TREBAJU MI PELENE ZA OCA, IMA ŽIVE RANE PO TELU! Majci su odsekli nogu, živimo u 25 kvadrata! Njihova priča BOLI

Ovo nije život, ovo je mučenje. Moja svakodnevnica je gledanje dvoje bolesnika. Ne mogu ni da se zaposlim, a kada odem kod lekara za jedno od njih dvoje, iz ordinacije kucam da me puste napolje. Tako se našalim, a šta ću - sve mi se smučilo. Majka mi je u kolicima, noga joj je amputirana. Otac je u krevetu, potpuno nepokretan, sa teškim dekubitisom nakn što je preživeo moždani udar i potpuno odbačen od svih.

Ovako za Espreso priča Boban Đorđević iz Zemuna. Najpre nam se obratio u skromnom pismu, a onda je odlučio da ispriča svoju priču.

- Majka mi je godinama u kolicima. Povredila je petu, dobila gangrenu i odekli su joj nogu. Dovoljno je bilo teško negovati jednu osobu sa invaliditetom, sa malom invalidninom od 10. 000 dinara... Onda mi je otac pre šest meseci imao moždani udar, bio je bolnici, a u Slankamenu je po celom telu dobio dekubitis - priča uz uzdahe Bogdan.

On tvrdi da je njegov otac zanemarivan u bolnicama.

- Nisu ga gledali, nisu ga okretali i držali higijenu i sa svim takvim ranama i pod konstantnom temperaturom pušten je kući. Jednog od njegovih lekara upitao sam šta da radim sa ocem, a on mi je rekao da mogu da nastavim da ga vodim u njegovu privatnu kliniku pošto se on penzionisao... pitam se samo od čega da platim lekare kad živim sa dve nepokretne osobe u 25 kvadrata, i ja nezaposlen. Osim majčine invalidnine od 10.000 dinara, otac ima penziju 14.000 dinara i to je sve. Od toga živimo, od toga treba da kupujem pelene, lekove, sve...

U prilog teškom stanju u kojem je njegov otac svedoče fotografije koje smo dobili.

Snimci koje su objavili iz malog potkrovlja u kom žive zaista su potresni.

Kako kaže, sami više ne mogu da izdrže...

Zato su i objavili apel...život u pukom siromaštvu za njih je postao nepodnošljiv.

Boban kaže da samo lekovi i injekcije koštaju 18.000 dinara mesečno, a da se za ostalo sve dovijaju.

- Potrebni su nam lekovi, pelene za odrasle, "fraxiparin" injekcije koje otac prima dve na dan od 0,3mg, mast za dekubitis, Atoris tablete, Aspirin, Nolpaza, Paracetamol, probiotik i aparat za pritisak...

- Otac ne može da jede regularnu hranu, zbog čega nam trebaju i kašice za bebe. Kad sam se lekarima požalio na to rekli su mi "neka pije sok". I te kašice nisu jeftine kad je novčanik prazan. Ko može, neka bočica hrane bila bi nam od velike pomoći...

Žiro račun na koji možete da uplatite pomoć:

Boban Đorđević

Komercijalna banka

205 - 9011007809969- 96

Bonus video:

(Espreso.co.rs)