Pravnik o problemima vršnjačkog nasilja: odgovornost maloletnih izvršilaca

Kada razmišljamo i govorimo na temu vršnjačkog nasilja ne možemo, a da se ne zapitamo da li smo i gde smo kao društvo i zajednica pogrešili, gde i dalje grešimo i kako i na koji način motivisati mlađe generacije da isto više ne čine.

Na žalost trenutno ne postoji sistem, koji bi mogao biti izdvojen kao imun na vršnjačko nasilje, već se može reći da postoje one sredine gde je to nasilje izraženije, učestalije i ono gde se nasilje skoro čini nepostojećim.

Ono što kao pravnik i kao neko ko je bio žrtva vršnjačkog nasilja mogu da kažem je da je najbitnije ne skrivati isto jer skrivanje ne pruža zaštitu, nevidljivi vapaj za pomoć se ne čuje i prikrivanje bola ne otvara oči prijatelja, roditelja, profesora i nadležnih organa.

Stigmatizacija žrtava nasilja ume delovati poput lavine optužbi, neverica, ali jedino ukoliko se o nečemu vrši edukacija i širi svest o postojanju i načinima sprečavanja možemo pronaći ispravno rešenje. Jer kratkoročnim aktivnostima zasigurno nećemo stvoriti bezbedniju sredinu, osvešćeniju zajednicu i dugoročno ostvarenje cilja.

Podaci Grupe za zaštitu od nasilja i diskriminacije pri Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja pokazuju da je najzastupljenije verbalno nasilje – vređanje, spletkarenje, davanje pogrdnih imena, ismevanje, ogovaranje, širenje laži, ali je takođe prisutno i udaranje, otimanje, seksualno uznemiravanje, snimanje bez pristanka i slanje uznemirujućih SMS poruka.

Pod nasiljem i zlostavljanjem podrazumeva se svaki oblik jedanput učinjenog, odnosno ponavljanog verbalnog ili neverbalnog ponašanja koje ima za posledicu stvarno ili potencijalno ugrožavanje zdravlja, razvoja i dostojanstva ličnosti deteta i učenika ili zaposlenog.

Nasilje i zlostavljanje može da se javi od strane: zaposlenog prema detetu, učeniku, drugom zaposlenom, roditelju, odnosno staratelju ili drugom licu koje je preuzelo brigu o detetu i učeniku (u daljem tekstu: roditelj); deteta i učenika prema drugom detetu i učeniku ili zaposlenom; roditelja prema svom detetu, drugom detetu i učeniku i prema zaposlenom.

Razvrstavanje nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja na nivoe ima za cilj obezbeđivanje ujednačenog postupanja (intervenisanja) ustanova u situacijama nasilja i zlostavljanja kada su akteri deca, odnosno učenici (dete - dete, učenik - učenik, dete i učenik - zaposleni). Isti oblici nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja mogu da se pojave na više nivoa, ali se razlikuju u intenzitetu, stepenu rizika, učestalosti, posledicama i učesnicima.

Prvi nivo vršnjačkog nasilja

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: udaranje čvrga, guranje, štipanje, grebanje, gađanje, čupanje, ujedanje, saplitanje, šutiranje, prljanje, uništavanje stvari.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: omalovažavanje, ogovaranje, vređanje, ruganje, nazivanje pogrdnim imenima, psovanje, etiketiranje, imitiranje, "prozivanje".

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: dobacivanje, podsmevanje, isključivanje iz grupe ili zajedničkih aktivnosti, favorizovanje na osnovu različitosti, širenje glasina.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito, neumesno, sa seksualnom porukom: dobacivanje, psovanje, lascivni komentari, širenje priča, etiketiranje, seksualno nedvosmislena gestikulacija.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija i drugih komunikacionih programa su, naročito: uznemiravajuće pozivanje, slanje uznemiravajućih poruka SMS-om, MMS-om.

Drugi nivo vršnjačkog nasilja

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: šamaranje, udaranje, gaženje, cepanje odela, "šutke", zatvaranje, pljuvanje, otimanje i uništavanje imovine, izmicanje stolice, čupanje za uši i kosu.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: ucenjivanje, pretnje, nepravedno kažnjavanje, zabrana komuniciranja, isključivanje, manipulisanje.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: spletkarenje, uskraćivanje pažnje od strane grupe (ignorisanje), neuključivanje, neprihvatanje, manipulisanje, iskorišćavanje.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: seksualno dodirivanje, pokazivanje pornografskog materijala, pokazivanje intimnih delova tela, svlačenje.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naročito: oglašavanje, snimanje i slanje video zapisa, zloupotreba blogova, foruma i četovanja, snimanje kamerom pojedinaca protiv njihove volje, snimanje kamerom nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika.

Treći nivo vršnjačkog nasilja

Oblici fizičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: tuča, davljenje, bacanje, prouzrokovanje opekotina i drugih povreda, uskraćivanje hrane i sna, izlaganje niskim temperaturama, napad oružjem.

Oblici psihičkog nasilja i zlostavljanja su, naročito: zastrašivanje, ucenjivanje uz ozbiljnu pretnju, iznuđivanje novca ili stvari, ograničavanje kretanja, navođenje na korišćenje narkotičkih sredstava i psihoaktivnih supstanci, uključivanje u destruktivne grupe i organizacije.

Oblici socijalnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: pretnje, izolacija, maltretiranje grupe prema pojedincu ili grupi, organizovanje zatvorenih grupa (klanova) koje ima za posledicu povređivanje drugih.

Oblici seksualnog nasilja i zlostavljanja su, naročito: zavođenje od strane učenika i odraslih, podvođenje, zloupotreba položaja, navođenje, iznuđivanje i prinuda na seksualni čin, silovanje, incest.

Oblici nasilja i zlostavljanja zloupotrebom informacionih tehnologija su, naročito: snimanje nasilnih scena, distribuiranje snimaka i slika, dečija pornografija.

Nivo nasilja i zlostavljanja uslovljava i preduzimanje određenih interventnih mera i aktivnosti

Prava deteta i učenika u Republici Srbiji ostvaruju se u skladu sa Ustavom Republike Srbije, ratifikovanim međunarodnim ugovorima, Krivičnim zakonikom, Zakonom o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica, Zakonikom o krivičnom postupku, Zakonom o prekršajima , Porodičnim zakonom , Zakonom o opštem upravnom postupku, Zakonom o zabrani diskrimi, Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, Zakonom o posebnim merama za sprečavanje vršenja krivičnih dela protiv polne slobode prema maloletnim licima , Zakonom o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i drugim propisima kojima se regulišu prava deteta i učenika.

Republika Srbija se ratifikacijom Konvencije o pravima deteta Ujedinjenih nacija ("Službeni list SFRJ - Međunarodni ugovori", broj 15/90 i "Službeni list SRJ - Međunarodni ugovori", br. 4/96 i 2/97 - u daljem tekstu: Konvencija), obavezala da obezbedi ostvarivanje svih prava deteta, a naročito, na zaštitu od svih oblika nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja, potpunu informisanost, na pravično postupanje i zaštitu privatnosti, kao i da detetu koje je bilo izloženo nasilju obezbedi podršku za fizički i psihički oporavak i njegovu socijalnu reintegraciju.

Kao najinteresantniji Zakon koji se bavi maloletnicima se izdvojio Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivičnopravnoj zaštiti maloletnih lica čije se odredbe primenjuju prema maloletnim učiniocima krivičnih dela, na punoletna lica kad im se sudi za krivična dela koja su učinila kao maloletnici, a ispunjeni su uslovi koje predviđa ovaj zakon, kao i na lica koja su krivično delo učinila kao mlađi punoletnici.

Važno je istaći da licu koje u vreme izvršenja krivičnog dela, nije navršilo četrnaest godina, ne mogu se izreći krivične sankcije ni primeniti druge mere koje predviđa ovaj zakon, odnosno lica koja nisu navršila četrnaest godina nisu krivično odgovorna.

Shodno uzrastu učinioca izvršena je podela maloletnika na: maloletnike, mlađe maloletnike, starije maloletnike i mlađe punoletnike.

Krivični postupak prema maloletniku pokreće se za sva krivična dela samo po zahtevu javnog tužioca za maloletnike koji je stekao posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Za krivična dela za koja se goni po predlogu ili privatnoj tužbi, postupak se može pokrenuti ako je oštećeni stavio predlog za pokretanje postupka nadležnom javnom tužiocu za maloletnike u roku predviđenom Zakonom o krivičnom postupku.

Važno je istaći da se prema maloletnim učiniocima krivičnog dela mogu izreći:

- vaspitni nalozi;

- vaspitne mere;

- kazna maloletničkog zatvora i

- mere bezbednosti predviđene Krivičnim zakonikom, osim zabrane vršenja poziva, delatnosti ili dužnosti.

Maloletniku se ne može suditi u odsustvu.

Maloletnik mora imati branioca prilikom prvog saslušanja, kao i tokom čitavog postupka.

Maloletnik se poziva preko roditelja, odnosno zakonskog zastupnika, osim ako to nije mogućno zbog potrebe hitnog postupanja ili drugih okolnosti.

Sudija za maloletnike i sudije veća za maloletnike moraju biti lica koja su stekla posebna znanja iz oblasti prava deteta i prestupništva mladih.

Sudije-porotnici biraju se iz redova nastavnika, učitelja, vaspitača, kao i drugih stručnih lica koja imaju iskustvo u radu sa decom i mladima.

Izuzetno važno je istaći da se bez dozvole suda ne sme objaviti tok krivičnog postupka prema maloletniku, ni odluka donesena u tom postupku i da organi koji učestvuju u postupku prema maloletniku, kao i drugi organi i ustanove od kojih se traže obaveštenja, izveštaji ili mišljenja, dužni su da postupaju najhitnije kako bi se postupak što pre završio.

Кrivično delo nasilničko ponašanje prvi put je propisano u Кrivičnom zakonu Srbije 1977. godine.

Кrivično delo nasilničkog ponašanja u pravu Republike Srbije propisano je u Кrivičnom zakoniku članom 344.

"Кo grubim vređanjem ili zlostavljanjem drugog, vršenjem nasilja prema drugom, izazivanjem tuče ili drskim ili bezobzirnim ponašanjem značajnije ugrožava spokojstvo

građana ili teže remeti javni red i mir, kazniće se zatvorom do tri godine".

"Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno u grupi ili je pri izvršenju dela nekom licu nanesena laka telesna povreda ili je došlo do teškog poniženja građana, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina."

Radnja izvršenja kod dela nasilničkog ponašanja je alternativno propisana i može se sastojati u:

a) grubom vređanju,

b) zlostavljanju

v) vršenju nasilja prema drugom,

g) izazivanju tuče,

d) drskom ili bezobzirnom ponašanju.

Izvršilac krivičnog dela može biti svako lice, subjektivno obeležje bića krivičnog dela jeste umišlja.

Izuzetno je važno istaći da je krivično delo učinjeno sa umišljajem kad je učinilac bio svetan svog dela i hteo je njegovo izvršenje ili kada je učinilac bio svestan da može učiniti delo pa je na to pristao.

Na samom kraju možemo zaključiti da iako je nasilje pojam koji je ljudskom društvu poznat od njegovog samog nastanka, ne smemo ga time opravdavati i doživljavati ga kao društveno prihvatljivo ili način da se uklopimo, jer nikada ne smemo da smetnemo sa uma da žrtva nasilja može da bude svako od nas, imunih nema.

Tekst je objavljen u sklopu projekta "Uloga roditelja u prevenciji i borbi protiv vršnjačkog nasilja. Naša odgovornost i zaštita dece." koji je podržan od strane grada Kikinda.

(Espreso.co.rs)