PROCURILI DOKUMENTI CIA GDE SE VIDI KAKO JE TITO UHODIO I UHVATIO ČIČA DRAŽU! Ovo su bile ĐENERALOVE poslednje reči

Istina o đeneralu Dragoljubu Draži Mihailoviću i dalje se ne zna, kao što nije poznato gde se nalazi njegov grob, a svaki dan slušamo nove verzije ovog političkog ubistva sa novim mestima gde je, navodno Tito došao glave Čiči!

POKS je na svojoj Fejsbuk stranici, a u traganju za istinom objavio originalna dokumenta CIA o Dražinom hapšenju sa kojih je nedavno skinuta oznaka STROGO POVERLJIVO, posle više od 70 godina.

U njima jasno piše ko je izdao generala Dragoljuba Dražu Mihailovića i kako je dospeo u komunističku zamku.

"Iz dokumentacije se jasno vidi da su "saveznici" moga dede, Britanci i Amerikanci, obećali pomoć u njegovom lečenju od tifusa. Predložili su da ga evakuišu avionom u Italiju, gde će ga lečiti, a zatim će ga vratiti u srpske planine. Po planu 13.marta 1946. godine sleteli su sa dva aviona u selo nadomak mesta Rudo, u istočnoj Bosni gde ih je čekao bolesni i bez svesti general Mihailović", kaže unuk Draže Mihailovića i potpredsednik POKS, Vojislav Mihailović i dodaje:

"Umesto da ga odvedu u Italiju, isporučili su ga komunistima u Sarajevo. Meni je drago da je istina izašla na videlo, da su ovi dokumenti potvrdili da Nikola Kalabić nije izdao Dražu, nego je to bila prljava komunistička propaganda, sa namerom da se moralno diskredituju najodani Dražini ljudi i ceo Ravnogorski pokret. Sada je jasno zašto u današnje vreme zvaničnici SAD i Velike Britanije sramežljivo spominju da je moj deda bio njihov saveznik, da se za njih žrtvovao, prolivao krv i da je spasio više od 500 njihovih pilota. Verovatno se stide izdaje koju su priredili njemu i celom srpskom narodu. Tu izdaju i besčašće im porodica Mihailović ne može oprostiti, a da li će moji sunarodnici Srbi, to ne znam " - zaključio je Mihailović.

Prevod originalnog dokumenata prenosimo u celini:

"KONTRA OBAVEŠTAJNI KORPUS MILANO BATALJON, ZONA 3 APO 512 1 Jun 1946 PREDMET: Hvatanje generala Draže Mihailovića. ZA: GSI (b), 3 Okrug, CMF 1. U prilogu je izveštaj koji je ovoj kancelariji preneo pouzdani poverljivi informator. Izveštaj potiče iz Beograda i bavi se događajima koji su doveli do toga i putanjom kojom su Mihailovića zarobili Titovi vojnici. 2. Zahteva se da se sa navedenim osobama postupa diskretno kako bi se zaštitio njihov identitet. Imena koja su u izveštaju korišćena za potvrdu su ista ako se ukaže potreba 3. Za vaše informacije. M.A. TONINI Major, MI Nadzorni agent Dostaviti: GSI (b) 2 SCI/Z, Milano 2 CIC, AFHKU 2 CIC, Zona 1 1 Arhiva 1.

Ovaj izveštaj stigao je iz komande Požeškog korpusa Kraljevske armije u Jugoslaviji od majora Miloša Markovića koji je 12. maja 1946. bio lociran u Vrhovnoj komandi na području Trudovo-Katići-Nova Varoš-Ljubić (sela). Ovaj izveštaj govori o okolnostima zarobljavanja Generala Mihailovića, a doneo ga je specijalni kurir poslan iz Jugoslavije. „Krajem februara, Vrhovna komanda je bila smeštena u regionu Točin-Brajići-Gornja-Donja Dobrinja-Bela Crkva-Ražana. Kurirskom službom su nas obavestili da je vrhovni komandant (Mihailović) nekoliko dana bio bolestan od tifusa. 26. februara 1946. dobili smo od Vrhovne komande šifrovanu poruku koja glasi:

„Vrhovna komanda ima konkretan dokaz da će Titove Komunističke snage uskoro pokrenuti snažne napore da pronađu i unište naše tajne kopnene jedinice. Imamo dokaz da su jedinice četvrte i 37. divizije pet dana primale obroke za vanredne situacije. U garnizonima u Čačku, Užicu i Zvorniku, jedinice su ojačali lakom artiljerijom i lakim tenkovima. Pripreme za kopnene akcije vrše jedinice 37. divizije. Naše snage na Trebavi i Ozrenu trenutno se bore protiv jedinica 27. i 36. divizije. 19. musulmanska brigada praktično je uništena od strane našeg Romanijskog korpusa kod Vlasenice. U južnoj Srbiji postoji lokalna aktivnost na obe strane u regionima Orahovac, Nikodim i Izvor. Svi zapovednici će preduzeti najstrože mere i izvršavati vrlo poverljive instrukcije 278/45, vodeći računa da zaštitimo i sačuvamo sela i izbegnemo opkoljenjavanje i uništenje naših snaga od strane nadmoćnijih neprijateljskih snaga. Vrhovna komanda će reagovati na razvoj operacija i nastaviti prema vodama reke Drine i dolinom Lima.

"U štabu Vrhovne komande major Nikola Miljković bio je načelnik operativnog odseka. Kada je primljeno gore navedeno naređenje, bio sam lociran na platou Musnije na Zlatiboru iznad sela Radaljevo. Nekoliko dana kasnije Ttove kolone su bile u pokretu. Moja Zlatiborska brigada napala je jedinice 37. divizije na Uvcu, dok je Požeška brigada napala jedinice četvrte divizije na Mačkatu. (Jedinice četvrte divizije pretežno su bile sastavljene od albanskih komunista). Zbog nadmoći neprijatelja, dao sam naređenje da se izbegavaju direktni napadi. U vezi sa akcijom čuvanja leđa Vrhovne komande, nismo dobili nikakve vesti i bilo je nemoguće uspostaviti kontakt sa kurirom. 18. marta 1946. dobili smo izveštaj koji nas je veoma uznemirio i u koji nismo mogli da verujemo.

Izgleda da je oko 10. marta 1946. Vrhovna komanda stigla u region koji se nalazi južno od Ruda. U ovom selu nabavljali su lekove za bolesnog Generala, kojeg su tokom prebacivanja Vrhovne komande nosili na ramenima naši ljudi. Tokom ovog premeštanja jedan od ličnih Mihailovićevih lekara zarobljen je u bici kod Semegnjeva. Ispitivanjem i mučenjem od strane agenata OZNE i ruskih oficira, otkrio je da je lični Mihailovićev lekar i takođe je otkrio plan prebacivanja Vrhovne komande. Iste noći neprijateljski avioni su počeli da vrše izviđačke letove iznad teritorije na kojoj je bila locirana komanda. Ispustili su letke koje su izgledali kao da su ih pravili Amerikanci, a u kojima se kaže da su došli da pomognu i daju nam oružje i municiju. Iste noći, nakon što su neko vreme leteli iznad tog područja, avioni su bacili razna pakovanja municije i sanitetski materijal savezničkog porekla. U jednom pakovanju su bila uputstva za pripremu i obeležavanje trake za sletanje nekih aviona za snabdevanje.

13. marta 1946. u popodnevnim satima stigla su dva aviona sa savezničkim oznakama. Leteli su nisko i bacili baklje tako da smo mogli da im kažemo mesto gde treba da slete. Odgovorili smo prema uputstvima koja smo dobili i dva aviona sletela su u polje (dovoljno dugo) oko 10 km. severozapadno od Ruda. Nekoliko oficira u savezničkim uniformama (američke) koji su govorili engleski i francuski izašli su iz aviona. Trojica sa najvišim činom odvedeni su do našeg Štaba gde su se dogovorili sa oficirima našeg Štaba da prevezu bolesnog Generala. General Mihailović je tada imao visoku temperaturu i nije bio pri svesti. To je razlog zbog kojeg su želeli neko vreme da ga odvedu u Italiju, izleče i potom ga tajno vrate u planine Jugoslavije. Odmah je smešten u avion pod nadzorom dvojice naših oficira koji su išli zajedno sa njim. U to vreme su se sletela još dva aviona i devet drugih oficira iz našeg Štaba su se ukrcali u avione, među kojima su bila dva podoficira i glavno zapovedno osoblje. Čim je avion koji je prevozio Mihailovića poleteo u vazduh, preostali avioni su uzleteli za njim. U tom trenutku se pojavilo nekoliko aviona i počelo je da leti iznad tog područja. Mi smo mislili da su služili kao zaštita Generalovog aviona, ali nakon što su neko vreme krstarili područjem gde su se nalazile trupe Štaba, počeli su da bacaju male gasne bombe koje kao da parališu ili uspavljuju naše trupe. Iz pravca Priboja bili smo upozoreni da se motorizovane trupe približavaju u isto vreme kada je jedna grupa aviona počela da ispušta padobrance na naš Štab.

Odmah po sletanju na zemlju padobranci su otvorili vatru na naše ljude koji su pokušavali da zaštite Štab i koji nisu bili pogođeni gasnim bombama. Bitka je započela zato što su konačno naši ljudi shvatili da imaju posla sa neprijateljem koji je upotrebio prevaru za otmicu Generala. Neprijatelj je pokušao da probije naš front, uđe u područje Štaba i preotme naše dosijee, ali veliki broj njih je ubijen. Zbog dolaska snažne kolone koja dolazi iz pravca Priboja, naši ljudi su se povukli prema Golešu i odatle su započeli evakuaciju prema Foči. Naši ljudi su uspeli da sruše jedan avion. Veliki broj neprijatelja je ubijen, ali takođe smo pretrpeli velike gubitke. Odatle smo kasnije dobili vest da je Mihailović odveden u Sarajevo, a odatle u Beograd, a da se nije osvestio. Kažu da je sedam dana bio bez svesti, jer je bio hranjen putem infuzije. Kada se konačno osvestio, pitao je gde je i kada je otkrio da je u Beogradu, rekao je:

„Do sada sam izvršavao svoju dužnost; sada možete raditi ono što ste odlučili. " Sve navedeno izvestio je kapetan Kalajitović, koji komanduje Pljevaljskom brigadom. Specijalni kurir uverava da je dao tačan izveštaj koji mu je preneo major Marković, komandant Požeškog korpusa.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)