OVO SU LJUDI KOJIMA SU BILA UGROŽENA LJUDSKA PRAVA: Ostali su bez KROVA NAD GLAVOM, a neki su UMRLI! (FOTO)

Širom sveta se na današnji dan, dakle, 10. decembra, obeležava Međunarodni dan ljudskih prava! Naime, ovaj datum je simbolično odabran za međunarodni dan ljudskih prava kako bi podsetio na datum kada je potpisana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1948. godine.

Upravo iz tih razloga, Združena akcija "Krov nad galvom", će u 18 časova održati protest ispred Narodne skupštine Republike Srbije budući da je u toku ove godine zabeleženo mnogo slučajeva kojima je ljudko pravo bilo ugroženo pre svega nasilnim izbacivanjem iz domova.

Iz "Krova nad glavom" su naglasili, ukoliko ljudima nisu obezbeđeni elementarni uslovi za dostojanstven život, bilo kakva priča o ljudskim pravima je besmislena, te će iskazati svoje nezadovoljstvo, a potom uputiti nadležnima zahteve koje očekuju da će biti usvojene kako niko ne bi dolazio u situaciju da mu je ugroženo osnovno ljudsko pravo, a to je pravo na dostojanstven život.

Ovo su njihovi zahtevi:

- Pravda za porodicu Osman

- Moratorijum na sva prisilna iseljenja i rušenja

- Obeštećenje za porodice nastradalih i za pretrpljene fizičke i psihičke traume usled prisilnih iseljenja

- Adekvatan smeštaj za sve žrtve prisilnih iseljenja

- Hitno povlačenje novog Zakona o izvršenju i zakonsku zaštitu jedinog doma

- Hitno pokretanje društveno odgovorne stambene politike i socijalnog stanovanja.

Stoga, podsećamo na slučajeve svih onih ljudi koji su nasilno iseljeni iz svojih domova u 2019. godini, kao i na krajnje ishode ovih priča.

Naime, u oktobru ove godine, porodica Seladin je na adresu Dunavski kej 30, nasilno izbačena na ulicu. Zapravo, njihova muka je krenula pre nekoliko godina kada su ih izbirsali iz katastra, iako tu žive od 1982. godine, a kuća postoji od 1934. godine.

Inače, Osman Seladin, na koga se kuća vodi žalio se svima, pisao je čak i predsedniku Srbije, Aleksandru Vučiću, i svu su mu odgovorili isto: "Nismo u nadležnosti da vam pomognemo".

Iako niko nije bio nadležan da pomogne, izgleda da su se svi udružili i imali nadležnost kada je u pitanju rušenje kuće ove porodice.

Seladini su i borci za prava ugroženih i nacionalnih manjina, a kako su tada kazali za Espreso.co.rs izgleda da naši zakoni za njih ne važe, s obzirom na to da svi idu protiv zakona, i nelegalno izbacuju porodicu iz kuće.

Da tragedija bude još veća, Seladini imaju bolesnu sestru, koja je imala karcinom pankreasa, i koja nije smela da se pomera iz kreveta, ali izvšitelji su porodici, nakon što su upali u kuću, tada pružili dve opcije: Iznesite nepokretnu ženu iz kuće, ili rušimo dok je ona u njoj.

Pri iseljenju ove višečlane porodice, pisustvovale su tri policijske brigade. Nakon nasilnog upada u kuću, Seladini nisu mogli ni da uzmu svoje najvrednije stvari, a iste su im bile izbačene kroz prozor.

Jedina prepreka rušenju bila je bolesna sestra, Suzana Alija, koja je tada bolovala od raka pankreasa. Sama, bez ljudi koji su joj poznati, nepokretno je ležala u svom krevetu dok su joj rušili kuću. Policija i izvršitelji nisu nikome dozvolili ni čašu vode da joj pruži.

Iako je hitna pomoć rekla da bolesna žena mora da miruje i da je strogo zabranjeno pomerati je bilo gde, Suzana je ipak izvedena iz kuće i prebačena u bolnicu. Od pretrpljenog stresa i uznapredovale bolesti, na žalost, Suzana je preminula. Takođe, povodom iseljenja porodice Seladin i rušenje kuće u kojoj su živeli na Dorćolu, oglasio se i Sekretarijat za inspekcijske poslove.

Kako kažu, oni su “sproveli izvršenje rešenja koje je sredinom 2017. godine donela Opština Stari grad i kojim je investitoru naloženo uklanjanje bespravnog objekta na Dunavskom keju kod broja 30”.

- Bespravni objekat bio je izgrađen na javnoj površini u svojini Grada Beograda. Direkcija za građevinsko zemljište i izgradnju Beograda obraćala nam se, naglašavajući da navedeni objekat nije u skladu sa Planom detaljne regulacije dela centralne zone prostorne celine „Marina Dorćol - kazali su iz ovog sekretarijata.

Dakle, u ovom slučaju se jasno videlo da je došlo do ugrožavanja ljudskih prava, jer gradske vlasti nisu imale milosti ni prema bolesnoj ženi.

Osim porodice Seladin, sećamo se i Aleksandra Demšea (48) kome je pozlilo kada je dobio rešenje o rušenju svoje kuće u Zemunu.

Organizacija „Krov nad glavom“ saopštila je da je umro Aleksandar Demše, čiji je porodični dom predviđen za rušenje zbog rekonstrukcije kule Gardoš, a da je njegova sahrana zakazana istog dana kada i rušenje njegove kuće.

„Združena akcija "Krov nad glavom" je nekoliko puta isticala da su istraživanja pokazala da je stres usled gubitka doma drugi po redu, koji ljudi mogu doživeti nakon smrti bližnjih. Nažalost, to se sada pokazalo i u slučaju Aleksandra Demše, koji je preminuo usled stresa koji je doživeo kada je saznao da Grad Beograd planira da sruši porodični dom u kome porodica živi od 1930. godine“, naveli su u saopštenju.

Njegova ćerka Kristina je navela da se plac na kome stanuju skoro čitav vek nalazi uz sam plato Gardoš kule, da su ih obilazili razni čelnici opštine Zemun, uključujući i predsednika opštine Dejana Matića, kao i da je jedan građevinski inspektor dobio otkaz, jer je utvrđeno da je napisao lažni zapisnik.

Dodala je da porodica od početka rekonstrukcije Gardoša trpi psihičko nasilje, da se pojavljuju ljudi iz opštine Zemun, Zavoda za zaštitu spomenika, kao i građevinske inspekcije.

„Svi su obećavali dogovor i rešenje dok im je to odgovaralo, a čak su koristili struju i vodu iz porodične kuće kada su radovi počeli. Sada je u planu rušenje svega sa parcele, što Kristina tvrdi da zakonski nije moguće. Plac je kupljen 1930. godine, a kuća u kojoj stanuje njena baka je iz 1856. i starija je od same kule“, naveli su u saopštenju.

Napominjemo, nakon što je iseljenje odloženo zbog smrti člana porodice, sada je ovoj istoj porodici zazidan ulaz u maleni kafić na spratu porodične kuće koji je bio i jedini izlaz iz dvorišta. Porodica je praktično zazidana na sopstvenoj parceli i ne postoji bilo kakav način da je napusti sem preskakanja zida ili pomoću merdevina. Kontaktirali su sudskog veštaka koji je utvrdio da su radnici angažovani na zaziđivanju kafića prešli granice parcele porodice Demša.

Osim ove dve porodice, i Slobodanka Ninić iz Novog Sada je pretrpela ogroman stres zbog nasilnog izbacivanja iz stana.

Tokom novog pokušaja izvršitelja da isele porodicu Ninić iz Novog Sada, Slobodanka Ninić se zatvorila u sobu i pretla da će se zapaliti benzinom.

Žena je u jednom trenutku izašla na prozor i pretila da će skočiti, ali se vratila u stan. Ona je i prethodni put kad je pokušano iseljenje polila stan benzinom, preteći da će ga zapaliti.

Hitna pomoć je na kraju odvela ženu u bolnicu, a ona se pre toga žalila da joj je povređena ruka. Građani Novog Sada su se okupili oko Slobodankinog doma, gde su svi bili vidno šokirani.

Podsetimo, kako je ranije saopštila organizacija "Krov nad glavom", porodica Ninić je kredit kod Erste banke uzela 2007. godine. U toku otplate, imali su problema sa smanjenjem plata, gubitkom posla i, pre svega, sa zdravstvenim problemima. Banci su vratili oko 80.000 i dužni su još toliko.

Zbog bolesti supruge kasnili su sa otplatom dve rate kredita, nakon čega je njihov dom stavljen na prodaju. Stan je prodat na licitaciji u januaru za 84.500 evra.

Ipak, Slobodanka Ninić iseljena je iz stana u oktobru ove godine, prilikom ovog prisilnog iseljenja reagovali su policija, vatrogasci, ali i Hitna pomoć, koja je ženu iznela iz stana i prevezla u Urgentni centar, gde joj je ustanovljena povreda ruke. Povreda je navodno nastala kada su na Slobodanku oborena vrata tokom upada u stan, kazali su iz Združene akcije Krova nad glavom.

Inače, Slobodanki je 2007. godine dijagnostifikovan karcinom, a ona se podvrgla i operaciji tankog creva kao posledici raka. Kako je kazala za Espreso.co.rs doživela je dodatni stres zbog koga joj je zdravstveno stanje dodatno pogoršano.

Osećam se zaista loše, treba da me operišu, a posle toga nemam gde. Izabačena sam na ulicu zajedno sa svojim suprugom. Osećam se zaista loše, nemam kud, nemam gde, a bolesna sam, rekla nam je tada Slobodanaka".

Od kada je saznala da je banka aktivirala kredit, porodica je pokušavala da pronađe kupca i izbegne izvršenje, ali postavljena sudska zabrana je onemogućila prodaju stana.

Zaključak o prodaji konačno je dostavljena tek 21.1.2019. – četiri dana pre prodaje stana. Porodica je podnela žalbu na zaključak kako bi joj se obezbedilo još vremena da otplati kredit, žalba je 24. januara odbijena od strane izvršiteljke.

Još jedan u nizu od slučajeva koji su nasilno izbačeni iz svog doma su i Kocići, zapravo Predrag Kocić je doživeo moždani udar kada je izvršitelj došao da izbaci njegovu porodicu iz njihovog jedinog doma – u pratnji policije i privatnih batinaša za kojima postoje poternice.

Njih su pokušali da izbace jer je stan sud bez znanja porodice i bez zakonskog osnova prodao na licitaciji!

No, iako je vlasniku Predragu pozlilo, i ležao je polumrtav na podu, i jedva disao, izvršitelji nisu dali ženi da uđe u stan, i presvuče svog supruga koji se uneredio. Ovo je, zaključuju građani koji su došli da podrže Kociće, najveće poniženje koje država silom priređuje stanovnicima!

Podsetimo, porodicu Kocić pokušali su da isele već 17 puta, a u novembru 2017. je bilo posebno kritično jer je policija upala u stan, a Predrag Kocić umalo nije umro od stresa.

Iseljenje su tada sprečile Združena akcija "Krov nad glavom", "Kolektivna odbrana" i solidarne komšije. Oni su naveli da je pored policije, tom prilikom angažovano i privatno obezbeđenje koje je i nakon odlaska službenih lica, pokušalo da upadne u stan Kocića nelegalno.

Tada je na to ponašanje odreagovao komšija policajac koji je u tom trenutku bio van dužnosti - naveli su iz "Krova". Oni su dodali da članovi porodice zbog ovog problema godinama trpe ozbiljne zdravstvene i psihičke probleme.

Podsećamo, u 18časova će se organizovati protest ispred Skupštine upravo iz ovih razloga, jer se pri samom iseljenju krše ljudska prava i ljudi doživljavaju različite neprijatnosti, a mnogi slučajevi se završe smrtnim ishodom.

Podsetimo, ljudska prava su osnovna prava koja ima svaka osoba, koja se stiču rođenjem, koja su neotuđiva i nedeljiva, svojstvena svim ljudima, bez obzira na državljanstvo, prebivalište, pol, nacionalno ili etničko poreklo, boju kože, veru, jezik, ili bilo koji drugi status.

U Povelji ih je ukupno 49, a neka od njih su pravo na ljudsko dostojanstvo, život, slobodu, osnivanje porodice, pravo na rad, zdravstvenu zaštitu, socijalnu sigurnost. Zatim su su i zabrane mučenja, ropstva, teranja dece na rad.

Kršenje ljudskih prava je zlostavljanje ljudi u vidu povrede bilo kog fundamentalnog ljudskog prava. Ovaj termin se koristi kada se krše nacionalno ili međunarodno pravo.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)