OVA ŽENA BILA JE GADAFIJEVA MEDICINSKA SESTRA: Nada je odlikovana, on joj se našao kad joj JE BILO NAJTEŽE

Dana 20. oktobra navršilo se osam godina od smrti Muamera El Gadafija, svake godine od tada, na taj datum u našim novinama pojavi se i čitulja posvećena ovom državniku, a nju objavljuje Nada Sekulić, Beograđanka koja je bila njegova glavna medicinska sestra, a koja kaže da je za nju Gadafi bio rod rođeni.

Nada je rekla da 1985. godine preko Zavoda za tehničku saradnju sa prijateljskim nesvrstanim zemljama otišla u Libiju.

- Nas 80 je otišlo u Libiju preko Zavoda, raznih profila iz medicinske struke, ali u Bengazi, u vojnu bolnicu. Tu sam bila nepuna dva meseca, kada je došao jedan čovek, meni nepoznat, i pitao me da li bih htela da radim za predsednika Libije Muamera Gadafija. Naravno da sam bila zabezeknuta i rekla da bi mi bila čast. Mislila sam da se neko šali. Međutim, nije bila šala. On me je izveo, doveo u jedan kamp, tamo je bila vojska i bila sam ja, čekali smo ga, on se pojavio oko pola dva posle ponoći. Do tada nisam verovala da je to to. Ušao je na vrata sa blagim osmehom, jer on je bio ozbiljan čovek i vrlo retko se smejao. Osmehnuo se i pružio mi je ruku, to je inače velika čest, i rekao je ja sam Muamer El Gadafi, ja sam rekla da mi je drago i da sam ja Nada Minić, tada sam bila Minić – prisetila se Nada i dodala:

Ja sam radila sama, nisam imala kome da budem glavna sestra, bili su lekari i ja. Ostale medicinske sestre su honorarno dolazili i na kraju su mene obučili i ja sam sve radila.

Sekulić je dodala da je Gadafi bio „Njena duša“ i da se plaši da se ne rasplače kada o tome priča jer je njega i libijski narod osećala kao svoju familiju.

Kako kaže, dali su joj dve nedelje slobodno da dođe u tadašnju Jugoslaviju da sahrani svoju majku, a da se ona za devet dana vratila u Libiju.

Nada je ispričala da je tada Gadafi došao da joj izjavi saučešće kada se vratila u Libiju i dodala da je tom prilikom rekao da mu je žao što su joj se desile porodične tragedije i da može da računa na njega jer je ona „Ćerka Libije“.

Sve vreme američkog bombardovanja Libije 1986. godine, Nada je bila uz libijskog vođu, iako su zbog teških uslova života i rada mnogobrojni službenici i lekari napuštali Libiju.

Ona je ostala narednih godinu i po i zato je odlikovana libijskom Zlatnom medaljom zasluga za narod prvog stepena.

- Mnogi su pobegli. Mnogi su imali nerven slomove, jer je bila strašna situacija, međutim ja nisam. Imala sam samo strah da se njemu nešto ne dogodi – prisetila se Nada i dodala da je bila u najužoj pratnji sa lekarskim timom i Gadafijevom porodicom 12 dana i da je njima tada ulivala hrabrost.

Nada je pokazala i sat i medaljon koji nosi u retkim prilikama, medaljon joj je poklonila Gadafijeva supruga, a sat sam Gadafi.

Susret u Beogradu

- Kada je 1989. došao na Samit nesvrstanih u Beogradu, samo 40 minuta po sletanju na aerodrom, pozvao me je njegov prvi saradnik i rekao da sa suprugom što pre dođem - prisetila se Nada i dodala:

Za nepun sat bili smo kod njega. Iako je, taj beduin u srcu, na Dedinju tada imao šatore, primio nas je u Tolstojevoj 2, raširenih ruku, sa širokim osmehom prijateljstva. Tada je upoznao i mog supruga. Pitao ga je da li me dobro pazi i rekao mu: "Moraš je čuvati, Nada je ćerka Libije". To je bio naš poslednji susret.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Pink.rs)