OVO JE TAJNA PUTINOVOG POKLONA VUČIĆU! Pušku kralja Milana odneo jedan od atentatora, koji je ispalio hice!

Posle duže od jednog veka, puška kralja Milana Obrenovića vratila se u Srbiju pošto ju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u sredu, prilikom susreta sa ruskim liderom Vladimirom Putinom u Sočiju, dobio na poklon - preneli su gotovo svi mediji u Srbiji, uz sličan naslov: "Tajna Putinovog poklona".

Uz ovu informaciju data su i objašnjenja da je reč o pušci M-1870, jednometki sistema "pibodi", koju je proizveo Tomas Sederla iz Beča, a prema patentu otkupljenom od "Providens tul kompani" iz SAD. Zatim da je puška poklonjena Milanu Obrenoviću, najverovatnije 1869, dok je još bio maloletan, kada su namesnici Milivoje Petrović Blaznavac, Jovan Ristić i Jovan Gavrilović, potpisivali ugovor za opremanje srpske vojske baš ovim tipom puške, navodi Informer.

Ako začeprkamo arhivsku građu i vratimo se 150 godina unazad, u vreme kada je maloletni kralj dobio ovaj poklon, videćemo da su namesnici, pritisnuti spoljnopolitičkim komplikacijama, koje su se nadvijale nad Srbijom, kao i zbog zastarelih pušaka, i njihovog nedovoljnog broja, bili prinuđeni da ubrzaju modernizaciju naoružanja.

Ministar vojni Jovan Beli-Marković, da bi se situacija koliko-toliko popravila, 26. aprila 1869. godine (po novom kalendaru), zatražio je kredit od četiri miliona groša za kupovinu novih pušaka i patent zatvarača, koji bi se u Fabrici oružja u Kragujevcu ugrađivali u stare, i neophodnih uređaja i mašina za konverziju i izradu odgovarajuće municije. Nakon niza testova izvršenih u Donjem gradu beogradske tvrđave, odabrano je rešenje bostonskog konstruktora oružja Henrija Pibodija.

Zatvarači su naručeni u Beču i Berlinu kod Tomasa Sederlea. Kontrolu i prijem zatvarača u Nemačkoj i Austriji su obavljali oficiri Pavle Horstig, Kosta Protić i Pavle Šafarik i kontrolor kragujevačke puškarnice Petar Matić. Namesnici su ceo posao oko prepravke pušaka prepustili poznatom fabrikantu Sederleu koji je svoju proizvodnu liniju instalirao u starom "Arsenalu", u Donjem gradu Beogradske tvrđave, i pustio je u pogon početkom 1871. godine. Do 1872. na "pibodijev" sistem M1870 adaptirane su sve postojeće puške. Istovremeno je izvršeno i prekalibrisanje na 14,8 milimetara.

Prema zvaničnim podacima, na početku srpsko-turskog rata 1877. godine srpska vojska je raspolagala, u jedinicama, sa 38.526 pušaka ostraguša sistema "pibodi". Među njima je bilo i 9.000 pušaka kalibra 13,9 mm i 1.000 karabina kalibra 11 mm, nabavljenih rešenjem ministra vojnog od 10. oktobra 1878. godine kod fabrikanta Sederlea u Beču. Tokom rata 1877/1878. godine, u "Puškarnici" u Kragujevcu je prepravljeno 2.308 "grinovača" u "pibodušu". Tokom rata je trupama izdato još 3.058 "piboduša", srpska vojska na početku rata 1877/1878. raspolagala je sa 39.276 ovih pušaka.

Svi ovi podaci pokazuju da se radilo o vrlo unosnom poslu za fabrikanta iz Beča i sasvim je razumljivo što je budućem vladaru i srpskom kralju on poklonio posebno ukrašen primerak puške M1870 "pibodi" u lovačkoj varijanti.

Pouzdanih podataka gde se ova puška nalazila, dok je ljudi bliski predsedniku Rusije nisu kupili na jednoj aukciji, nema. Jedino je izvesno da joj se gubi svaki trag posle Majskog prevrata 1903. godine, kada je dinastija Obrenović nestala sa istorijske scene.

Kada je u praskozorje 29. maja 1903. godine (po starom kalendaru), u tri sata i pedeset minuta, okončan život kralja Aleksandra i kraljice Drage Obrenović, jedan stranac saznaje za ubistvo. Bio je to austrougarski poslanik u Beogradu Konstantin Dumba. U pratnji vojnog atašea, majora Pomijankovskog, odmah kreće ka dvoru i uspeva da prođe kroz kordon vojske i uđe u zgradu konaka.

U smiraj tog dana, vojni ataše šalje izveštaj za Beč, u kome se kaže da red i mir vladaju u Beogradu, ali da prestonicom zato kruže najfantastičnije priče... Da su se zaverenici domogli kase dispozicionog fonda predsednika vlade generala Cincar-Markovića i novac podelili između sebe. Osim toga prisvojili su i privatnu blagajnu kralja Aleksandra, kojom je rukovao general Laza Petrović, i u kojoj se, navodno, nalazio i jedan ček na pola miliona franaka... U ovom diplomatsko-obaveštajnom izveštaju o Majskom prevratu, istovremeno je i prvi trag da se politički i patriotski čin zaverenika, u jednom trenutku pretvorio u neobuzdanu pljačku jurišnika.

- Konak je dobio izgled razbojništva i prema rečima jednog zaverenika-jurišnika ličio je "na polje zasađeno krompirima". A da on dobije takav izgled umnogome su doprineli oficiri koji su hteli da se domognu kakve vredne stvari. Plen pljačkaša bila je čak i intimna garderoba kraljice Drage - piše Vasa Kazamirović u knjizi "Crna ruka".

Već oko podne, posle krvavog pira, Beogradom se, od uva do uva, pričalo šta je sve izneto iz konaka. Pojedini oficiri-zaverenici sami su se razmetali po kafanama pokazujući ono što su opljačkali. Jedan poručnik je već sutradan, na svakom koraku, pokazivao prsten na svojoj ruci i govorio kako ga je uzeo za uspomenu na kraljicu Dragu. U brošuri "Milan J. Novaković na sudu", ostalo je zapisano svedočenje poručnika Trifunca posle prevrata: "Jest, vala, neko sat, neko prsten, neko muštiklu, neko tabakeru..."

Beogradskom čaršijom širila se priča da je iz džepa prvog kraljevog ađutanta, generala Laze Petrovića, koji je ubijen te noći, nestao zlatni sat. Istu sudbinu doživeo je i jedan zaverenik, pukovnik Naumović, koji je greškom ubijen, jer su na njega naleteli oficiri koji nisu znali za njegovu ulogu. Mrtvog su ga opljačkali i odneli časovnik i revolver.

Pričalo se da je kraljeve najomiljenije puške odneo poručnik Velimir Vemić, koji je ispalio smrtonosne hice na Aleksandra i Dragu, zajedno sa kapetanom Mihailom Ristićem i kapetanom Ilijom Radivojevićem Čičom. Među tim puškama posebno mesto su zauzimale lovačka puška kralja Milana M1870 "pibodi" i specijalna verzije puške "mauzer-milovanović M1880" zvane "kokinka", koju je Aleksandar dobio još kao dečak 1881. godine. Vemić će, inače, kada bude osnovana tajna organizacija "Crna ruka", postati predsednik njene Vrhovne centralne uprave.

Čim se pročula vest o likvidaciji bračnog para Obrenović, u Beograd je pristiglo više od dve stotine novinara iz gotovo svih evropskih država. Sa dolaskom predstavnika sedme sile, kao po komandi, prestala su hvalisanja zaverenika. Njihovo ponašanje na javnim mestima je otišlo u drugu krajnost. Nisu se više busali u prsa i uzvikivali da su oni oslobodili Srbiju od "mrskog i izdajničkog kraljevskog para". Nijedan od njih nije hteo da prizna da je te noći, kada je izvršen prevrat, bio i blizu dvora, a kamoli da je nešto uzeo. Kako su oni zaćutali, tako su utihnule i priče po čaršiji. Ali, ne zadugo.

Pola godine kasnije, u novembru 1904, deo dragocenosti kralja Aleksandra i kraljice Drage našao se na javnoj aukciji u Londonu. Priča o ovoj prodaji u Beograd je stigla zahvaljujući austrijskoj agenciji "Politička korespondencija" iz Beča. Engleskim kolekcionarima su ponuđeni kraljeva uniforma, venčana haljina kraljice Drage, deo kraljičinog nakita, dijadema sa brilijantima koju je nosila na venčanju, zatim grivna ukrašena brilijantima i safirima koju je Draga dobila na poklon od ruskog cara. Na licitaciji u Londonu našla su se i dva kraljeva ordena: turski orden "Medžedije" u brilijantima i persijski "Orden sunca".

Ova vest je probudila beogradsku čaršiju i mali broj preostalih opozicionih listova. Prvi reaguje Čedomilj Mijatović, istoričar, književnik, jedan od najaktivnijih prevodilaca sa engleskog jezika, državnik i diplomata. Bio je potpisnik tajne konvencije kralja Milana sa vladom Austrougarske i poslanik Kraljevine Srbije u Londonu u vreme ubistva kralja i kraljice. U listu "Štampa", 4. decembra 1904. godine, napisao je opširan članak, pogođen time što su se na aukciji u Londonu našle i lične stvari "jedne srpske kraljice". Njemu se priključuje list "Opozicija", i u tekstu pod naslovom "Komplot", piše "da su neki oficiri-zaverenici sa prstiju kraljice Drage i kralja Aleksandra skidali prstenje. Pritom su kralju sečeni i prsti..."

Moglo je tih dana da se sazna da nisu sve opljačkali samo oficiri-zaverenici. Većina stvari je ostala na svom mestu, ali u neredu. Ali, mnoge od njih biće prodavane. Tako je supruga austrougarskog poslanika kupila ormar izbušen bajonetima za uspomenu na boravak u Beogradu i na kraljicu Dragu.

Prodaja ličnih stvari kralja Aleksandra i kraljice Drage po "belom svetu" je nastavljena. U proleće 1905. godine prodavane su na licitaciji u Beču, u zavodu "Doroteum". Posebna atrakcija za Bečlije tih dana bila je jahta "Draga", svadbeni dar beogradske opštine, koja je, naravno, prodata.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)