HRVATSKI NOVINAR JE SEDAM DANA PROVEO U NAŠOJ ZEMLJI: Nakon posete misli da se SRBI STIDE sebe i svoje države

"Jedino što nisam čuo za sedam dana u Kragujevcu jesu - narodnjaci, trubo-folk i slična muzika. A nije da nisam špancirao gradom, urednim a zapuštenim, danju i noću, po kafićima i klubovima, restoranima i pozorištima, pa i kafanama. Kragujevac, barem njegov prilično nedefinisan centar, nepravilna mreža usko-širokih, gore-dole ulica, grad je rokenrola, popa i džeza, a zvukovna kulisa neobično ti se sklopi u sliku iz mladosti, iz osamdesetih godina prošloga stoleća, uz ukuse najrazličitijih rakija što se posvuda prodaju za pristojne cene", piše Tomislav Čadež za “Jutarnji list”.

- Napokon sam i ja uživao u koktelima. Od tri vrste šljivovice. Ne smem da reklamiram brendove, ali neka su lokalna imena doista živopisna: Zavet 10, Žuta osa. Dakako, idealno je ispiti samo jednu čašicu, odmah te “preporodi” i zapravo natera da nešto radiš. Ako već nema motike, predstave ili roka za predaju teksta, dobra je i šetnja. Takva nepatvorena rakija “radi” zbilja bolje od bilo kakva energetskog napitka. I ne ostavlja nikakve posledice na organizam. Jedna čašica dnevno, moramo upozoriti. Ne svaki dan - ističe Čadež.

- Razmišljam dok hodam grad kao vremeplov. Hodam gradom koji kao da je tek jednim vrškom cipele izvirio iz socijalističke prošlosti, tek je jedan golem blistav, nov trgovački centar podignut na brežuljku ka periferiji. Vladaju pogledom i njuhom i nogama rupe u trotoaru, nizovi jedva sklepanih dućančića što prodaju koješta; centar kipi od sitnog, najsitnijeg poduzetništva, sve je šareno, iskrivljeno, neuniformisano, fasade novogradnji iz socijalizma se ne obnavljaju, električni vodovi i dalje vise po stubovima, celina se doima nelogično i razuđeno, a opet ne osećaš se loše, ne osećaš se izgubljen - piše on dalje za “Jutarnji list”.

Čadež navodi da je “u Srbiji sve provincija osim Beograda”.

Na primer, beogradski taksisti, koji ovih dana štrajkuju jer se bune protiv tamošnje, autohtone verzije Ubera, start naplaćuju 170 dinara, a ovi u Kragujevcu 60 dinara. A koliko će naplaćivati, propisuje im - vlast. Znači, ovi u Kragujevcu vrede otprilike triput manje od onih u Beogradu. Zašto? - pita se on.

Čadež ističe da je on Karlovčanin, “jedan od prvaka odbrane grada 1991, a Kragujevac je nekad bio naš grad pobratim". Podseća na istoriju kad su Nemci “iz obesnog rasizma” streljali oko 2.800 dečaka i muškaraca u Kragujevcu.

- Spomen-park Kragujevački oktobar ubavo je, prostrano idilično mesto, pa sena smrti što se nadvila nad njom, materijalizovana u dvanaest spomenika i skulptura, deluje to trajnije – dodaje on.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Jutarnji list)