GROB NEZNANOG JUNAKA U BIJELINIM SENKAMA JE PRAZAN! Ove KOSTI je Meštrović UZIDAO na AVALI, a od njih je TITO bežao

U drugoj epizodi popularne TV serije koja je zapalila Balkan "Senke nad Balkanom" imali smo priliku da vidimo kako Tane i Stanko otvaraju kriputu spomenika neznanom junaku na Avali, a u njoj nema kostiju!

Bilo kako bilo, ovo možda i jeste samo jedna od fikcija iz serije, ali smrt i leš neznanog junaka na Avali, koji je kasnije bio inspiracija za monumentalni spomenik zaista je istorijska činjenica.

Velelepni spomenik Neznanom junaku na Avali, u opštini Voždovac, već skoro osam decenija krasi Beograd i, tokom tog perioda, iskristalisao se u jedan od njegovih zaštitnih znakova.

Mnogo priča, legendi ispričano je o spomeniku Neznanom junaku, a svima je poznata ona po kojoj je srušen stari grad Žrnov da bi Ivan Meštrović ozidao ovo zdanje.

Ono što je poznato iz lekcija koje smo učili iz istorije je da je gradnja spomenika Neznanom junaku trajala je od 1934. do 1938. godine. Da su radove nadgledali lično kralj Aleksandar i knez Pavle Karađorđević, kao i da na ovom spomeniku nikada nije bio Josip Broz Tito.

Ovo mesto na Avali, gde je nekad bio Žrnov, a sada spomenik Neznanom junaku imalo je izuzetan značaj za sve vlastodršce ovih krajeva i predstavljalo je vrlo bitnu stratešku tačku.

Rimljani su bili prvi koji su kao važnu stratešku tačku za odbranu Singidunuma prepoznali ovo mesto i podigli Žrnov.

Kasnije su ovo utvrđenje Srbi pretvorili u tvrđavu i znatno je učvrstili, a uticaj ove tvrđave je postao veoma bitan u periodu despota Stefana Lazarevića, koji je od Ugara dobio Beograd, preporodio ga i učinio prestonicom i trgovačkim centrom, a značaj Žrnova, pre svega zbog odbrane od Turaka, u ovim nemirnim vremenima, znatno se povećao.

Tvrđava je konačno napuštena u 18. veku.

Sada dolazimo do ključne tačke s početka priče, a koja glasi čije kosti su ležale u spomeniku neznanom junaku.

Nakon nekoliko vekova, Žrnov se vremenom urušavao, a tokom Prvog svetskog rata, 1915. godine na tom mestu su nemački vojnici sahranili jednog srpskog vojnika i napisali Ein unbekannter serbischer Soldat – „Nepoznati srpski vojnik“.

Baš taj vojnik bio je inspiracija Meštorviću za spomenik neznanom junaku na Avali.

Prema istorisjkim podacima da bi se utvrdio identitet nepoznatog srpskog junaka formirana je komisija koja je otvorila kriptu grobnice 1921. godine.

Tada je zaključeno da je telo pogođeno sa austrijskom granatom i da mu je tom prilikom raznela grudni koš. Njegova glava bila je položena na čauru te granate sa kojom je bio pokopan.

Kako se dalje kaže, posmrtni ostaci ovog junaka bili su veoma sitni, pa je komisija zaključila da se radi o mladom čoveku ili čak detetu. Oko njegovog vrata nije pronađena ni pločica sa imenom, te je zaključeno da je reč o trećepozivcima, koji su regrutovani na brzinu.

Jedina stvar koja je ovo telo razlikovala da je srpski vojnik je ta što je imao tipičnu obuću kakvu su samo nosili srpski vojnici.

Na mestu njegovog groba žitelji okolnih sela su 1922. godine podigli kameni spomenik, a kralj Aleksandar Karađorđević je, kasnije, samostalno izrazio želju da se na tom mestu, a u skladu sa tadašnjim običajem podizanja spomenika junacima Velikog rata širom Evrope, podigne velelepan spomenik koji će u budućnosti svedočiti o stradanju srpskog naroda tokom strahota iz rata.

Naravno, kralj Aleksandar je želeo mnogo više od memorisanja dela neznanog srpskog junaka. Kroz spomenik želeo je da prikaže ideju jugoslovenstva, koja se sa poteškoćama stvarala u novoj proširenoj državi. Nažalost, bio je živ samo da postavi kamen temeljac, ne i da vidi završeno delo jer je iste godine u Marseju poginuo prilikom atentata koji je na njega bio izvršen.

Pored jednostavnosti konstrukcije, jedinu dekoraciju čini osam karijatida, koje su glavni nosioci koncepta jugoslovenstva. U pitanju su statue Šumadinke, Crnogorke, Hrvatice, Slovenke, Makedonke, Banaćanke, Bosanke i Dalmatinke, kako su prikazane u svojim nošnjama i imenovane od strane samog autora. Na pročelju spomenika je uklesan natpis – Aleksandar I kralj Jugoslavije neznanom junaku.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)