ODSEČENA GLAVA BIKA ZNAK JE NAJMOĆNIJEG ČOVEKA U JUGOSLAVIJI I MASOVNOG UBICE! Ovo je TAJNA Senki nad Balkanom

Dragan Bijelogrlić ponovo je potresao Srbiju drugom sezonom Senki nad Balkanom, o njima svi pričaju, ali jednu stvar sa početka emitovanja prve epizode niko nije primetio.

Naime čitava misterija Senki nad Balkanom 2 počela je kada je kod spomenika Neznanom junaku nađen leš sa kojeg je osečen prst i na njemu ostavljen je mrtav pacov. Takođe ispred njega ostavljena je glava od bika.

Baš ovde treba naći vezu istorijskih činjenica i fikcije, odnosno kako bi to mnogi voleli da kažu ne pisane i pisane istorije.

Naime, šta znači ostavljanje glave bika pored tela? Baš ovu stvar treba dovesti i povezati sa pukovnikom srpske vojske i vođom organizacije „Ujedinjenje ili smrt”, poznatije kao „Crna ruka” Dragutinom Dimitrijevićem Apisom.

Dragutin Dimitrijević je nadimak Apis dobio još u školi od svojih drugara zbog kršne konstitucije i izuzetne energije. Apis istina na grčkom znači "pčela", ali vezu s bikom treba naći u činjenici da Dragutinov nadimak na egipatskom znači "bik".

Naime prema predanjima vojnici i oni koji su se zavetovali i zakleli na vernost pod parolom "Ujedinjenje ili smrt", tačnije oni koji su preživeli Solunski proces svetili su se za Apisovu smrt.

Oni su, prema pojedinim predanjima ubijali ljude koje su smatrali odgovornim za Apisovu smrt i izdaju "Crne ruke", a pored ubijenog ili na njegovu kuću ostavljane su glave bika.

Hajka na Apisa krenula je 13/26. decembra 1916. godine kada je srpski ministar vojske Božidar Terzić prosledio je takozvani prezidijalni akt ministra unutrašnjih poslova Ljube Jovanovića Patka načelniku štaba Vrhovne komande generalu Petru Bojoviću.

Samo dan kasnije general Bojović izdaje nalog za Apisovo hapšenje, a 19. decembra 1916. vlada je na vanrednoj sednici jednoglasno donela odluku da se povede istražni postupak.

Odmah po pokretanju istražnog postupka usledilo je i hapšenje Dragutina Dimitrijevića Apisa, tadašnjeg heroja, čoveka od koga su se svi plašili, ali i kome su se divili.

Izricanjem smrtne kazne, okončan je takozvani Solunski proces. Istini za volju, a s ovom tezom slažu se mnogi istoričari Sudski postupak nije dao verodostojan odgovor na pitanja o krivici i o stepenu eventualne odgovornosti Apisa i njegovih ljudi.

Optužnica je, naime više puta menjana, a sam Apis je prvo osumnjičen da je spremao prevrta, kao i ubistvo Nikole Pašića, dok je na kraju izrečeno da je "šurovao sa neprijateljem" o potpisivanju separatnog mira. Da bi na kraju bio osumnjičen da je organizovao atentat na regenta Aleksandra u solunskom predgrađu Ostrovi, septembra 1916. godine.

Prema svedočenjima mnogih istoričara sam regent Aleksandar plašio se mogućnosti da će se zajedno sa njim u Srbiju vratiti i Apis i njegova "Crna ruka" te je pod hitno naredio pokretanje Solunskog procesa kako bi Dimitrijevića zauvek uklonio sa vojno-političke scene.

Dok su ga vodili na streljanje, Apis je navodno rekao vozaču: "Sada je i meni jasno a jasno je i tebi, da ću danas biti ubijen srpskom puškom samo zato što sam organizovao onu sarajevsku sramotu".

Sve ostalo je istorija...

Suđenje koje je dobilo pomenuti naziv Solunski proces trajalo je između 28. maja i 5. juna 1917. godine. Apis i njegovih osam saradnika su osuđeni, mahom na smrt streljanjem, uz dve 15-godišnje zatvorske kazne. Vrhovni sud je ukinuo jednu smrtnu presudu. Regent Aleksandar je pomilovao još četiri čoveka.

Apis je osuđen na smrt i novčanu kaznu od 70 dinara za troškove suđenja. Streljan je 26. juna 1917. godine.

Ljuba Vulović je osuđen na smrt i novčanu kaznu od 70 dinara za troškove suđenja. Streljan je 26. juna 1917. godine.

Rade Malobabić je osuđen na smrt i novčanu kaznu od 70 dinara za troškove suđenja. Streljan je 26. juna 1917. godine.

Muhamed Mehmedbašić je osuđen na 15 godina robije i novčanu kaznu od 60 dinara za troškove suđenja. Pomilovan je i pušten na slobodu 1919. godine. Preminuo je 29. maja 1943. godine, od posledica stravične torture nakon što su ga ustaše uhapsile u Sarajevu; tokom boravka na Solunskom frontu preuzeo je na sebe zadatak poveren od strane Apisa da izvrši atentat na grčkog kralja Konstantina, prijatelja Nemaca (druga meta je bio bugarski kralj Ferdinand), ali nije uspeo.

Sva četvorica su priznala umešanost u Sarajevski atentat. Svu četvoricu Vrhovni sud Srbije rehabilitovao je na ponovljenom suđenju 1953. godine.

"Umirem nevin, ali sa saznanjem da je moja smrt potrebna Srbiji za neke više razloge. Možda sam, a ne želeći to, grešio u svome radu kao patriota. Možda nisam znao za srpske interese. Ali, čak i da sam za to kriv, znam da sam jedino radio za dobrobit Srbije", napisao je Apis u svom testamentu koji je napisao 15 dana pred streljanje.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)