FINALISTI SLAGALICE KRIJU POSEBNU PRIČU: Niko o njima nije znao ovo DO SADA!

U finalu 118. tek završenog ciklusa RTS-ove "Slagalice" sreli su se Vladimir Krnač (56) iz Bačkog Petrovca i Neđeljko Svrkota (49), rođeni Pljevljak koji živi u Ćupriji. Drugovi, stari znalci, kviz majstori. Bilo je povuci - potegni, ali je Krnač u konačnom zbiru bio bolji za 26 poena. I da u kvizu postoji neka igra humanosti, u kojoj teoriju treba odbraniti praksom, ni ona ne bi promenila ishod finala. Obojica bi osvojili maksimalan broj bodova.

Njih dvojica zajedno su 180 puta dali krv. Krnač se akcijama dobrovoljnog davalaštva odazivao 106 puta i još bi da ga nije sputala bolest. Svrkota je u 74 navrata zavrnuo rukav i dokazao ljudskost. I još jedno zajedničko imaju, krv su prvi put dali u uniformi JNA, Vladimir kao vojnik, Neđeljko kao pitomac.

Vladimir Krnač je učestvovao u 13 raznih kvizova i uglavnom bio visoko plasiran ili nagrađen. Kad mu poraženi takmaci, a od mnogih visokoškolaca je bio bolji, pruže ruku i pitaju za njegovu struku obično kaže: "Majstor sam od ašova do molerskog valjka". Po kvalifikaciji je bravar, a po trenutnom poslu zidar.

- Znanje sam kupio zimi, kad je mrtva sezona i kada nema posla. Davno u enkcilopedijama, a sada na internetu. Nekada se nešto pametno i bistro moglo saznati i od naroda. Sada ne. Svet se zabavio svojom mukom - priča svestrani majstor iz Bačkog Petrovca.

Najjače oblasti u kvizovima su mu sport, muzika, istorija, geografija. U životu, za sebe, najveći adut su mu vredne i vešte ruke, a za račun drugih 28 godina bilo je njegovo srce.

- Pre sedam godina mi je dijagnostikovana bolest zbog koje sam sprečen i dalje dajem krv. Da nije nje, ko zna koliko bi do sada bilo pečata u mojoj davalačkoj knjižici, jer, dok se nisam razboleo, nijednu akciju nisam propustio - priča Vladimir.

Gde je otac stao nastavili su njegovi sinovi. Vladimir kome su 24 i godinu mlađi Branislav sabrali su 30 davanja.

- Lepo je kad čovek zna i nauči, i od toga zaradi, ali džaba ako ništa od toga ne prenese deci. Možda mojima nisam usadio pamet dovoljnu za kviz, ali jesam lekcije životne lekciju. Idu oni i mojim stopama humanosti, ali i vrednoće i majstorluka. Gde ja na skelu tu i oni sa mnom - kaže Vladimir.

Neđeljko Svrkota sa nadimkom Tica ratne 1993. je u Hercegovini šest puta dao krv. Pre toga u srednjoj vojnoj školi, posle koje je vanredno završio Vojnu akademiju, a kasnije i u Ćupriji. Dok ga zdravlje služi, a jedno što, u šali kaže, može da mu ga naruši je njegov voljeni Partizan, davaće krv.

- Nisam Vladimira mogao da pobedim u "Slagalici", ali nadam se da ću ga prestići po broju davanja. Ne zbog nekog međusobnog prestiža, podrazumeva se, nego iz lične potrebe i želje da pomažem ljudima. Milina je kad znaš da je tamo neko zdrav i živ zahvaljujući tebi - priča humani znalac iz Ćuprije.

Vladimira poznaje i sa njim druguje nekoliko godina, ali zna ga od mnogo ranije. To poznanstvo, ipak, dugo je bilo jednostrano. Kao momak Svrkota pamti Krnača kako odgovara na pitanja Olivera Mlakara. Sećam te se još od "Kviskoteke", rekao mu je kada su se prvi put sreli na takmičenjima u znanju.

A od tada Neđeljko je učestvovao u šest različitih kvizova i zabeležio oko 40 nastupa.

- Učenje za kviz nije štrebanje, ono puko bubanje i pamćenje svega što pročitaš, čuješ, vidiš, što ti padne pod ruku. To znanje se pokupi uzged, dok čitaš knjige i internet i gledaš televiziju - kaže on.

Bonus video

(Espreso.co.rs/Blic)