NISU BAŠ SVI ČETNICI SPASAVALI SAVEZNIČKE PILOTE: Pojavio se dokaz da ima onih koji su ih UBIJALI (FOTO)

U poslednjoj deceniji u javnosti se potencira uloga ravnogoraca, četnika u spasavanju američkih i britanskih vazduhoplovaca. Još u 2010. godini General-major Slavko Popović, dao je intervju u kome je tvrdio da su to činili i "partizani godinama, mnogo više nego četnici", te kako mu smeta pomenuta propaganda. Cela priča dobila je čudan epilog nakon što je na Tviteru osvanuo jedan članak s naslovom "Nisu baš svi četnici spasavali savezničke pilote tokom Drugog svetskog rata".

Naime, u pomenutom članku navodi se kako su se među 49 žrtava Vojislava Rajčića Požarevca "vođe četničke crne trojke, bila i dva britanska pilota". Takođe i kako je Rajčević isto na sudu i priznao rekavši: "Odveli smo ih na jednu utrinu. Prvo sam završio sa nižim, a zatim sa visočijim".

Tačnije, kako piše u gore pomenutom članku, preklao ih je u proleće 1944. godine.

Više detalja sa suđenja i svedočenja pronaći ćete na fotografiji ispod:

Na ovu objavu na Tviteru usledili su razni komentari, a većina njih postavila je pitanje o tome da li su i koliko pilota spasli Partizani.

Usledilo je oduševljenje, pa i potraga za istim podatkom:

Kasnije je cela priča potkrepljena člankom, koji potvrđuje činjenicu da su i Partizani učestvovali u spasavanju pilota.

Naime, bez obzira na to što su jedinice kojima je komandovao Dragoljub Draža Mihajlović spasile nekoliko stotina savezničkih vazdohoplovaca koji su iskočili padobranom iz oštećenih aviona nad malom teritorijom koju je on kontrolisao, on nije bio jedini koji je to radio.

Operacija Brezna nepravedno je zanemarena.

Operacija Brezna iz avgusta 1944. godine, bila je jedna od najspektakularnijih Savezničkih akcija na tlu Jugoslavije tokom Drugog svetkog rata. Tokom dramatične bitke okupacionih i partizanskih snaga na severu Crne Gore kod sela Brezna pored Nikšića, Saveznici su samo u toku jednog dana 22. avgusta 1944. godine izvukli 1059 partizanskih ranjenika. To je omogućilo snagama NOVJ da povrate pokretljivost i razbiju nemačku operaciju. Operaciju Brezna je organizovalo i izvelo Balkansko ratno vazduhoplovstvo. Operacija je morala biti dobro koordinisana i izvedena u veoma kratkom roku. (Vikipedija)

Nakon prikupljanja ranjenika i uređenja piste, operacija je izvedena sa velikim uspehom u toku jednog dana dok se u neposrednoj blizini vodila dramatična bitka između Nemaca i snaga NOVJ, jer su Nemci prodrli nadomak piste u Brezni. Rano ujutro 22. avgusta doleteli su avioni 267. britanskog skvadrona i ubrzo poleteli noseći oko 200 ranjenika. Tokom poslepodneva 24 aviona 16. transportne grupe evakuisalo je još 705 ranjenika i 17 vazduhoplovaca. Pred kraj dana Ruska transportna grupa evakuisala je preostlih 138 ranjenika (William M. Leary - FUELING THE FORES RESSISTANCE, strana 27)

Upravo ova operacija jedna je od najvećih operacija spasavanja iza neprijateljskih linija u Drugom svetskom ratu.

General-major Slavko Popović u intervjuu koji je dao za "Politiku" tvrdio je ovo isto: Kako četnici nisu bili jedini koji su spasavali savezničke pilote, te kako su partizani činili isto to.

- Mi partizani smo to godinama činili. I to mnogo više nego četnici! Po nekim podacima kojima raspolažemo, oni su spasli ukupno 263, a mi 1.585 pilota i članova posade - rekao je 2010. godine za Politiku ovaj iskusni vojni starešina rodom iz Vladičinog Hana, koji je ceo rat proveo na jugu Srbije.

On je tom prilikom napomenuo i kako mu smeta "što se u poslednje vreme toliko potencira uloga ravnogoraca u spasavanju američkih i britanskih vazduhoplovaca".

– Mi smo imali nekoliko aerodroma širom Srbije, s kojih smo slali ranjenike za Italiju i vraćali izlečene, pa smo tim putem evakuisali i oborene američke i britanske pilote. To su bili aerodromi na Širokoj planini, kod Bojnika i kod Kosančića. Već početkom oktobra 1943. dobili smo u Srbiji prvu savezničku misiju, kada je i prekinuta pomoć četnicima, posle dogovora Čerčila, Ruzvelta i Staljina. Dobili smo desetak misija, američkih i engleskih, s 32 člana, koje su bile namenjene komandama divizija i Glavnom štabu Srbije. Aprila 1944. godine prebacili smo ih u Glavni štab Srbije, nedaleko od Bojnika. Sve ovo govori da su odnosi NOVJ sa saveznicima bili više nego bliski. Dobijali smo opremu, odeću, obuću i naoružanje. Ove isporuke su, počev od 1943, stizale padobranom, otprilike jednom mesečno. A od 1944. godine dobijali smo i rusku pomoć – rekao je Popović.

Njegov odred je u leto 1943. primio četiri Amerikanca, pilota, koji su prinudno sleteli u selo Polom kod Vladičinog Hana. U to vreme Popović je bio pomoćnik komesara čete.

– Jedne noći, dok smo se kretali u koloni, doveo ih je naš omladinski funkcioner Dušan Zdravković, koji ih je i pronašao na terenu. Pozdravili smo se najnormalnije s njima, nismo u prvom trenutku ni znali ko su oni. Predstavili su se: Ep, Hari, Žilet i Harvi. Proveli su s nama godinu dana, sve do maja ili juna 1944. godine. U borbama nisu učestvovali, štitili smo ih. Uz njih, bio je tu i italijanski artiljerijski kapetan Luiđi, koji je kasnije bio naš vrsan artiljerac. Delili su s nama i dobro i zlo. Kad je bilo hrane jeli smo svi zajedno, kad nije bilo, gladovali su kao i mi. Naučili smo ih da pevaju partizanske pesme, kao „Crveni istok i zapad” ili „Vorošilov sa severa fašističke bande tera” i druge... Ali, Englezima se to sve nije svidelo, pa su ih kažnjavali što su bili s nama u toliko dobrim odnosima, tako što su im uskraćivali cigarete – ispričao je general za "Politiku".

Bonus video:

(Espreso.co.rs)