SRPSKI LEKARI PROGOVORILI POSLE AFERE SA MATIČNIM ĆELIJAMA! Podeljeni su oko pitanja da li ONE UOPŠTE POMAŽU

Švajcarska kompanija "Krio sejv" napravila je niz propusta i možda uništila genetski materijal. Stručnjaci su saglasni da matične ćelije treba čuvati samo u državnoj banci.

Nakon što je Srbin Rastko Petaković otkrio prevaru banke matičnih ćelija "Krio sejv", koja mu je uništila uzorke ostavljene za lečenje deteta, stručna javnost u Srbiji je podeljena koliko one uopšte pomažu u lečenju. I dok jedni tvrde da je ostavljanje matičnih ćelija mamac za lakoverne i puko uzimanje para, drugi smatraju da su one veoma korisne u lečenju teških bolesti. Svakako, u jednom su saglasni, a to je da država treba da formira svoju banku, gde bi se čuvali uzorci. Najpoznatija Srpkinja u svetu medicine, hematolog prof. dr Nadežda Basara ponovila je više puta dosad da nije istina da matične ćelije mogu da se koriste za lečenje autizma, paralize, dijabetesa, multiple skleroze.

- Naš narod je lakoveran i naivan. Upozoravala sam trudnice, jer sam to shvatila kao obavezu prema svome narodu, koji je oduvek od usta odvajao da bi pomogao svom detetu. Osim toga, radim i živim na izvoru informacija, i znam još od 2002. da je ostavljanje matičnih ćelija iz pupčane vrpce nepotrebno. Matične ćelije se daju da bi zamenile bolesne matične ćelije i omogućile stvaranje novih zdravih krvnih ćelija, ali to se radi odmah transplantacijom kao jedino naučno dokazanom metodom. Sve ostalo je mešetarenje, jer nije dokazano u kliničkim studijama - kaže dr Basara i dodaje:

- Matične ćelije iz pupčane vrpce se mogu ostaviti za budući transplantat, ali je njihov broj tako mali da mogu da ih koriste samo deca ili odrasle osobe lakši od 60 kilograma. I to se obično najčešće uzimaju dva preparata iz različitih, ali sličnih pupčanih vrpci. Inače, proces odvajanja i umnožavanja tih ćelija je strašno skup, kao i logistika, da je neki put ukupni iznos veći od kupovine gotovog transplantata od nesrodnog ili srodnog donora. Uz to, nemate nikakvu sigurnost da će se sve te ćelije održati prilikom čuvanja na minus 150 stepeni. Takođe, studije su pokazale, da za vreme umnožavanja ćelija dolazi do genetskih promena i mutacija ćelija. Ta vrsta transplantacije se i dalje radi u zemljama sa stanovništvom nižeg rasta, ali sve manje. U Nemačkoj se, na primer, skoro uopšte ne radi. Za više od 85 odsto pacijenata se u današnje vreme može naći donator u svetskoj bazi podataka od 30 miliona potencijalnih donatora, a u ostalih 15 odsto slučajeva donor je iz porodice, i ta vrsta transplantacije je u ogromnom usponu u celom svetu - napominje dr Basara i dodaje da, kada su firme koje se bave čuvanjem matičnih ćelija iz pupčane vrpce shvatile da se te ćelije sve manje koriste, smislile su drugu strategiju - upotrebu tih ćelija kao regenerativnih.

S druge strane, zamenik direktora Univerzitetske dečje klinike u Tiršovoj dr Goran Vukomanović objašnjava da matične ćelije apsolutno treba ostavljati u bankama, jer postaju glavno oružje u borbi sa bolestima, naročito onima koje će se tek razviti.

- Po mom mišljenju to je pravi izbor i zaista pomažu u lečenju mnogih bolesti, među kojima su bolesti krvi, neke vrste malignih oboljenja, a pre svega u degenerativnoj medicini... Efikasnost i vrednost matičnih ćelija će se tek pokazati u budućnosti, jer ne znamo sa kakvim bolestima i mutacijama ćemo se susreti, a one su pravi izbor za takve stvari - napominje dr Vukomanović.

Na pitanje da li ćelije treba ostavljati u privatnoj ili državnoj banci, on odgovara:

- To svakako treba da bude izbor roditelja i da vide šta je najbolje za njih. Moj savet je da to ipak bude državna institucija i da bude po državnim nadzorom - savetuje sagovornik.

Sa njim je saglasan i direktor GAK "Višegradska" prof. dr Aleksandar Stefanović.

- Matične ćelije, ko god je u mogućnosti, treba da ostavi u banku odmah po rođenju deteta. Naravno, i da svako poželi da ih nikada ne iskoristi, ali dobro je imati ih. Sve je više bolesti, mutacija, i nikada se ne zna za šta sve možete iskoristi upravo matične ćelije. Njih mogu koristiti i deca, ali i roditelji, u lečenju velikog broja bolesti, samo je važno da se one dobro i pravilno čuvaju - napominje prof. dr Stefanović.

Načelnica Odeljenja za transplantaciju koštane srži Instituta za majku i dete prof. Dragana Vujić kaže da je u pojedinim zemljama, kao što su Francuska i Italija, zakonom zabranjeno formiranje privatnih banaka krvi pupčanika, a u nekim zemljama zakonom je predviđeno da privatne banke moraju da ispunjavaju iste standarde kao javne, odnosno porodične banke.

- U mnogim zemljama širom sveta jasno se govori šta je medicinski opravdano, a šta ne. U nekim dokumentima EU, koji su objavljeni početkom 2000, jasno stoji da je medicinski jedino opravdano formiranje javne-porodične banke krvi pupčanika - kaže dr Vujić.

Ona napominje i da je zabluda da se tim ćelijama može lečiti infarkt srca ili leukemija.

- Matične ćelije iz krvi pupčanika nisu standardna terapija u lečenju infarkta miokarda, u privatnim bankama čuvaju se 20 godina, a mala je verovatnoća da neko dobije infarkt u prvih 20 godina života. Ne leče se čak ni svi oblici leukemije - objašnjava doktorka.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Informer.rs)