LUKU SAM SAVETOVALA DA POČNE DA PIŠE U ZATVORU! Majka braće Bojović iskreno: NISAM MAJKA KRIMINALKA

Čuvena beogradska slikarka Anđelka Bojović, koja je bila u jednom mandatu dekan Fakulteta likovnih umetnosti, otkrila je da je bol za sinom Nikolom Bojovićem, koji je ubijen u aprilu 2013, potpuno promenio njene poglede na život, a da tugu za njim leči odgajajući njegovu decu. U potresnoj ispovesti ona je otkrila i da njen stariji sin Luka, koji se smatra naslednikom "zemunskog klana", vreme u španskom zatvoru, gde služi kaznu od 18 godina, provodi slikajući.

- Ja sam Luku savetovala da piše o susretima u zatvoru jer tamo cirkulišu najrazličitiji karakteri sa različitim ljudskim sudbinama. Međutim, on nije imao olovke za to jer je to, po njihovim pravilnicima, bilo zabranjeno. Na moje iznenađenje, počeo je da slika. Bila sam zapanjena njegovim talentom. Ponašala sam se kao profesor i poslala sam mu jedan priručnik za slikanje. On je napravio fantastične stvari. Rekla sam mu: "Sine, samo slikaj i radom ćeš mnogo toga naučiti i svoju ličnost ćeš tako unapređivati." On je perfekcionista i uporan čovek. Psihički je jako stabilan i skroz se sačuvao, to mi je najvažnije - rekla je Anđelka, a piše Srpski telegraf.

Na pitanje da li razgovaraju o budućnosti i da li se plaši da će Luka po izlasku na slobodu želeti da osveti brata, ona je slegla ramenima...

- Ne znam šta će kad završi. Važno mi je da je samo živ i zdrav. Verujem da smo svi zajedno propatili mnogo, a zadovoljni smo što su počinioci Nikolinog ubistva osuđeni i mahom je zadovoljena pravda. Nikada neću razumeti taj soj ljudi, taj ljudski otpad. To su zveri koje bacaju rukama pet kad ubiju čoveka i ljube se - ogorčena je ona.

Anđelkin mlađi sin Nikola ubijen je nedaleko od kućnog praga pre šest godina. Kako kaže, prvih godinu dana je mrzela ceo svet i sklanjala se od ljudi jer je morala da odboluje u miru. Rad sa studentima bio joj je jedna vrsta spasa.

- Najstrašnije što može jednom čoveku da se dogodi, desilo se meni. Smrt deteta sam nekako preživela i hvala milom bogu na snazi koju mi je dao. U životu majke koja izgubi dete više ništa nije isto, sve se menja. Bila sam pala do dna, a onda su me trgli rečima: "Pa čekaj, ti imaš još dvoje dece. Imaš Luku i imaš Mariju i unučiće." Onda sam se trgla i suzu nisam pustila, a ja na saznanje da ga više neću videti i da ga nema i ne pristajem. Na život, to kad preživiš, ako preživiš, počinješ da gledaš mnogo blagorodnije i postaješ čovek koji čini dobro i tako se spasava. Razvila sam filozofiju da treba da živim umesto Nikole jer dok živim ja, živeće i on - priča Anđelka.

On dodaje da svaki dan prolazi pored mesta gde je Nikola zverski ubijen. Tada se prekrsti i pomisli na njega.

- U dubini duše mislim kako će moje sunce, moj Nikola, jednog dana kod mene doći. Reći ćete da se tako samo zavaram, ali zašto da to ne radim ako je to potrebno za moj opstanak?! Živim za to da mislim na njega i da gledam njegovu decu umesto njega - kaže ona.

O hapšenju

Čuvenoj slikarki život je više puta zadavao silovite udarce, a ona ih je podnosila stojički. Plakala je kad svet ne vidi, a u javnosti bila jaka. Jednom prilikom je uhapšena sa bratancem svoje dece jer je navodno viđena u blizini kuće Ratka Koljenšića u Nikšiću, jednog od organizatora ubistva njenog sina Nikole.

- Strašno i ružno je bilo biti uhapšen na pravdi boga. To je kao da ste bokserska vreća u koju udara ko god hoće i sa jačinom kojom hoće. Ugledna žena za koju sam važila našla se na top-listi novina kao majka-kriminalka. Trpela sam jer sam znala da nemam veze sa tim. Da se razumemo, mogu svakog da pogledam u oči - kaže Anđelka.

(Espreso.co.rs)