.

On tada poseduje božansku silu i u vreme dugotrajnih postova on raspolaže zalihom istrajnosti. U Australiji je jedan dvadesetsedmogodišnji mladić došao do toga da je bio u stanju da ništa ne jede dvadeset osam dana! Duhovnik ga je poslao kod mene, da mi ispriča o tome.

Ovaj mladić bio je veoma pobožan i imao je podvižnički duh. Ispovedao se, odlazio u crkvu, čitao svetootačke knjige, a najviše od svega –Novi Zavet. Jednom je u Jevanđelju čitao o tome kako je Hristos postio četrdeset dana.

Madić je u srcu osetio umilenje i pomislio:

-Ako je Gospod, budući Bog, a po ljudskoj prirodi, bezgrešan Čovek, postio četrdeset dana, šta bi onda trebalo da učinim ja, koji sam toliko grešan?

- Tada je od duhovnika zatražio blagoslov da posti, ali pri tom nije ni pomislio da duhovniku poveri svoju pomisao da namerava da, tokom četrdeset dana, ništa ne pije i ne jede. Pored toga, radio je u fabrici i obavljao vrlo težak posao. Kada je nastupio 28. dan posta, osetio je blagu nesvesticu, pa je prekinuo posao i seo. Zatim je popio čaj i pojeo komad dvopeka, jer je pomislio:

-Ako se onesvestim i ako me odvedu u bolnicu, tamo će razumeti da sam izgubio snagu zbog posta, pa će reći kako hrišćani umiru usled posta.

Mladić je pomalo počeo da jede, iako ga je mučila pomisao da nije okončao četrdeset dana posta koji je započeo. Duhovnik je razumeo da mladića muči ta pomisao, pa ga je poslao kod mene. Želeo sam da se uverim da su razlozi, koji su ovog mladića podstakli na ovako strog post, bili čisti, pa sam ga upitao:

-Da li si se zakleo da ćeš tako postiti četrdeset dana? -Ne. Kada si od duhovnika uzeo blagoslov za post, ti jednostavno nisi ni pomislio da mu otkriješ svoju nameru da ništa ne jedeš i ne piješ četrdeset dana ili si ovu, tobože dobru pomisao, svesno sakrio od njega?

-Ne, starče, nisam je svesno sakrio od njega! Razumem, naravno, tvoje raspoloženje-, dodao sam, ali sam te ispitivao zbog toga da bi i ti razumeo da ćeš za one dane, kada si tako strogo postio, dobiti nebesku platu! I nemoj sebe više mučiti pomislima da nisi mogao da izdržiš četrdesetodnevni post! Sledeći put, ispovedi duhovniku i one dobre pomisli koje ti se jave, a on će odlučiti da li ćeš na sebe prihvatiti neki podvig.

Ovaj mladić je posedovao veliko smirenje, i to upravo zahvaljujući onim smirenim pomislima koje je negovao u sebi.

On je i tako strog post prihvatio usled velikog blagočašća, zbog ljubavi prema Hristu, i sasvim je prirodno što ga je Hristos krepio Svojom božanskom blagodaću. Ako, pak, neko, ko nema takvo smirenje, poželi da prihvati takav post, pomišljajući u sebi: Zašto ja ne bih mogao da učinim isto, što su učinili i mnogi drugi, izdržaće ovaj strogi post dan ili dva, a zatim će odustati. Pored toga, um takvog čoveka će se pomračiti, pa će čak početi i da žali zbog vremena koje je utrošio na takav post.

Posredstvom posta čovek se pretvara u jagnje, u jagnješce. Ako se, pak, pretvara u zver, to znači samo jedno od ovo dvoje: ili da podvig koji je prihvatio prevazilazi njegovu snagu, ili da ga je prihvatio usled gordosti i da usled toga ne dobija božansku pomoć.

Post može da pripitomi i da smiri čak i divlje zveri. Pogledaj životinje kad su gladne: one se tada približavaju čoveku. Životinje instinktivno razumeju da će umreti od gladi a da će, ako se približe čoveku, moći da pronađu hranu i da ostanu u životu. Jednom sam imao priliku da vidim vuka koji je zbog gladi postao pitom kao jagnje. Tokom zime, kada je napadao sneg, spustio se s planine i ušao u naše dvorište. Brat i ja smo izaši da nahranimo stoku, i kada je brat ugledao vuka, počeo je da ga udara, ali vuk uopšte nije reagovao!

Ako čovek ne dođe do toga, da to što čini – čini zbog ljubavi prema Bogu i zbog ljubavi prema čoveku – svom bližnjem, uzaludno će rasipati svoju snagu. Ako posti i pri tom ima gordu pomisao da čini nešto važno, njegov post ničemu ne služi. Zato takav čovek liči na probušen krčag – pokušaj da u njega naliješ vodu i videćeš da će ona, malo-pomalo, potpuno isteći iz takvog krčaga.

Bonus video

(Espreso.co.rs)