ZABRANITE AUTOMOBILE KOJI ZAGAĐUJU BEOGRAD U CENTRU GRADA! Ko će se sve naći na udaru zbog starih vozila?

Vazduh je u Srbiji nedeljama izuzetno zagađen, a grejna sezona još nije ni počela. Posebno alarmantna situacija bila je pojedinim delovima Beograda koji je po pisanju nekih stranih medija bio i jedan od najzagađenijih gradova na svetu.

Vodila se rasprava oko toga zbog čega je došlo do te situacije, a najviše se pominjalo da je zagađenost posledica gasova koje proizvodi saobraćaj, mada su neki smatrali da je problem u nečem drugom.

Na primer, Koalicija 27 u saopštenju je podsetila da je u 2018. godini kvalitet vazduha zvanično bio ocenjen trećom kategorijom - prekomerno zagađen vazduh u Beogradu, Kraljevu, Valjevu, Kragujevcu, Subotici, Sremskoj Mitrovici, Pančevu, Užicu, Smederevu i Kosjeriću.

U svim ovim mestima uzrok prekomernog zagadjenja bile su toplane i individualna ložišta, dok je doprinos drumskog saobraćaja bio oko šest odsto.

Ipak, ponovo je postala aktuelna priča o zabrani uvoza Euro 3 i Euro 4 automobila, što je spomenuo i predsednik Srbije Aleksandar Vučić.

- Sve smo bogatiji, sve je više automobila i sve je više isparenja. Zato sam danas razgovarao sa Semom Fabricijom iz Evropske unije, da pokrenemo novi zeleni plan, da zabranimo automobile koji imaju euro 3 motore. Videćemo šta još možemo da uradimo kako bismo zaštitili vazduh u našim gradovima - kazao je predsednik.

Podsetimo, ministar ekologije Goran Trivan najavio je da bi to moglo da se desi već sledeće godine. Trivan je izjavio da se u Vladi Srbije već razgovara o zabrani uvoza Euro 3 i Euro 4 automobila, ali da će on tražiti zabranu uvoza starijih od 10 godina. Takođe najavljuje mogućnost subvencija za kupovinu hibridnih i električnih vozila.

Mnoge evropske i svetske prestonice su to učinile, a neke su otišle korak dalje tako što su odlučile da sukcesivno zabranjuju saobraćaj u samom gradskom jezgru.

Najviši upravni sud u Nemačkoj doneo je odluku da u cilju poboljšanja kvaliteta vazduha grada u urbanim sredinama, gradovi mogu zabraniti automobile u pojedinim ulicama. Samim tim što će u mnogim gradovima biti potpuno ili delimično zabranjeni automobili, alternativa prevoza postoji.

Prve zabrane će najverovatnije doneti Štutgart i Dizeldorf budući da su u pitanju gradovi sa visokim nivoima zagađenja.

Nemački gradovi, međutim, nisu jedini koji se spremaju na ovakve korake. Gradski planeri i kreatori lokalne politike širom sveta počeli su da smišljaju kako gradovi mogu da stvore više prostora za pešake i smanje emisije ugljen-dioksida iz dizela.

Oslo, Norveška

Oslo planira da do 2019. godine trajno zabrani ulazak svim automobilima u centar grada što je šest godina ranije pre datuma kada se planira da ova zabrana stupi na snagu u celoj Norveškoj. Norveška prestonica će u velikoj meri ulagati u javni prevoz i zameniti 35 kilometara puteva kojima su do sada dominirali automobili – biciklističkim stazama.

- Činjenica da se Oslo tako brzo kreće napred je vrlo ohrabrujuća i ako u svom naumu bude uspeo, mislim da će to biti inspirativno za ostale, rekao je Pol Stili Vajt, izvršni direktor Transportnih alternativa, organizacije koja podržava bicikliste u Njujorku i zagovara koncept gradova bez automobila. S druge strane, nešto južnije, planirana zabrana Madrida je još opsežnija.

Madrid, Španija

Planovi čelnika Madrida su da zabrane automobile na svih 500 hektara gradskog centra do 2020. godine, dok gradski planeri redizajniraju 24 najprometnije ulice koje će ubuduće biti pešačke zone, a ne kolovozi. Ova inicijativa je deo “održivog plana mobilnosti” grada, čiji je cilj smanjenje dnevne upotrebe automobila sa 29 na 23 odsto. Vozači koji budu ignorisali nove propise plaćaće novčane kazne od najmanje 100 dolara, a najgori zagađivači će plaćati još više samo za parkiranje.

- Može se mnogo uraditi sa malim intervencijama, izjavili su Mateus Porto i Veronika Martinez, koji su i arhitekti i urbanisti iz lokalnog zagovaračkog centra A PIE koji propagira slobodu hodanja i zalaže se za zaštitu prava pešaka. Oni veruju da se, bez obzira na to što se Generalni plan odnosi na budućnost grada, mnoge stvari mogu učiniti danas, samo ako postoji politička volja.

Hamburg, Nemačka

U naredne dve decenije Hamburg će smanjiti broj automobila tako što će samo pešcima i biciklistima dozvoliti ulaz u određene delove grada.

Hamburg je takođe došao na ideju da učini da onima koji ne voze bude lakše. Ovaj nemački grad planira da pešačenje i biciklizam učini dominantnim načinom prevoza. U naredne dve decenije Hamburg će smanjiti broj automobila tako što će samo pešcima i biciklistima dozvoliti ulaz u određene delove grada. Projekat zahteva “zelenu mrežu” povezanih prostora kojima će ljudi moći da pristupe bez automobila. Do 2035. godine mreža će pokrivati 40 odsto Hamburga i uključivaće parkove, igrališta, sportske terene i groblja.

Kopenhagen, Danska

Biciklisti će nastaviti da vladaju i ulicama Kopenhagena u kom više od polovine stanovnika svakoga dana ide na posao biciklom, i to zahvaljujući naporima grada koji zone za pešake uvodi još od šezdesetih godina prošlog veka. Danska prestonica se sada može pohvaliti sa više od 200 kilometara biciklističkih staza, kao i činjenicom da ima jedan od najnižih procenata vlasništva automobila u Evropi.

Njihov najnoviji cilj je da se izgradi autoput za bicikle koji će se protezati do okolnih predgrađa. Prva od 28 planiranih ruta otvorena je 2014. godine, a do kraja ove godine će biti završeno još 11 njih. Grad je takođe obećao da će vazduh u njemu do 2025. godine biti potpuno neutralan, tj. bez zagađenja.

Pariz, Francuska

Ono što će na ovom planu preduzeti Pariz jeste zabrana dizel automobila, ali i udvostručavanje broja biciklističkih staza. Kada je 2014. godine u Gradu svetlosti na samo jedan dan bilo zabranjeno voziti automobile sa parnim tablicama, zagađenje je opalo za 30 odsto, a sada grad želi da odvrati građane od vožnje automobila u celom centru.

Od jula 2016. godine svim vozačima automobila napravljenih pre 1997. godine nije dozvoljeno da voze po centru grada radnim danima. U slučaju da to ipak rade, biće kažnjeni, a uvek im ostaje slobodna vožnja vikendom. Gradonačelnik francuskog glavnog grada kaže da Pariz takođe planira da udvostruči svoje biciklističke staze i da određene ulice ograniči na električne automobile, do 2020. godine. Grad takođe nastavlja da pravi manje, kratkoročne napore za poboljšanje kvaliteta vazduha, pa je pre dve godine uvedeno i pravilo da se nedeljom takođe ne voze kola.

London, Velika Britanija

London ima nešto ljubazniji pristup pa svoje vozače moli da plate naknadu za zagađenje vazduha. Po ugledu na Pariz, i ovaj grad će zabraniti dizel motore do 2020. godine, ali trenutno grad motiviše građane da sami odustanu od upotrebe dizel motora, tako što im u nekim delovima grada naplaćuje naknadu od 12.5 dolara dnevno, kada u određenom periodu zađu u njih. Ova taksa u žargonu se zove “naplatom zagađenja”.

– London već govori o zoni ultra-niske emisije, zabranjujući sve vrste dizelskih vozila i uopšte nije neverovatno da u tome uspe na isti način na koji je to uradio Pariz, rekao je za Telegraf Stiven Jozef iz Kampanje za bolji transport.

Brisel, Belgija

Belgijska prestonica 2002. godine pokrenula je “Nedelju mobilnosti”, koja je dala prednost javnom prevozu u odnosu na privatni

Slično Kopenhagenu, i odmah iza njega, Brisel predstavlja najveće područje bez automobila u Evropi. Većina ulica koje okružuju gradski trg u Briselu, berzu i Rue Neuve (glavna trgovačka ulica) oduvek su bile rezervisane samo za pešake. Belgijska prestonica 2002. godine pokrenula je svoju prvu “Nedelju mobilnosti”, koja je dala prednost javnom prevozu u odnosu na privatni.

Takođe, jednog dana, svakog septembra, svim automobilima je zabranjeno da priđu kompletnom centru grada, ali se traži još više načina za širenje zona bez automobila. Jedan predlog bi tako pretvorio popularni bulevar sa četiri trake u područje koje je samo za pešake. U januaru 2018. godine, Brisel je počeo da zabranjuje dizel motore napravljene pre 1998. godine, a još jedna od mera je besplatan javni prevoz u onim danima kada se beleži visok nivo zagađenja.

Berlin, Nemačka

Berlin se takođe pokazao kao ažuran na ovom planu, pa gradi biciklističke super-autoputeve. Pre deset godina nemačka prestonica stvorila je zonu niske emisije tako što je zabranila sva vozila na gas i dizel koja ne ispunjavaju nacionalne standarde na polju štetnih emisija. Područje o kom je reč obuhvata oko 34 kvadratnih milja u centru grada i utiče na približno trećinu stanovnika Berlina.

U martu prošle godine Berlin je takođe najavio plan izgradnje desetak super-autoputeva za bicikliste, od kojih će se svaki protezati najmanje 13 metara u širinu i na kojima neće biti automobila, a posle nekolio meseci je i započeo njegovu realizaciju.

BONUS VIDEO:

STANOVNICI VINČE I OKOLNIH MESTA NE MOGU DA DIŠU ZBOG SMRADA SA DEPONIJE

(Espreso.co.rs)