OSKRNAVLJEN SPOMENIK ČETNICIMA U JAGODINI: Premazan je CRVENOM BOJOM, a ovo je RAZLOG! (FOTO)

Na dan oslobođenja Jagodine, tvrde korisnici društvenih mreža, postavljen je spomenik koji krije mračnu tajnu.

Spomenik je, kako je napisano, namenjen "četničkim kolaborantima i koljačima", a "tendenciozno je postavljen na dan oslobođenja Jagodine, ubrzo je pokazao svoju pravu pozadinu", piše na društvenoj mreži Fejsbuk.

Verovatno je neko ko deli ovaj svetonazor iz istog razloga tok dana i oskrnavljen.

Spomenik nije zvanično otkriven, to je odloženo za par dana "kako bi se stekli pravni uslovi za legalizaciju objekta", o čemu su javno izvestili pripadnici Prave Jagodine.

Kome je podignut spomenik, pravo je pitanje?!

Upućeni u istorijat i dešavanja na području Jagodine tvrde kako je ovaj spomenik namenski postavljen i namenjen počiniteljima pokolja u Pomoravlju, poznatijeg kao "Februarski pokolj". On je izveden u noći 1. februara 1944. godine, a organizovan je radi likvidacije građana Srbije (najvećim delom intelektualaca) proglašenih komunistima, koji su izvršili Mihailovićevi četnici, u dogovoru sa okupatorima u II svetskom ratu.

U pomoravskim gradovima Jagodini, Ćupriji i Paraćinu je u toku jedne noći 1/2. februara 1944. ubijeno 46 osoba (u Jagodini 24, u Ćupriji 10, i u Paraćinu 12). Ubijeni su poticali iz raznih gradskih slojeva - među njima je bilo radnika, studenata, profesora i sudija. U Jagodini je 14 lica zaklano u kućama, na očigled ukućana, 2 na ulici, jedno na Crvenoj poljani pod Đurđevim brdom a pet lica sutradan na Bresjanskom polju. Iz Ćuprije je izvedeno 30 lica a 12 zaklano, od kojih su neki bačeni u Mijajilovu jamu. U Paraćinu su zaklali 4 lica u kućama, jedno usput, a 9 u Glogovačkoj šumi.

Masakri su počinjeni dok je trajao policijski čas, verovatno uz dopuštenje nemačkih okupacionih vlasti. U policijskom izveštaju Nedićeve uprave piše da su pokolje počinila NN lica.

Pokolj su, inače, izvršile „crne trojke” Ravaničke četničke brigade, koja je pripadala Ivankovačkom korpusu JVO. Pokolj u Pomoravlju je bio deo četničke kampanje terora krajem 1943. i početkom 1944. godine u okupiranoj Srbiji.

Kako je pokolj izveden?

4. januara 1944. godine generala Dražu Mihailovića je jedan od njegovih komandanata (Zdravko Milošević, komandant Varvarinskog korpusa depešom izvestio da je prikupio podatke i odredio osobe za likvidaciju koju namerava da izvrši uoči srpske nove godine:

U Jagodini pojavom Tita narod se počeo da svrstava u naše redove, ali isto tako mnogi su počeli da dižu glave. Mnoge sam otkrio i upoznao. U većini su intelektualci. Naredite da izvršim seču većeg stila uoči Nove Godine!

Naređenje Draže Mihailovića koje je njegov komandant tražio, nije sačuvano. Do akcije je došlo u sumrak 1. februara 1944. S obzirom da su u tom periodu važili Ugovori o saradnji između JVuO i komande Jugoistoka, četnici su u ovoj akciji imali saradnju Nedićevih i okupacionih vlasti. Uz njihovu saglasnot, u pomoravske gradove sa padom mraka ušle su pripremljene grupe za izvršenje iz sastava Ivankovačkog korpusa JVUO, jačine po oko 50 ljudi. Četnička akcija je izgledala kao klasična racija. Prema svedočenju preživelih, to je izgledalo ovako:

Svedokinja Ruža Radisavljević: Došli su i kucali na vrata.

Mi pitamo: „Ko je to? Oni kažu: „Policija! Otvorite!" Mi smo bili za stolom, moj muž i sin bili su tu. Moj muž je izišao i otvorio im vrata. Zapitali su ga je li on Milan. On im je rekao: „Ja sam", a oni su ga odmah počeli da bodu kamama. Ćerka mi je bila zatvorena u sobi. Kad su počeli da bodu kamama moga muža, ja sam počela da kukam. Zatim su uhvatili moga sina i počelo da ga bodu. On je viknuo: „Jao, mama!" Hteli su da ga izvuku napolje. Uhvatili su ga za noge i vukli, a ja sam sina držala za ruke i nisam im dala da ga izvuku. Oni su i moga sina boli kamama.

Pretsednik: Jesu li vas boli?

Svedokinja: Mene su boli zato što sam branila sina. On je viknuo: „Jao mama!", ja sam pružila ruke da ga odbranim, a oni su me onda uboli kamom.

Pretsednik: Je li vam tom prilikom umro muž?

Svedokinja: Odmah su izdahnuli i muž i sin.

Pretsednik: Zbog čega ih ubiše?

Svedokinja: Ne znam.

Pretsednik: Šta rekoše kad su ušli?

Svedokinja: Ništa.

I Persida Mladenović iz Jagodine je tom prilikom izgubila jedinog sina, koji je izboden na 30 mesta po celom telu.

Svedokinja: Moj sin je legao je i uzeo knjigu da čita... U tome momentu dvojica dražinovaca sa oružjem i sa mitraljezima upali su u kuću i pitali su: „Ti si Miroslav Mladenović", i naredili su mu da odmah pođe sa njima na saslušanje. Ja sam kazala: „I ja idem s njime?", i brzo potrčim za njima uz basamake. Kad smo došli blizu na mesto oni su me gurnuli da se odmaknem. Zakukala sam da hoće da mi ubiju sina. Ja sam se potpuno izgubila i oni su me gurnuli u jedno dvorište, kukala sam, kukala sam, stalno: „Ubiće mi dete!", i kad je bilo oko 4 sata uspela sam da iziđem i pošto sam znala u kome je pravcu odveden, otišla sam i videla da je moj sin ubijen, izboden na 30 mesta po celom telu.

Iz Ćuprije je zaklano je 10 (ili 12) ljudi i bačeno u tzv."Mijajilovu jamu". U Paraćinu su četnički egzekutori zaklali u kućama četvoro ljudi, a 8 izveli iz grada i poklali ih u Golubovačkoj šumi. U Jagodini je zaklano dvadesettroje.

U planiranju pokolja igrao je ulogu Zdravko Milošević, komandant Varvarinskog korpusa JVuO sa saradnicima, a zaslugu za ovaj pokolj preuzeo je na sebe komandant Ivankovačkog korpusa JVUO Ljubomir Mihailović.

Nakon pokolja, major Ljubomir Mihailović, komandant Ivankovačkog korpusa, izvestio je štab Draže Mihailovića:

Noću 1/2 - II preduzeo sam čišćenje komunista po varošima. Rezultat je ovaj: u Jagodini 17 muškaraca i 7 ženskih, u Ćupriji 9 muškaraca i 1 ženska, u Paraćinu 11 muškaraca i 1 ženska, svega 37 muškaraca i 9 žena. Sa ovim likvidirane su glavne vođe i organizatori

U nastavku depeše izveštava generala Mihailovića da je, po njegovom shvatanju, pokolj imao pozitivan odjek u narodu:

Neki komunisti su izmakli, ali su preduzete mere da se pohvataju. Narod je ovim zadovoljan

Nakon ovog masakra niko od počinilaca ili organizatora nije pozvan na odgovornost od strane JVuO. Ovakav metod rada bio je uobičajen. Primenjivali su ga i ostali korpusi. Komandant Deligradskog korpusa major Brana Petrović na primer, istog meseca je izvestio Mihailovića da su njegovi četnici blokirali Soko Banju i Sanatorijum za lečenje bolesnika iz kojeg su izvukli i streljali "15 intelektualaca, prve garniture komunista"

Suđenje

O masakr u u Paraćinu, Ćupriji i Jagodini je bilo reči na posleratnom suđenju Mihailoviću u Beogradu juna 1946. Pred sudom su svedočili i neki koji su preživeli klanje. Jedan od svedoka, Petrović Dušan iz jagodinskog okruga, je bio preklan bajonetom preko grkljana i tri puta uboden u vrat i u glavu, ali je preživeo, nakon čega su ga pronašli meštani.

Svedok: Nisam mogao da govorim, legao sam na jednu vodeničku klupu, tražio sam vode da pijem, oni su mi sipali vodu u usta, a ona izlazi na grudi.

Pretsednik: Je li vam i grkljan prerezan?

Svedok: Jeste, evo vidite. (prilazi Sudu i pokazuje kako mu je grkljan bio prerezan i kako se samo drži pomoću kože, kao i udarce kamom za vrat).

Pretsednik: Ko je komandovao tim ljudima, ko je bio komandant?

Svedok: Jovo Dika.

Pretsednik: A ko je bio komandir čete?

Svedok: Bili su Vidić i Golić Radoslav.

Glavnokomandujući general Mihailović se branio time da nije bio obavešten.

Tužilac: Da li se vi, optuženi Mihailoviću, sećate jedne ovakve depeše u vezi sa iskazom svedokinje iz Jagodine, depeše od 4 januara 1944 godine, broj 359, koja je vama upućena: „U Jagodini pojavom Titovom narod počeo da se svrstava u naše redove, ali isto tako ovejani mošinovci počeli su da dižu glavu. Mnoge sam otkrio i upoznao. U većini oni su intelektualci. Nameravam da izvršim pokolj većeg stila uoči Nove godine. Odobravate li?" Je li vam u sećanju ova depeša?

Optuženi Mihailović: Ne.

Pretsednik: A je li vam poznato da je 1. februara 1944 godine izvršen strašan pokolj intelektualaca u Jagodini i u Paraćinu i Ćupriji?

Optuženi: Ne znam za to.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)