BOJANA JE PRAVI HEROJ SRBIJE: Svi bi trebalo da se ugledaju na njenu snagu i odlučnost!
Bojana Radosav iz Zrenjanina, Foto: ilovezrenjanin.com

svaka čast!

BOJANA JE PRAVI HEROJ SRBIJE: Svi bi trebalo da se ugledaju na njenu snagu i odlučnost!

Prošla je obuku Nacionalne službe za zapošljavanje i preko konkursa dobila novac za samozapošljavanje....

Objavljeno:

Gubitak posla ni za koga nije lak. Ali, kada se u 50-tim godinama života suočite sa činjenicom da se firma u kojoj ste radili više od 30 godina zatvara, to tek zna da bude ozbiljan teret sa kojim se nije lako nositi. Upravo takva sudbina je zadesila većinu ljudi u Srbiji koji su rođeni 50-ih godina prošlog veka. Među njima je i Bojana Radosav iz Zrenjanina. Godinama je naša sugrađanka razmišljala šta da uradi kako bi iz radnog odnosa otišla u penziju. Pre godinu i po dana postala je vlasnik staklorezačke radnje Dečanski. Prošla je obuku Nacionalne službe za zapošljavanje i preko konkursa dobila novac za samozapošljavanje.

foto: ilovezrenjanin.com

Gubitak posla ni za koga nije lak. Ali, kada se u 50-tim godinama života suočite sa činjenicom da se firma u kojoj ste radili više od 30 godina zatvara, to tek zna da bude ozbiljan teret sa kojim se nije lako nositi. Upravo takva sudbina je zadesila većinu ljudi u Srbiji koji su rođeni 50-ih godina prošlog veka. Među njima je i Bojana Radosav iz Zrenjanina. Godinama je naša sugrađanka razmišljala šta da uradi kako bi iz radnog odnosa otišla u penziju. Pre godinu i po dana postala je vlasnik staklorezačke radnje Dečanski. Prošla je obuku Nacionalne službe za zapošljavanje i preko konkursa dobila novac za samozapošljavanje.

Preduzetnik sam poslednjih godinu i nešto dana. Pre toga se nisam osećala sposobnom za to. Radila sam kao gerontodomaćica četiri i po godine u izuzetno dobrim kućama. Dok sam radila kao gerontodomaćica nisam bila prijavljena. Takvih kao ja ima jako mnogo u gradu. Bila sam uvek tačna. Taj posao se radi u dve smene. Imala sam veru u sebe da ću jednoga dana otvoriti ovo što sam sada otovorila. Nije bilo jeftino, nije bilo lako. Meni je muž prepisao kuću njegovih roditelja. Ja sam je srušila i na tom mestu sazidan je objekat koji će jednog dana voditi sin. Sada posao vodim ja. Muž mi dosta pomaže, jer je on radio 40-ak godina kao staklorezac. On je u penziji i zaista mi mnogo pomaže“, počinje priču Bojana Radosav, vlasnik staklorezačke radnje Dečanski.

ZA OTVARANJE STAKLOREZAČKE RADNJE BILO JE POTREBNO IZGRADITI NOVI OBJEKAT, NABAVITI MAŠINE I REPROMATERIJAL

„Pare koje sam dobila od firme i novac koji sam nasledila htela sam da uložim u nešto pametno. Na to da se opredelim za otvaranje staklorezačke radnje uticao je sin. On i sad radi kao staklorezac, a radi i kod kuće. Moramo malo da se ojačamo. Novac sam uložila u zidanje novog objekata, mašine, repromaterijal. Redovno sebi uplaćujem radni staž. Sve obaveze koje stižu za firmu redovno izmirujem. I nekako preživljavamo. Još nije izbetonirano ispred ulaza u objekat gde radimo i nije stavljena fasada. Čekam da vidim da li će biti nekih bespovratnih sredstava za to. Ja nemam nameru da ulazim u kredite i da se zadužujem. Makar krediti bili i sa grejs periodom od 5 godina. Život je takav kakav je i ja ne bih sina da zadužujem. Kada odem u penziju sin bi trebalo da preuzme radnju“, dodaje naša sagovornica.

foto: ilovezrenjanin.com

OBUKA ZA SAMOZAPOŠLJAVANJE

Pre nego što je otvrila staklorezačku radnju Bojana je prošla obuku za samozapošljavanje u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.

„Na obuci smo učili kako se izrađuje biznis plan, kako se razgovara sa klijentima, kako se razgovara sa višim poslodavcima… Moram da pohvalim Sonju Radun koja je držala obuku. Nije mi bilo teško uopšte da napišem biznis plan. Znala sam šta hoću. Mislim da svako treba da zna šta hoće od sebe i svog života. Ako ti hoćeš nešto, a ne znaš šta onda je teško. Novac koji sam dobila za samozapošljavanje sam iskoristila da platim sebi staž. Za to je stajao na računu. Od tih 200.000 dinara nisam ni mogla da pomislim da kupim mašinu. Mašina za pranje stakla košta 28.000 evra. Još malo dodaš para i kupiš stan. Ja sam se dvoumila da li da kupim stan i da ga izdajem, ali sam se predomislila. Jer znam da bi ga većina stanara uništila. I šta sam onda uradila? Samo bih sebi grbu na leđa stavila“, kaže Radosav.

foto: ilovezrenjanin.com

„Naziv staklorezačke radnje je Dečanski. Novac koji sam dobila u nasledstvo potiče od familija Borčarski i Felbab i njihova krsna slava je Sveti Mrata tj. Stevan Dečanski. Zbog velike zahvalnosti zbog toga što sam dobila ja sam ime firmi dala Dečanski. Za posao nam je od mašina bila potrebna jedna savremena peračica. Kada krene termopan da se radi on ne može rukom da se briše. Kupili smo peračicu, hot melt, veliki cirkular za sečenje lajsni, špartače… Staklo nabavljamo po potrebi. Mi imamo jako malo stakla u radionici. Tek kada ga potoršimo mi nabavljamo novo. Nema potrebe da se prave veliki lageri, jer je to zarobljavanje živog keša“, ističe naša sagovornica.

TEŠKOĆE KOJE SU PRATILE OTPOČINJANJE BIZNISA

Započinjanje samostalnog posla nije išlo glatko.

„Bilo je tu puno problema sa gradnjom objekta. Nama je falila lokaciona dozvola. Postupak je bio u toku i o toj dozvoli je Novi Sad odlučivao. Da bi se gradio objekat morala sam da angažujem arhitektu i geometra. Mi smo krenuli da radimo. Mene je komšija koji je čuo da čekamo tu lokacijsku dozvolu prijavio. Došla je inspekcija i meni je objekat bio zatvoren dva meseca. Sreća, nisam platila kaznu, ali sam platila veću kaznu što su majstori otišli. Moj objekat je trebalo da bude završen 2017, a završen je 2018“, priča Radosav.

„Problem je bio i sa uvođenjem struje u objekat. Kuća koju smo srušili je imala monofaznu struju, a meni je za posao trebala trofazna. To „zadovoljstvo“ je koštalo jako puno para. Ja sam to platila i mesecima sam molila ljude da dođu i da podignu strujomer. Neko je prošao, češnuo ga je i on se nakrivio. Za sve što radiš treba ti prvenstveno mnogo živaca, para i volje da to uradiš. Ako nemaš živaca i snage da se raspravljaš za to što želiš, ne vredi ni da počinješ ništa. Taj trofazni priključak sam platila oko 130.000 dinara. Onda je bilo sporno da li mogu oni da uzmu monofazni strujomer koji je bio digitalan. Ja sam se zaintalia i nisam ga dala. To su bile igranke bez prestanka. Ja sam u martu sve uplatila i tek krajem leta je posao bio završen“, dodaje naša sagovornica.

ASORTIMAN STAKLOREZAČKE RADNJE DEČANSKI JE ŠIROK

foto: ilovezrenjanin.com

Gotovo sve što može da se zamisli od stakla u ovoj radnji može da se napravi.

„Imamo posla. Ne možemo mi da se nosimo sa velikima, ali nađe se posla i za nas male. Mi gledamo svaku mušteriju maksimalno da ispoštujemo. Čak i one mušterije koje traže ogledala veličine centimetar puta centimetar za liciderska srca. Nekad ima više, nekad manje posla, a nekad radimo uslužno. Jedino što ne radimo na staklu je peskarenje. Sve ostalo od stakla radimo. Prozore, ogledala, stakla… Ljudi obično traže termoizolaciono staklo. Ako imaš dogovor sa nekim PVC stolarom onda možeš malo da napreduješ. Ako nemaš, onda izlaziš na teren. Imamo dogovor i sa jednim velikim staklorescem. Kada on ima previše posla, deo posla mu mi uslužno radimo“, objašnjava vlasnica staklorezačke radnje Dečanski.

foto: ilovezrenjanin.com

„Imali smo mušterije koje su tražile da uradimo ogledala u celom stanu. Radimo i tuš kabine od kaljenog stakla. Mi staklo ne kalimo, to se radi u Novom Sadu i malo se čeka. Pravimo i akvarijume. Radimo termopane, staklo u boji, kopilit, žičano staklo, armirano… Jedino ne zidamo prizme. Ako bi bilo potrebe za prizmama i to bismo naučili“, dodaje naša sagovornica.

PROBLEM SVIH PRIVREDNIKA, PA I VLASNICE STAKLOREZAČKE RADNJE JE NAPLATA

Najveći problem je naplatiti ono što je urađeno.

„Naplata je najgori problem. Ako ćeš da radiš za nekoga moraš da mu daš i rok plaćanja. Pa kad dođe taj dan za plaćanje, on nema. Radimo tako što uzmemo 50-60 posto avansa. U suprotnom ne bismo mogli da opstanemo. Evo i sada čekamo da nam plate za ruke što je sin radio. Ali, kažem mušterije moraju da budu zadovoljne da bi došle ponovo. I da bi nas preporučivale. Jer kada ti klijent dođe na preporuku to je onda nešto najviše. To treba da bude zvezda vodilja ne samo meni, nego za sve male privrednike“, objašnjava Radosav.

Odluka da otvori staklorezačku radnju je bila pun pogodak.

„Nikada se nisam pokajala što sam otvorila staklorezačku radnju. Verujem da će ovo biti vrlo ozbiljna firma. Jako mi je bilo teško prvo kada sam ostala bez posla. To je period kada sebe ne vidiš nigde. Ja sam imala novac koji sam nasledila, ali kad znaš da svakog meseca za život moraš da uzmeš 400-500 evra znaš i da će se on istopiti ako stalno uzimaš, a ništa ne vraćaš. Nisam znala u početku u šta pametno da ga uložim. Što god da kreneš to je malo para. I onda je krenula agonija traženja posla. Na sve strane sam se obraćala, a niko me nije želeo jer sam imala godina. U to vreme si mogao da budeš i doktor nauka, posao ne bi mogao da dobiješ ako si imao godina koliko ja“, priseća se naša sagovornica.

„Sada imam 34 godine radnog staža i 61 godinu starosti. Nisam ni gore ni dole. Meni stalno fali neki od uslova za penziju. I stalno se nešto menja, granica za odlazak u penziju se pomera…“, dodaje Radosav.

KORISNI SAVETI VLASNICE STAKLOREZAČKE RADNJE BUDUĆIM PREDUZETNICIMA

foto: ilovezrenjanin.com

Za one koji razmišljaju da li da se oprobaju kao preduzetnici Bojana ima konkretne savete.

„Ako imaju svoj objekat i ako znaju šta hoće odmah neka krenu u privatni posao. Ako misle da iznajmljuju objekat neka se ne upuštaju u to. Lično nikada ne bih otvorila ništa u iznajmljenom objektu. Ne znam ko danas sme da plaća zakup za objekat. To ti je kao da si uzeo štrik. Po mom mišljenju. Jer početnici nemaju taj obrt novca da bi mogli da plaćaju i zakup i režije i sve dažbine i repromaterijal. A gde su tu plata i zarada. Možda ja grešim, ali mislim da to nije održivo“, savetuje naša sagovornica.

„I naravno moraš da imaš veru u sebe da bi mogao da opstaneš. Da bi to sve funkcionisalo moraš da imaš i novac. To što se dobija za samozapošljavanje jeste nešto, ali to je kap u moru koja je potrebna za posao. Ulazak u kredit, za mene, ne dolazi u obzir. Kako da znam da li ću sutra imati posla ili neću. A dažbine moram da plaćam. Niko neće da ti pogleda kroz prste“, zaključuje na kraju razgovora Bojana Radosav, vlasnik staklorezačke radnje Dečanski.

Staklorezački posao traži fizičku izdržljivost, preciznost, pedantnost i dobru koncentraciju. Staklo je ostetljiv i lomljiv materijal, pa mu se mora pristupati polako i sa smirenošću. Uz to, često je potrebno da je onaj ko radi sa staklom kreativan.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Ilovezrenjanin.com)


Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
counterImg

Espreso.co.rs


Mondo inc.