IZGRADNJA KORIDORA 10 MNOGO KOŠTA: Evo koliko automobila će morati da plati putarinu da bi se ISPLATIO PUT

Srbija je prošle godine od putarine na svim deonicama zaradila oko 200 miliona evra.

S druge strane, istočni krak Koridora 10, koji je nedavno završen, koštao je oko 480 miliona. Jasno je da će se njegova izgradnja "otplaćivati" godinama, jer ovom trasom na kojoj je naplata počela u januaru 2018. godine za 12 meseci je prošlo svega 1,3 miliona vozila, što je manje od tri odsto ukupnog broja automobila, autobusa i kamiona koji su krstarili auto-putevima.

Stručnjaci, međutim, ističu da se korist od izgradnje modernih saobraćajnica ne računa samo količinom novca od naplate putarine, već da je to samo jedan segment, a da će se ulaganje u infrastrukturu višestruko vratiti.

U JP "Putevi Srbije" ove godine na 777,56 kilometara auto-puta koji je pod naplatom očekuju promet između 57 i 60 miliona vozila. To će biti gotovo duplo više nego 2009. godine, kada je srpskim drumovima prošlo 32,7 miliona vozila. Najveći porast saobraćaja u poslednjoj deceniji zabeležen je između 2016. i 2017. godine, za 15,27 odsto, kada je otvorena deonica Grabovnica - Grdelica na južnom kraku Koridora 10, kao i prva deonica na auto-putu "Miloš Veliki", od Ljiga do Preljine.

Zorana Mihajlović, ministarka građevinarstva, za "Novosti" kaže da završetak Koridora 10 znači život i za južnu i za istočnu Srbiju, jer donosi i mogućnost za više investicija, nove fabrike i brži razvoj, kao i šansu da ljudi ostanu i imaju dobar život u ovom delu zemlje.

- Veći tranzit kroz Srbiju znači i veće prihode od putarine, a time i više novca koji će biti uložen u održavanje puteva, kako bi se sačuvao njihov kvalitet i bezbednost - ističe Mihajlovićeva. - Srbija bez završenog Koridora 10 nije mogla da koristi svoj položaj najkraće rute za tranzitni saobraćaj, iako je za 120 kilometara kraća nego preko Rumunije i Bugarske. To znači da smo kao zemlja u transportnom smislu bili zatvoreni, iako smo po geografskom položaju centralna zemlja regiona.

Mihajlovićeva napominje da je u poslednje četiri godine izgrađeno više od 320 kilometara auto-puteva, zahvaljujući čemu Srbija danas ima ukupno 950 kilometara auto-puta, što je više od Bugarske, Rumunije, Albanije, Makedonije, Crne Gore i Bosne i Hercegovine.

Dubravka Negre, direktorka predstavništva Evropske investicione banke za Zapadni Balkan, za "Novosti" kaže da će se u narednih 30 godina, na koliko je uzeta pozajmica za izgradnju Koridora 10, od naplate putarine vratiti dve trećine uloženih sredstava.

- Kao finansijeri, kada pravimo procenu bavimo se i finansijskom i ekonomskom isplativošću u koju je uračunata korist od smanjenja saobraćajnih nesreća i uštede u vremenu koje privreda ima, jer roba može brže da stiže do odredišta - navodi Negre. - Nema razvoja privrede bez razvoja bazične infrastrukture. Zemlje Zapadne Evrope su auto-puteve izgradile sedamdesetih i osamdesetih godina, Centralna i Istočna Evropa devedesetih, a taj problem se ovde tek sada rešava. Srbija prednjači u odnosu na Bosnu i Crnu Goru, jer je uspela da se vrati na evropsku mapu puteva.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Ljubodrag Savić smatra da će se ulaganje u izgradnju koridora kroz Srbiju vratiti, ali da se ne može precizno izračunati koliko vremena je za to potrebno.

- Broj vozila na ovoj trasi će se značajno povećati sada, kada je počela eksploatacija auto-puta - objašnjava Savić. - Infrastrukturni objekti se ne tretiraju na isti način kao ostale građevine, jer je period za vraćanje ulaganja kod njih duži i ne postoji auto-put koji sam sebe nije otplatio. Nije presudna samo direktna zarada od naplate putarine, već i indirektna, u smislu koliko će se povećati broj ljudi i količina robe, doći će i investitori, koji će doprineti da ljudi na toj teritoriji bolje žive. Kada ste dobro povezani putevima, ceo svet vam je dostupan. Drastična je razlika već sada između Pirota, koji ima odličnu saobraćajnu vezu, i Užica, koji danas privredno jedva preživljava, a osnovni problem je što je daleko od auto-puteva.

PRORAČUNI ZA BUDUĆNOST

I projektant Dragoslav Dragićević, iz Saobraćajnog instituta CIP, smatra da benefit novih saobraćajnica ne može da se sagleda samo kroz naplatu putarine.

- Pre izgradnje svakog puta se priprema obimna dokumentacija i rade se opsežne analize - objašnjava Dragićević. - Prosečan dnevni saobraćaj bi trebalo da bude 12.000 vozila. Izgradnja puteva je javni interes i oni se grade i kada na nekoj deonici u tom trenutku nema odgovarajući broj vozila, jer će tek izgradnja moderne saobraćajnice privući vozače i skrenuti ih sa drugih trasa. Putevi se prave za budućnost. Suština je da svaka zemlja treba da se poveže od severa ka jugu i od istoka ka zapadu.

OČEKUJU RAST OD OSAM ODSTO

U JP "Putevi Srbije" kažu da promet na srpskim auto-putevima raste iz godine u godinu za oko osam odsto, pa sličan procenat povećanja očekuju i u narednoj godini.

- Najprometnije deonice su Beograd - Niš i Beograd - Subotica - navode u "Putevima". - Ukupan promet vozila na deonici Beograd - Čačak, u periodu od početka septembra do kraja oktobra ove godine u odnosu na isti period lane, kada je naplata putarine funkcionisala u otvorenom sistemu, dok nisu bile puštene u saobraćaj deonice od Obrenovca do Ljiga, beleži rast za 356.932 vozila, odnosno 82,29 odsto.

Bonus video

(Espreso.co.rs/agencije)