ANTE ŠALINOVIĆ: Internet ima ogromnu prednost u odnosu na ostale medije

Dvanaesti Weekend Media Festival u Rovinju, najveći komunikacijski festival u ovom delu Evrope, počeo je u četvrtak i traje do subote, a na njemu oko 5000 učesnika prisustvuje predavanjima više od 150 predavača i panelista u pet dvorana.

Adria Media Grupa, kao jedna od vodećih medijskih kuća u regionu, izveštava o svim dešavanjima na ovom značajnom festivalu.

Jedan od najbitnijih panela u petak bio je onaj u kojem je bilo reči da li su marketinške agencije izgubile poverenje javnosti i šta mogu uraditi po tom pitanju. Učesnik na panelu bio je i Ante Šalinović, direktor istraživanja medija i oglašavanja u agenciji Ipsos Hrvatska.

Na panelu je bilo reči o tome da li se veruje oglasima, u moru sponzorisanog sadržaja, šta agencije u regionu mogu da urade da steknu poverenje oglašivača, i o činjenici da je javnost sve osetljivija na reklame, pa agencije moraju da pribegavaju inovativnim rešenjima.

Anta smo pitali šta danas narušava poverenje ljudi u medije, s obzirom na hiperproduciju vesti, i koliko ljudi zapravo imaju poverenja:

- Tu pre svega treba razdvojiti informativni od oglašivačkog sadržaja. I u jednom i u drugom smislu je internet kao medij preuzeo ili vodeće ili jedno od dva vodeća mesta. Hiperprodukcija je ogromna, pogotovo u smislu informativnog sadržaja. Poverenje se pomalo gradi. I potrošači, čitaoci su svesni da u toj hiperprodukciji ima puno nepouzdanog sadržaja. Prvo će pokušati da saznaju šta se dogodilo na internetu, ali ipak traže dodatni medijski sadržaj gde bi se te informacije proverile, sistematizovale i analizirale. Što se tiče oglašavačke perspektive, tu je internet zapravo u prednosti u odnosu na druge vodeće tipove medija, jer je puno lakše targetirati ponašanje po interesima potrošača. Dok se drugi mediji ne prilagođavaju, kod interneta imamo situaciju da je značajan deo oglasa prilagođen upravo specifičnim navikama potrošača. Zbog toga su ti oglasi puno više relevantni za samog konzumenta nego što je to u drugim tipovima medija.

Koja je, po vašem mišljenju, hijerarhija po važnosti: tehnologija, sadržaj, informacija?

- Tehnologija je sveprisutna. Tehnički ne možemo više ni razdvajati internet od drugih tipova medija. TV u Hrvatskoj je više od polovine zapravo internetska platforma za TV sadržaj, preko IPTV-a i slično. Možemo već zaboraviti pominjanje interneta kao tehnologije, jer je on već sveprisutan, sutra će i radio biti u većoj meri takav... Što se tiče informacija i oglašivačkog sadržaja, internet ima velike specifičnosti, jer je jako dobro spojio i jedno i drugo. Mi vidimo neku zanimljivu informaciju na internetu i automatski možemo dalje pretraživati, dalje se informisati, pa se tu u velikoj meri informisanje i oglašavanje spajaju. Pa čak je i native oglašavanje puno lakše proizvesti na klasičnim internet medijima nego kroz druge tipove medija. Kad je reč o onom opštem sadržaju, bilo informativnog ili zabavnog karaktera, naravno drugi mediji, TV ili radio, pa i print, imaju neke svoje prednosti, ali u smislu integracije oglašavanja i sadržaja, internet je tu dve klase iznad, dok se TV ne prilagodi putem desktop TV-a, a tada će biti puno teže prilagođavati sadržaj potrebama potrošača.

Kad je reč o agencijama, koliko često predstavnici brendova uzimaju agencije kao posrednike?

- Sve više, i u klasičnom oglašavanju, i u placing oglašavanju, kao nekom novom obliku. Agencije su te koje zapravo organizuju ceo proces. Pogotovo svi veći i ozbiljniji oglašivači koriste usluge spoljašnjih agencija. Nerealno je imati unutar kuće, unutar oglašivača, sve kompetencije potrebne za komuniciranje. Mislim da je upravo ta disperzija, odnosno ogromno povećanje broja komunikacionih kanala, ojačala pozicije agencija, opštih ili specijalizovanih. Jer dok ste komunicirali isključivo putem televizije, vi ste mogli da imate TV market stručnjaka u svojoj kući, a sada kada treba da komunicirate na 26 različitih kanala komunikacije, mnogo je teže imati tim sa svim tim kompetancijama. Marketinške agencije su one stop shop, i mogu im ponuditi dovoljni nivo ekspertize.

Šta se dešava sa internet radiom, da li će on zaživeti ovde? Koliko Hrvatska uspeva da prati trendove koji su nametnuti spolja?

- Klasičan internet radio još uvek nije zaživeo u Hrvatskoj. Sve više je konzumacije FM radija putem strima, što je neka vrsta ulaska u internet radio. Broj radio stanica koje su isključivo internet radio, a ne i FM je još uvek mali, ali ta scena se definitivno razvija. Naši uređaji još nisu prilagođeni, još uvek ne slušamo radio u autu putem interneta, i u ovom aspektu će nam biti potrebno tehnološko prilagođavanje. Što se tiče zapadnih marketinško i internetskih razvijenih tržišta, debelo kaskamo, ali jesmo u trendu.

(AMG)