OVE DVE DEVOJKE SU SE IZLEČILE OD RAKA: Dobile su najvažniju BITKU i progovorile o onom O ČEMU NIKO NE MISLI

Milica Šimonović (25) i Mikica Dimitrijević (28) su devojke koje su se u detinjstvu izborile sa rakom.

Strah od bolesti i smrti, bol, depresija, nerazumevanja, ali i odbacivanje od strane vršnjaka, samo su neki od problema sa kojima se suočavaju mladi koji se trenutno leče od raka ili su završili sa lečenjem. Kako bi mladima koji se bore sa rakom pomoglo, u Srbiji je prvi put pokrenuta online vršnjačka podrška za decu i adolescente obolele od nekog malignog oboljenja.

Udruženje “Čika Boca” i MladiCe - mlade osobe koji su lečene od raka u detinjstvu, pokrenuli su online platformu za pružanje vršnjačke podrške i video grupe podrške „MladiCe Pričalice“ na sajtu www.mladice.org/. Podrška koju MladiCe pružaju je iskustvena, emotivna, informativna i socijalna. Tako će mladi, koji se trenutno leče od raka ili su završili sa lečenjem, jednim klikom na link www.mladice.org/ moći da odaberu da li će se dopisivati putem maila mladice@mladice.org ili korišćenjem aplikacija "What’sApp" ili "Messenger". Privatnost i tajnost razgovora je zagarantovana. Podrška je dostupna svakim radnim danom od 17:00-21:00 sat, bez obzira na to gde živite. Čitav projekat prezentovan je na tribini „Mentalno zdravlje mladih suočenih sa rakom”, koja se održala 5. novembra na Institutu za mentalno zdravlje u Beogradu. Inače, ova tribina je deo projekta „Život posle raka“, koje finansira Ministarstvo omladine i sporta Republike Srbije.

Na tribini je Milica Šimonović govorila o leukemiji koju je imala kada je imala 11 godina, o periodu lečenja koje je trajalo šest meseci, kao i o tome koliko je važna psihološka podrška, koju na žalost deca obolela od raka u Srbiji nemaju.

- Mentalno zdravlje u Srbiji za decu obolelu od raka je loše. Osim što deca obolela od kancera imaju fiziočke promene kroz koje prolaze tokom hemioterpaija i napornog procesa lečenja, mora se misliti i o psihičkim promenama.

- Nije lako otići u školu. Kada si u bolnici, jedino što želiš je da odeš u školu. Kada u nju dođeš i misliš da su te se drugari poželeli onoliko koliko i ti njih, shvatiš da se njihov život nastavio dok je tvoj bio na pauzi.

- Još jedna vrlo važna stvar o kojoj se takođe ne priča jeste što nakon izlečenja mladima preti sterilitet. On nastaje zbog agresivnih hemioterapija i transplantacija koštane. Sve to utiče na budućnost izlečenih mladih osoba , što ih često tera na saznanje da su usamljeni, jer im je teže da uplove u bilo kakve emotivne odnose.

Milica je govorila o još jednom glasiću u glavi, koji je svakog dana opterećuje.

- Prehlade i virusi, svaka promena u našem zdravlju, stvara bojazan. Ako analiza krvi pokaže malo povišene leukocite, odmah se misli na najgore. Strah da će se bolest vratiti prisutna je uvek - rekla je Milica i dodala da je još jedan problem porodica koja navikne da neguje dete.

- Prezasićenost od strane roditelja uvek je prisutna. Oni se navikavaju da decu drže pod staklenim zvonom, često im ne daju da odu u druge gradove na studije, samim tim se sporije razvijaju kao akademski građani. Takođe, nastavnici takvoj deci crtaju granice. "Nauči to za dvojku" česta je rečenica za decu koja su se izborila sa rakom. Iako imaju često problem sa koncentracijom, to je ipak medveđa usluga - priča Milica, koja je i sama bila školarac, i sve to je osetila na svojoj koži.

Jedna od onih koja će pružati podršku svojim vršnjacima je Milkica Dimitrijević, koja se lečila od osteosarkoma- tumora kostiju, kada je imala samo 18 godina.

Ona se nadovezala na sve što je Milica preživela. Bolest ju je sačekala u najtežem dobu - nedelju dana posle prve hemioterapije je napunila 18 godina. Njena porodica osetila je izmeštanje svakodnevice, a povratak "u normalan život" nije bio lak.

- Navike su mi totalno bile izmenjene, a osim fizičkih promena poput mučnina, opadanja kose i sličnih stanja, kao i dugoročnih oštećenja kao na primer oboljenja štitne žlezde, tu su i psihičke posledice koje dovodode do nesigurnosti, manjka samopouzdanja, i mnogih drugih stanja.

Milkica je zato odlučila da sada bude podrška mladima koji se bore sa rakom, baš onakva podrška kakva je njoj bila potrebna.

- U MladiCama sam od početka, jer mi je tokom lečenja nedostajalo da razgovaram sa nekim ko je završio lečenje pre nego što sam ga ja započela. A kada se moje lečenje završilo shvatila sam da ne mogu tek tako da nastavim tamo gde sam stala. Imala sam mnoge strahove, morala sam ponovo da se naviknem na život bez bolnice, koliko god to zvučalo čudno. I zato sam želela da se vratim na odeljenje, da pričam sa decom i mladima koji se leče, da im budem podrška, da budem neko ko ih razume. Uz MladiCe, razgovore sa njima, radionice koje smo prošli, projekte koje smo realizovali za pružanje podrške, volontiranje na kampovima “Mi možemo sve”, sam se oslobodila većine strahova i shvatila kakve pozitivne promene mi je to iskustvo donelo. Kako se priča o raku ne završava sa lečenjem, jer može dovesti i do mnogih posledica, važno je da pričamo o tome, da se ne pretvaramo da je sve u redu i da ne ignorišemo probleme. Zato sam tu, da pričam o tome i pružim drugima podršku u rešavanju njihovih problema – priča Milkica Dimitrijević.

Snažan motiv za pokretanje ovakvog vida podrške bio je pokušaj suicida jednog člana udruženja "Čika Boca", rekla je Dragana Radulović, majka lečenog deteta i osnivač udruženja "Čika Boca", na tribini u Institutu za mentalno zdravlje.

- Jedne zimske večeri zazvonio je telefon i glas sa druge strane je rekao: “Vaš broj mi je ostavio Milanče. Znate, on je pokušao da se ubije!”, i tako kreće naša priča da se nađemo Milančetu, da ga sačuvamo, pričamo sa njim i smestimo ga u bolnicu. Trenutak kada sam postala odgovorna osoba za njegov život, do smeštanja na psihijatriju, bio je snažan motiv da iskoristimo naše kapacitete i da uradimo nešto više, da u budućnosti ne dozvolimo da stvari eskaliraju toliko daleko. Tada smo i uvideli da čak i kada osoba traži podršku nailazi na mnoga zatvorena vrata, a brzo delovanje je neophodno – objašnjava Dragana Radulović, dodajući da mladi lečeni od raka najčešće navode da im je tokom lečenja nedostajalo da mogu da ispričaju nekome ono kroz šta prolaze, da ih neko razume.

Vršnjačku podršku obavljaće tim od šest MladiCa koji su prethodno edukovani od strane stručnjaka akreditovanih za mentalno zdravlje. Obučeni su da odgovore na potencijalna pitanja, i da pri tome mogu da se sami zaštite od izgaranja. Kako je ovaj vid podrške u našoj zemlji inovativan, REBT centar će obezbediti i superviziju tokom rada ovog oformljenog tima.

U situacijama kada postoji neki problem važno je znati da postoji neko kome možemo da se obratimo za pomoć, napominje Prof. dr Milica Pejović Milovančević, v.d. direktorka Instituta za mentalno zdravlje.

- Važno je iskoristiti sve resurse koji su na raspolaganju za prevazilaženje krize i za rešavanje problema. Adolescentima i mladima je posebno važno da znaju da imaju grupu vršnjaka koji ih prihvataju i podržavaju, da pripadaju nekoj grupi i da mogu da im se obrate i ispričaju ono što ih tišti, brine, što im stvara problem, bez straha od osuđivanja, a sve uz podršku iskusnih stručnjaka. U tome smo prepoznali značaj ovog projekta i odlučili da ga podržimo omogućavajući prostor u okviru Instituta da se ova tribina održi – istakla je Prof. dr Pejović Milovančević.

“Čika Boca” je udruženje roditelja dece, adolescenata i mladih lečenih od raka u detinjstvu, nastalo 2011. godine. “Čika Boca” se od svog nastanka bavi organizovanjem aktivnosti, projekata i programa za pomoć, podršku i osnaživanje dece i mladih lečenih od raka. Više od 300 dece je prošlo kroz naše kampove, a 300 mladiCa je prošlo desetine edukacija i radionica da bi postali danas vršnjački edukatori. Kroz aktivnosti sa mladima slušali smo njihove probleme i zajedno dolazili do rešenja. Mladi su imali potrebu da pričaju o svom iskustvu i želeli i da pomognu onima koji se trenutno leče. Nastala je baza mladih ljudi koji su se redovno okupljali i svoju grupu nazvali MladiCe, spajajući reč mladi i slovo C iz šifarnika bolesti (oznaka za kancer). Prateći njihove potrebe smo kreirali aktivnosti, programe sa ciljem njihovog osnaživanja, većeg samopouzdanja, socijalnu inkluziju u školu i društvo.

Bonus video:

(Espeso.rs)