RASTKO JE ROĐEN BEZ LEVE PODLAKTICE: U svoj dnevnik ispisuje samo POBEDE I MEDALJE, ima sjajan recept za uspeh

Rastko Jokić, mladi srpski paraolimpijac rođen je bez podlaktice leve ruke, a ni to mu nije smetalo da naniže medalje. Zlatom je okitio ekipu Srbije malokalibarskim pištoljem, i to više puta u takmičenju malokalibarskim pištoljem (25-metarsko strelište)!

Saznao je šta znači fraza da je život borba, a svakog dana bori se sa sam sa sobom. Njegova priča jedna je od onih koje vam dokazuju da apsolutno ni za šta ne postoje izgovori...

Odrastao je u "lošem" kraju, borio se sa okrutnim vršnjacima koji nisu prihvatali različitosti, a iz svih loših stvari, uz podršku najvoljenijih, putem sporta došao je do pobedničkog postolja, ponosno slušajući našu himnu.

Ovo je priča o sjajnom mladom momku sa Miljakovca koji je dokaz da na putu ka uspehu može da vas vodi jedino moto koji kaže da - nema odustajanja.

Sport ga je, kako kaže, oduvek privlačio.

- Stalno smo bili napolju, kad sam odrastao jednostavno nije bilo moguće ne baviti se sportom, što sa današnjom decom nije slučaj. Oduvek sam želeo da budem Robin Hud, pa me je streljaštvo kao takvo oduvek privlačilo.

Na Miljakovcu je kaže vladalo potpuno bezakonje, pa tamo i nije bilo tako sjajno odrastati.

- Trebalo je opstati. Na pravi put sam izašao zahvaljujući vaspitanju roditelja, i nekom svom karakteru.

Rastkova parola je "u zdravom telu zdrav duh".

- Kao klinac sam trenirao fudbal, a išao sam i na košarku, i na rukomet, iza zgrade sam se svakog dana bavio sportom, čak sam trenirao i boks. Baš taj kraj kakav je bio, nije otvarao mnogo opcija za uspeh. Ipak, odlučio sam da se bavim sportom jer sam hteo da napravim nešto od sebe. Mislio sam da će mi to biti hobi, a streljaštvom sam počeo slučajno da se bavim. Plan je bio da dva do tri puta nedeljno idem u streljanu. Mada, kada sam došao prvog dana shvatio sam da je meni to poprilično zanimljivo, i počeo sam da dolazim svakog dana. Posle nekog vremena to je preraslo u profesionalizam. Postao sam uspešan posle šest meseci bavljenja ovim sportom.

Prva medalja ovom momku došla je 2011. godine.

- U januaru te godine počeo sam da se bavim streljaštvom, a već u maju sam otišao u London. Tada sam prvi put uzeo medalju, i tada je sve počelo... Odmah je primećen moj potencijal, i počeo sam da nižem medalje i postao profesionalni sportista, nakon čega sam ušao i u reprezentaciju.

Tada je počeo i profesionalni život. - Leže se u 10 u krevet, ustaje se u šest, ide se u teretanu, vodi se računa o ishrani.

Posle toga su se uspesi nizali jedan za drugim.

- Nakon te prve medalje 2011. godine bili su Svetski kupovi 2012. i 2013. godine, a 2012. sam u oktobru počeo da radim sa mojim trenerom. Na Evropsko prvenstvo u Španiji otišao sam 2013. godine, u oktobru mesecu, i tada sam osvojio zlato i disciplini na 50 metara, kao i na 10 metara bronzanu medaljun pojedinačno. Ekipno smo uzeli dve medalje, srebrne.

Evropsko zlato bilo je prvi veliki uspeh, tada sam osim medalje dobio i Majsku nagradu, i tako su krenule da se nižu medalje.

Plan je Tokio 2020. godine!

- Pripreme za Tokio su već počele, i plan mi je još jedna medalja!

Ovaj momak kaže da - nema izgovora. Ima puno pravo jer - on je živi dokaz toga.

- Pokušavam da motivišem druge. Nemaju svi motivaciju i inspiraciju kao mlađi. Nisam ni ja imao neku neku veliku podršku, roditelji su me dobili kao vrlo mladi i živeli smo u kraju u kakvom smo živeli.

- Imao sam dobro detinstvo, ali nisam bio toliko podržan koliko se podržavaju deca u inostranstvu. Ipak, promovišem to da je sa malo podrške, ili bez i to malo podrške moguće napraviti uspeh. Čovek može sam sebe da motiviše. Teško je, ali je moguće. Snimam dokumentarni, autobiografski film, i pokušavam mladima da pošaljem poruku da je mnogo važno trenirati, da moraju da vežbaju, da se pokrenu jer je trening sastavni deo života. Čovek bez toga ne može. To te pokreće za sve ostale stvari u životu - zdraviji si, zdravije razmiškljaš, bolje se osećaš, bolje razmišljaš...

- Na putu ka uspehu bitno je - NE ODUSTATI - zaklučio je ovaj sjajni momak.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)