ŠTA JE SA LJUDSKOŠĆU? Hladni zakon je stupio na snagu 2011. godine. TAD SU POČELI DA HARAJU IZVRŠITELJI

Deseti u mesecu decembru obeležava se kao Međunarodni dan ljudskih prava. U Srbiji je on od ranog jutra započeo sa nekoliko iseljenja, na nekoliko lokacija.

Na Međunarodni dan ljudskih prava nekoliko porodica strahovalo je za krov nad glavom, za sigurnost, za bezbednost, za dom, za članove porodice. Nisu li time ugrožena njihova ljudska prava? Ako uzmemo u obzir i to da im pomoć nije ponuđena?!

Pravo na poštovanje privatnog i porodičnog života, doma i komuniciranje, pravo na socijalnu sigurnost i socijalnu pomoć, u slučajevima poput materinstva, bolesti, nesreća pri radu, zavisnosti ili starosti te u slučaju gubitka posla, pravo na zdravstvenu zaštitu, ili pravo svakog stanovnika na korištenje prava iz socijalne sigurnosti i socijalnih povlastica itd. Danas je vreme da na njih podsetimo! Ali i na sve one porodice čija ljudska prava nisu ispunjena zbog surovosti, usuđujem se reći, hladnih zakona.

Agonija kroz koju prolazi porodica penzionisanog pukovnika Gojka Lalovića ne prestaje. Danas su, po ko zna koji put u poslednjih nekoliko meseci, na njihova vrata zakucali izvršitelji, i to nenajavljeno.

Porodica Seladin, takođe, je ostala bez svog doma. Njih su izvršitelji izbacili na ulicu, a na adresi Dunavski kej 30, više nema njihove porodične kuće. Pri iseljenju ove višečlane porodice, pisustvovale su tri policijske brigade. Nakon nasilnog upada u kuću, Seladini nisu mogli ni da uzmu svoje najvrednije stvari, a iste su im bile izbačene kroz prozor. Jedina prepreka rušenju bila je bolesna sestra, Suzana Alija, koja je tada bolovala od raka pankreasa. Sama, bez ljudi koji su joj poznati, nepokretno je ležala u svom krevetu dok su joj rušili kuću. Policija i izvršitelji nisu nikome dozvolili ni čašu vode da joj pruži. Iako je hitna pomoć rekla da bolesna žena mora da miruje i da je strogo zabranjeno pomerati je bilo gde, Suzana je ipak izvedena iz kuće i prebačena u bolnicu. Od pretrpljenog stresa i uznapredovale bolesti, na žalost, Suzana je preminula.

Slobodanka Ninić iseljena je iz stana u septembru mesecu koji je sa mužem kupila u centru Novog Sada, u Ulici Modene 1. Prilikom ovog prisilnog iseljenja reagovali su policija, vatrogasci, ali i Hitna pomoć, koja je ženu iznela iz stana i prevezla u Urgentni centar, gde joj je ustanovljena povreda ruke.

Kako hladni Zakon sputava ostvarenje ljudskih prava?

Iako su Zakoni tu kako bi regulisali ostvarenje naših ljudskih prava, ali i ocrtavali naše obaveze prema državi, dešava se da njihova racionalnost biva opovrgnuta životom. Iako su kao mrtvo slovo na papiru Zakoni često "u pravu", u životu njihova pravičnost ume da bude bolna. A tek onda kada su zloupotrebljeni nastane jedna posve potresna i kataklizmatična priča, kao i ova sa iseljenjima.

Od 1. januara na snagu bi trebao da stupi novi Zakon o izvršenju, koji pored svega od pre, podrazumeva i visoke kazne za građane koji solidarno brane porodice od nasilnih iseljenja, a onima koji bivaju iseljeni naplaćivaće se troškovi izbacivanja na ulicu.

Privatni izvršitelji su uvedeni na osnovu Zakona o izvršenju i obezbeđenju koji je usvojen 5. maja 2011. godine.

Usvajanjem ovog zakona 2011. uvedene su novine u samom toku izvršnog postupka, najveći novitet bilo je uvođenje do tada nepoznate profesije u srpskom pravu - profesije izvršitelja.

Usvajanje ovog i ovakvog zakona vezuje se i sa tadašnjom vlašću Demokratske stranke, koja je imala loš rezultat na izborima, pa se sa primenom gore pomenutog zakona požurilo. To je omogućilo zapošljavanje kadrova demokrata.

Nakon tri godine praktične primene ovog zakona uočeni su brojni nedostaci, pa je potom usvojen novi dopunjen Zakon 18.12.2015. godine, a sa primenom se počelo 01.07.2016. godine.

Zakon iz 2011. godine sadržao je princip paralelizma nadležnosti suda i izvršitelja, dok zakon iz 2016. uvodi razlika između nadležnosti za donošenje odluke kojom se pokreće izvršni postupak i nadležnosti za preduzimanje radnji kojima se sprovodi izvršenje.

Za donošenje odluke kojom se pokreće izvršni postupak uvek je nadležan sud izuzev u slučaju potraživanja nastalog iz komunalnih usluga i srodnih delatnosti. Značajne promene nastale su kod uređenja nadležnosti u sprovođenju izvršenja.

Naime, u ovoj fazi izvršnog postupka značajno je smanjena nadležnost suda, pa će tako sudski izvršitelji biti nadležni samo za izvršenje zajedničke prodaje pokretnih i nepokretnih stvari, radi izvršenja obaveze koje se ne sastoje u novčanom davanju i izvršenje odluka u vezi sa porodičnim odnosima i vraćanje zaposlenog na rad.

U svim ostalim slučajevima nadležni su izvršitelji.

Zakonom iz 2011. izvršitelji su smatrani za vrstu punomoćnika izvršnog poverioca, te da treba samo da vode računa o interesima poverioca koji ih je angažovao. No, svoja ovlašćenja izvršitelji ne izvode od poverilaca već direktno iz zakona. Time je nadležnost izvršitelja uspostavljena u javnom, a ne u privatnom interesu. Spekulisalo se i kako je Zakonom iz 2016. godine uvedena jača kontrola rada izvršitelja.

Nakon 2016. godine Zakon je prošao kroz još nekoliko promena.

Bez obzira na to, izvršitelji i dalje najčešće prodaju nekretnine dužnika radi namirenja potražnje, iako bi trebalo da je to krajnja mera koja stupa na sangu tek kada se iscrpe sve druge opcije. S obzirom da je česta praksa da oduzetoj nekretnini vrednost može da bude dramatično umanjena prilikom javne prodaje, a tako se nanosi šteta izvršnom dužniku, uvedena je promena u stari Zakon po kome imovina dužnika više neće moći da se prodaje drastično ispod cene već na licitacijama i to putem interneta.

Član 56 Zakona o izvršenju i obezbeđenju kaže: "Javni izvršitelj je dužan da prilikom izbora sredstva i predmeta izvršenja radi namirenja novčanog potraživanja vodi računa o srazmeri između visine obaveze izvršnog dužnika i sredstava i vrednosti predmeta izvršenja".

Naime, izvršitelji rade po principu da prodaja nekretnina funkcioniše tako što se proceni tržišna vrednost, nakon čega se oglašava prva prodaja licitacijom. Obično ta prva prodaja kreće od 60 odsto utvrđene cene i obično se na tim licitacijama niko ne pojavi, jer sve rade u dogovoru sa izvršiteljima, a onda se oglašava druga prodaja na kojoj licitacija kreće od 30 odsto utvrđene cene.

Tada se nepokretnost kupuje za drastično manju cenu. Na primer stan od 80.000 evra proda se za 30.000 ili 40.000 evra. Ali, to je izmenama regulisano.

Iako je u 2018. godini bilo onih koji su se zalagali za ukidanje profesije privatnih izvršitelja, to se nije desilo, ali je Zakon ponovo pretrpeo izvesne promene. A tako nov i modifikovan trebao bi da stupi na snagu 1. januara 2020. godine, upravo zbog manjkavosti istog u praktičnoj upotrebi. On bi trebalo da osigura "zaštitu slabijih slojeva stanovništva".

Izmenjeno je i pravilo o tome ko ne može biti kupac u postupku izvršenja, tako što su javni izvršitelji, njihovi zamenici i pomoćnici, kao i druga lica zaposlena kod javnog izvršitelja u potpunosti izuzeta od ove mogućnosti, bez obzira da li postupaju u konkretnom predmetu ili ne.

Podsećanje na to šta su i kada utvrđena ljudska prava

Međunarodni dan ljudskih prava obeležava se od 1950. godine, kada ga je i zvanično proglasila Generalna skupština Ujedinjenih nacija. Simbolično je odabran kako bi podseća na datum kada je potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1948. godine.

Osnovna i glavna namena ove deklaracije jeste u tome da posluži kao instrument zaštite ljudskih prava. Njome je po prvi put proklamovan zajednički standard ljudskih prava koje treba da postignu svi narodi sveta.

Ljudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba, koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik, ili bilo koji drugi status.

U Povelji ih je ukupno 49, a neka od njih su pravo na ljudsko dostojanstvo, život, slobodu, osnivanje porodice, pravo na rad, zdravstvenu zaštitu, socijalnu sigurnost. Zatim su su i zabrane mučenja, ropstva, teranja dece na rad.

Kršenje ljudskih prava je zlostavljanje ljudi u vidu povrede bilo kog fundamentalnog ljudskog prava. Ovaj termin se koristi kada se krše nacionalno ili međunarodno pravo.

Određeni broj ljudi smatra da su kršenja ljudskih prava češća u diktatorskim i teokratskim režimima nego u demokratijama zbog toga što sloboda štampe i govora omogućile da se otkrije kršenje ljudskih prava od strane države ili pojedinaca. Ali i pored toga, ljudska prava se krše i u demokratskim režimima.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)