BAHATI DIREKTOR IZ LUČANA OTIŠAO KORAK DALJE: Mesečno stavlja u džep 334.590 dinara, a to nije sve!

Ime direktora "Milan Blagojević Namenske" iz Lučana Radoša Milovanovića, koji je ispred ivanjičkog suda organizovao sramnu podršku radnika sebi samom i brutalno vređanje porodice nastradalog mladog kolege, godinama unazad se vezuje za razne malverzacije.

Zapravo, o direktoru fabrike u kojoj je za vreme njegovog gazdovanja, prema navodima roditelja nastradalog mladića, poginuo 21 radnik, najbezazlenija informacija jeste - da je penzioner.

Ovaj lokalni moćnik rođen je 1944. godine i prima penziju od 1. januara 2004. godine. Ipak, već 15 godina, i to od onog što prijavljuje, u džep stavlja penziju - 65.000 i direktorsku platu od 269.590 dinara.

Milovanović je od 2012. do 2017. godine, kada je poslednji put prijavio šta poseduje, znatno uvećao svoju imovinu. Pre sedam godina prijavio je svega dve stavke imovine - trosoban stan od 90 kvadrata, koji je dobio od fabrike i prizemnu kuću od 60 kvadrata koju je, kaže, nasledio.

Pre nekoliko dana u sudu upitan o imovini, prijavio je kuću i hektar zemlje. Iako se u sudu zaričeš da "ćeš govoriti istinu i samo istinu" imovinsko stanje direktora - penzionera se drastično se razlikuje od dostupnih podataka. Nije jasno gde direktor nije govorio istinu - u sudnici ili Agenciji za borbu protiv korupcije.

Tako lokalni moćnik u sudu nije prijavio bazen, ali ni 6.238 kvadrata njive, 4.520 kvadrata zemlje pod voćem, 3.882 kvadrata zemlje za koju je Agenciji za borbu protiv korupcije naveo da je neplodna. Sve ovo nije imao ni 2012, a u međuvremenu direktor je prijavio stan i garažu koje je kupio, ali i 207 kvadrata pomoćnih zgrada koje je, kako kaže, "nasledio".

U Lučanima je javna tajna da direktor i njegova deca imaju imovinu i "tamo gde je kvadrat skuplji... u Beogradu".

Pekara plaćena novcem "Namenske"

Prema saznanjima "Blica", pekara "Timi" je samo jedan od poslova direktora Radoša Milovanovića, optuženog da je odgovoran za pogibiju dvojice radnika 2017. godine. U ovu pekaru, kako za "Blic" pričaju žitelji Lučana, nikada niko nije ušao da nešto kupi.

Pekara je isprva bila na direktorovog sina Nenada, a potom je "upravljanje" preuzela snaja Bojana Milovanović. O tome svedoči i natpis iznad ulaza pekare - "samostalna zanatsko-trgovinska radnja - Timi - Milovanović Bojana, preduzetnik".

Iz porodične pekare lokalnog tajkuna izlazio je burek za oko 1.350 radnika, a ona se nalazi na najviše 500 metara od "tatine fabrike". Obrasla granjem sa dvoje radnika. U njoj se čak nije peklo ni pecivo ni burek. Dva puta dnevno je hrana za radnike, za prvu i drugu smenu, dopremana do ulaza u ogromnim poslaganim tepsijama. Struja za pečenje se ipak trošila u fabrici.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Blic.rs)