OTKRIVAMO! Evo da li treba jesti u skladu sa godišnjim dobom!

- Da li treba jesti u skladu sa godišnjim dobom? Ovo pitanje bi možda zvučalo smešno i nepotrebno samo par generacija unazad, kada nije bilo mnogo drugog izbora nego jesti u skladu s godišnjim dobom.

Ipak, danas, zahvaljujući razvoju prehrambene i poljoprivredne tehnologije, kao i globalizaciji, imamo priliku da jedemo paradajz u januara i mladu luk u avgustu. Ali, da li je to dobro? Da li je naš organizam ipak na neki način naviknut da jede određenu hranu u određeno doba godine, kada je jedino i mogao da je dobije tokom hiljada godina?

Škola „jedenja u skladu s godišnjim dobom“ kaže da bi trebalo da jedemo ono što je u sezoni jer ćemo tako bolje snabdeti telo tačno onim što nam je potrebno kada nam je najpotrebnije. Iz sunca dobijamo određene vitamine i toplinu, pa kada je manje dnevnog svetla, važno je da jedemo hranu koja nadopunjuje taj nedostatak, i obrnuto.

Na primer, tokom toplih meseci provodimo mnogo više vremena na otvorenom. Aktivniji smo i više smo na suncu, što znači da se i znojimo više. S druge strane, priroda nam tada omogućava da uživamo u namirnicama koje najviše hidriraju– lubenici, bobicama, krastavcima. Takođe nam daje hranu sa bogatim izvorima ugljenih hidrata, kao što su breskve, dinja i kukuruz.

U jesen i zimu, kada se sve lagano hladi i dani postaju kraći, žudimo za toplijom hranom poput čorbe od povrća, gulaša, žitarica ili orašastih plodova. Jesen nam donosi i jabuke, koje su krcate vlaknima i pektinom kako bismo uspeli da probavimo težu hranu koju jedemo.

Kada jedemo u skladu sa godišnjim dobom, to znači da više jedemo voće i povrće, što je u svakom slučaju dobar izbor. Svi ovi faktori utiču na metaboličku ravnotežu i mogu dovesti do gubitka kilograma. Sezonsko jedenje daje nam dnevnu dozu vitamina u najčistijem obliku, a kad dobijemo ono što nam treba, osećamo se bolje i imamo više energije.

Još uvek nije jasno niti naučno istraženo da li se potrebe našeg tela zaista menjaju sa godišnjim dobima. Prosto tu ima previše varijabli, uključujući i to gde živite, koliko imate godina, kakvo vam je trenutno zdravstveno stanje, težina i nivo aktivnosti, što sve doprinosi vašim nutritivnim potrebama bez obzira na godišnje doba. Istraživanje Američkog nacionalnog instituta za zdravlje iz 2015. godine ukazalo je na to da učesnici jedu oko 2.200 kalorija svaki dan, bez obzira na godišnje doba. Pored toga, autori studije su u svojim nalazima naveli: „Unosi energije, marko i mikronutrijenata i grupe hrane se ne razlikuju u godišnjim dobima.“ Drugim rečima, hranjive materije koje jedemo tokom leta često su iste kao i one koje jedemo zimi.

To ipak govori manje o prirodnim ciklusima, a više o navikama i o tome koja nam je hrana lako dostupna. Ono što je sigurno jeste da je lokalno uzgojena sezonska hrana bolji izvor vitamina i minerala u odnosu na… praktično bilo šta drugo. Pored toga, lokalna hrana će skoro uvek biti ukusnija ako je svežija. Na kraju, od kupovina namirnica koje se uzgajaju lokalno i kad im je vreme, koristi ima i lokalna zajednica ali je i dobro za životnu sredinu, a i zdravo je za vaš kućni budžet, tako da nema razloga da ne probate.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)