OVO JE PRIČA NAJSTRAŠNIJE VRAČARE U SRBIJI: Živi u mestu u kom se desio MASAKR, A I ONA JE MOŽE DA UBIJE

Jabukovac, selo u negotinskoj opštini, široj javnosti postao je poznat pre 11 godina, kada se u njemu dogodilo jezivo masovno ubistvo – jedan meštanin ubio je devetoro i ranio dvoje svojih suseda.

Motivi ovog zločina nikada nisu razjašnjeni, a tokom istrage pominjan je i uticaj vradžbina na njegovu svest.

Selo je, naime, još ranije bilo na glasu zbog vračara, kako onih „belih“, tako i „crnih“, a osim automobila sa registracijama evropskih gradova, u sokake su često zalazila i vozila njihovih „klijenata“ iz cele Srbije.

Uspostavljanje kontakta sa vračarama koje se ne ustručavaju da drugima čine zlo, nije jednostavno i cela akcija, na neki način, liči na angažovanje plaćenog ubice.

U strahu od fizičke osvete svojih žrtava, nerado primaju neznance bez preporuke. S druge strane, one se vračanjem bave zbog novca i kao na svakom drugom tržištu, potrebni su im novi „potrošači“. Može se reći da je sagovornica „Kurira“ pristala da malo pomakne veo sa svojih poslova – zbog marketinga!

Zato s malom rezervom treba prihvatiti njen odgovor na pitanje šta sve može da se postigne crnom magijom. Ne podižući pogled sa ruku kojima je tri ukrštene sveće obavijala crvenom vunicom, rekla je: „Sve“!

Iskustvo crne vlaške magije taložilo se vekovima i nemoguće je dati bilo kakav sažet opis. Izvor vračarinih moći da čini zlo potiče iz njenog saveza sa demonima.

Obično im se obraća na mestima gde se ranije dogodila nasilna smrt, ispod stoletnih stabala bez krošnje, na napuštenim grobljima ili raskrsnicama.

Pošto obred nikako ne sme da bude prekinut, one slučajne prolaznike izbegavaju tako što biraju gluvo doba noći, a da bi bile sigurne da niko neće naići, na raskrsnicu izlaze u vreme jakog vetra, mraza ili nepogode.

Pre nego što stupe u centar raskrsnice, one se svlače gole, a onda raspletene kose i podignutih ruku šapatom izgovaraju obredne reči i imena demona ili mračnih sila koje pozivaju da bi im ovi odagnali tuđe čini ili prenele one koje vračara šalje na nekog drugog.

Posebnu snagu ima „ubijena voda“. Ona se može uzeti od demona samo na mestima koja su duboko u planinama, van ljudskog sveta, i koja vračare drže u tajnosti. Jedno od takvih mesta jeste i Rajkovo kod Majdanpeka, a drugo je pećina Duboka.

Da bi joj uopšte bilo dozvoljeno da izvede složeni obred „ubijanja“ vode, vračara demonu mora da ponudi ljudsku žrtvu…

Kada se na istom mestu desi nekoliko teških saobraćajnih nesreća, narod veruje da se to vračara dogovorila sa demonom…

Po dobijanju dozvole, u ponoć, naga vračara stupa u potok, izgovara bajalice, a onda iz vatrenog oružja puca uzvodno u vodeni tok. Tako „ubijenu“ vodu hvata u sud i nosi kući, gde je ljubomorno čuva, jer se bajanjem njome može izazvati i smrt začaranog…

„Ubijanju“ vode pristupaju samo izuzetno sposobne vračare, pošto u svakom trenutku obreda demon može da se naljuti i da ih usmrti…

Koje je zlo, u realnom svetu, izazvano magijom, a koje ima neko drugo, racionalnije objašnjenje, nemoguće je dokučiti.

Zna se samo da sudske statistike u istočnoj Srbiji već decenijama beleže relativno veliki broj ubistava zbog „vezivanja“. U želji da muškarca zadrži samo za sebe, njegova partnerka platiće vračari da ga „veže“, to jest učini impotentnim za sve osim za nju. Ili, ako je ostavljena, traži potpuno „vezivanje“…

Drugi vidljivi trag „crnih vračara“ jesu zavetne lutke ispred pećine Duboka. U obredu naručenog rasturanja braka ili ljubavne veze, vračara baje nad ženskom lutkom, maže je krvlju ili crvenom bojom i kopa joj oči.

Uz grančice i cveće, lutke se ostavljaju na ulazu u pećinu, koja u narodnom verovanju ima posebnu ulogu. Takve lutke kasnije niko se ne usuđuje da pomeri, pa smo jednu našli prekrivenu debelim slojem paučine.

Koliko je bila delotvorna, nikad nećemo znati…

(Espreso.co.rs / Kurir.rs/Momčilo Petrović)