OBOLELE OD HIV-a U SRBIJI SAHRANJUJU KAO PSE! Čak i kučići imaju bolji tretman od njih! (FOTO)

Oboleli od HIV-a i AIDS se u Srbiji sahranjuju tako što im se telo stavi u crnu kesu, dopremi se u kapelu, odmah se stavlja u sanduk i sahranjuje se tako. Bez oblačenja, pranja, čišćenja, oblačenja u odeću koju odabere porodica. Bez dostojanstva.

Upravo iz ovih razloga, Uprava Nacionalnog centra za seksualno i reproduktivno zdravlje "Potent", saopštila je da je Ministarstvu zdravlja uputila inicijativu za izmene propisa kojima bi se sprečilo dalje sahranjivanje HIV pozitivnih u crnim vrećama.

Kako su istakli, to predstavlja diskriminatornu praksu za preminule osobe, i teško pogađa njihove porodice.

Samom inicijativom se predlaže izmena pojedinih odredbi Pravilnika o uslovima i načinu postupanja sa posmrtnim ostacima umrlog lica iz 2016. godine, i daje mišljenje doktora za HiV i AIDS prema kojem "ne postoji rizik za prenos HIV infekcije u kontaktu sa osobom koja je preminula od ili sa HIV infekcijom", kaže Branisalv Prokić iz udruženja "Potent"

On je napomenuo kako u Pravilniku stoji da se oboleli od HIV-a sahranjuju u metalnim sanducima koji se naknadno zavare da ne bi došlo do navodnog širenja virusa, što kako je napomenuo, nije slučaj sa obolelima od drugih virusnih infekcija, pa smatra da je na delu diskriminacija.

Nije mi jasno zbog čega se sve ovo radi ljudima koji javno kažu da imaju HIV. Na primer, neko može da pogine u saobraćajnoj nesreći i da bude sahranjen kako treba, a da boluje od HIV-a, samo da to niko ne zna. To vam je očiti dokaz da se radi o diskriminaciji, objašnjava Prokić za naš portal.

On je rekao da će ukoliko Ministarstvo ne odgovori u propisanom roku od 30 dana, 1. decembra kada se obeležava Svetski dan borbe protiv side svi "pogođeni ovom odredbom" izaći na ulice obučeni u crne kese kako bi izrazili svoj znak protesta na taj način.

Iz pomenute Uprave takođe tvrde kako je povod za samu inicijativu bio slučaj preminulog S.V. iz Beograda čiju porodicu je pogrebnik obavestio da će njihov voljeni biti sahranjen bez odela, neokupan. Da će se nalaziti u crnoj vreći, a to je kako su nam rekli iz Uprave porodici palo jako teško.

Kako su naveli iz Uprave, sve je u početku izgledalo kao izdvojen slučaj diskriminacije, međutim, porodica je na Klinici za infektivne bolesti u Beogradu dobila informaciju da se takav postupak sprovodi preko dvadeset godina i da tu niko nije uspeo nešto da promeni. Članovi porodice su iz kapele dobilli informaciju da je praksa takva da se crne vreće u koje se iz bolnice u kapelu dopremaju preminuli, ne otvaraju, već da se tako sahranjuju.

"Najteže mi je bilo kada su iz kapele došli članovi porodice devojčice sa HIV-om koja je preminula, noseći u rukama haljinicu, jer nisu mogli da je obuku. Takvih primera je mnogo" - rekla je porodici preminulog medicinska sestra sa Odeljenja za HIV i AIDS u Beogradu.

Njihov tretman je tako u slučaju smrti jednak onima koji imaju preminuli usled kolere, kuge ili ebole, rekao je Bratisalv Prokić za Espreso.

Upravo iz ovog razloga, iz "Potenta" tvrde da je njihov osnovni cilj je da se ukinu ova ponižavajuća pravila, kako bi se preminulima od ove bolesti obezbedila dostojanstvena smrt.

Iz Uprave su takođe napomenuli kako se od pojave epidemije HIV-a Srbiji 1985. sprovodi praksa nejednakog postupanja prema posmrtnim ostacima osoba sa HIV-om i virusnim hepatitisima, koji se ne sahranjuju na uobičajen način već u crnim vrećama.

Doktor Biljana Begović iz savetovališta za HIV i AIDS, Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograd je za Agencije navela da uz korišćenje lične zaštitne opreme i primenom ostalih standardnih mera predostrožnosti - ne postoji rizik za prenos HIV infekcije u kontaktu sa osobom koja je preminula od ili sa HIV infekcijom.

"HIV infekcija se ne prenosi vazduhom, već kontaktom sluzokože ili povređene koje sa krvlju, vaginalnim sekretom ili semenom tečnošću inficirane osobe, što bi značilo nezaštićenim seksualnim odnosom, upotrebom droga tuđim priborom i sa majke na bebu, teže pirsingom, tetovažom, upotrebom tuđeg pribora za ličnu higijenu", navodi se u mišljenju.

Takođe, pored problema sa umrlim od zaraznih bolesti i načinu tretiranja njihovih posmrtnih ostataka, najveći problem je što Srbija nema PEP na listi.

- To su već postojeći lekovi koji bi trebalo da mogu da se prepišu kao post-expoziciona profilaksa, odnosno da se daju osobama koje su bile izložene HIV-om kako bi se sprečio prenos infekcije. Npr. kad se medicinska sestra ubode na iglu, u roku od 72 sata njoj bi trebalo da se propiše PEP, kako ne bi došlo do infekcije. Umesto toga, mi se snalazimo. Na klinikama daju lekove koje imaju u tom trenutku, jer nemaju mogućnost da je propišu na recept, navodi Prokić i dodaje:

- Drugi najveći problem je što nema PrEP-a na listi lekova koje refundira Fond, već se kupuje (ko ima novca). To je terapija namenjena osobama u pojačanom riziku, i pije se pre i posle izlaganja riziku kako bi se sprečila infekcija. Korišćenje PrEP-a je smanjilo broj novoinficiranih u zemljama u kojima se koristi.

Podsećamo, u cilju еliminаciје HIV infекciје као јаvnоzdrаvstvеnоg prоblеmа pоtrеbnо је dа u svакој zеmlji dо 2020. gоdinе 90% svih оsоbа inficirаnih HIV-оm budе diјаgnоstiкоvаnо, zаtim dа 90% diјаgnоstiкоvаnih HIV + оsоbа budе nа lеčеnju аntirеtоvirusnim lекоvimа i dа 90% оsоbа nа lеčеnju imа nеmеrljivu коličinu virusа u кrvi. Ако bi sе dоstigli glоbаlni ciljеvi mоglо bi dа sе sprеči dа 21 miliоn оsоbа umrе оd AIDS-а, оdnоsnо dа sе sprеči dа sе 28 miliоnа оsоbа inficirа HIV-оm dо 2030. gоdinе.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)