TEŠKO DA PUTIN NE ZNA ŠTA MU RADE ŠPIJUNI PO SRBIJI: Novi momenti u aferi godine

Ne može se poverovati u to da ruski predsednik Vladimir Putin nema informacije o tome šta van granica Rusije rade njegove bezbednosne službe – kaže u intervjuu za Radio Slobodna Evropa (RSE) Othon Anastasakis, britanski ekspert za jugoistočnu Evropu, inače direktor Odseka za studije jugoistične Evrope (SEESOX) na Univerzitetu u Oksfordu te profesor na Koledžu Sent Entoni tog univerziteta.

Anastasakis govori o aferi nazvanoj "ruski špijun" koja potresa Srbiju, nakon što je obelodanjen autentičan snimak ruskog vojnog obaveštajca Georgija Klebana koji daje kesu sa kešom bivšem srpskom oficiru.

Najviši srpski zvaničnici i bezbednosne službe potvrdili su da je takvih incidenata u Srbiji bilo više, ali čelni ljudi države izjavljuju da veruju da politički i vojni vrh u Kremlju ne stoje iza njih.

Na pitanje da li mu zvuči verodostojno da Putin o ovoj špijunskoj aferi nije imao informaciju, Anastasakis kaže da "nije kredibilno da nosilac vrhovne vlasti u zemlji koja je zapravo vrlo autoritarna, ne zna o operacijama koje njegove tajne službe izvode u drugim državama".

- U to se definitivno ne može poverovati. Sasvim je druga stvar šta vrh vlasti u Srbiji i u Rusiji u javnosti govore o toj stvari. Koliko razumem, sledi uskoro poseta predsednika Srbije Vučića Moskvi i tada će oni o tome verovatno razgovarati, ali u javnim nastupima predstavnici vlasti i jedne i druge zemlje nastoje da ne dozvole da taj događaj uništi sastanak između dvojice lidera još pre nego što do njega dođe - kaže Anastasakis.

On je rekao da izjavu predsednika Aleksandra Vučića o tome da Putin nije obavešten o aferi, razume kao "izraz njegovog opreza, u smislu da shvata da Srbija mora vrlo pažljivo da korača u poziciji u kojoj se nalazi – između Rusije i Evropske unije".

- Taj incident je vrlo indikativan kada je reč o uplitanju Rusije u unutrašnju politiku Srbije. Ja verujem da srpska elita i predsednik moraju da budu ekstremno oprezni u tome kako tretiraju ovaj konkretan problem, istovremeno imajući da umu sve različite međunarodne aktere sa kojima grade odnose - Evropsku uniju, Rusiju, Kinu. Do koje mere je ovo održiva politika – to je, razume se, sasvim drugo pitanje -smatra stručnjak.

Srbija je po njemu, jedna od zemalja gde se odvija neka vrsta "takmičenja u geopolitičkim igrama", zbog činjenice da je sama zemlja "veoma podeljena, što se ispoljava u razvijanju saradnje s NATO, uz negovanje odnosa s Rusijom". Podele unutar Srbije upravo olakšavaju tu vrstu kompeticije obaveštajnih sektora Istoka i Zapada na tlu Srbije, objašnjava Anastasakis.

Šta je Kleban hteo da dobije?

Na pitanje RSE šta je Kleban hteo da dobije za novac koji je dao, Anastasakis kaže da ne bi mogao da odgovori, ali zato daje uvid u širu sliku toga koje su to važnije namere Moskve na Zapadnom Balkanu.

- Ja verujem da je Rusija u ovom trenutku najzainteresovanija za prostor Evroazije. Posebno je zainteresovana za Kinu i to što ona radi u centralnoazijskom prostoru, kao i za odnose sa zemljama Evroazijskog saveza. Istovremeno, njeni odnosi sa Evropom nisu dobri i ono što Rusija radi jeste izazivanje unutrašnjih podela u Evropi, odnosno, u državama-kandidatima za članstvo u EU koje su najranjivije, kako bi imala nekog saveznika na evropskom kontinentu. A Srbija je zemlja koja joj je u tom smislu najpogodnija, zato što postoji podrška u srpskom narodu za Rusiju, kao i za Putina lično - kaže Anastasakis.

U Srbiji, dakle, Rusija može da pronađe operativni prostor za sprovođenje te politike podela unutar srpskog društva. Drugim rečima, Rusija traži saveznike unutar Evrope u zemljama koje su u stanju da joj pruže takvu vrstu podrške, dodaje on.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)