JER SI VIDEO KOLIKO JE ON VIŠLJI?! MA, TO JE NE BITNO: Da ne biste ispali GLUPI, OBAVEZNO pročitajte ovaj članak!

Srpski jezik veoma je kompleksan i prepun pravila, što ne znači da je u redu da se osnovne stvari ne znaju. Pravopis je veoma bitan, kako u pisanoj tako i u verbalnoj komunikaciji.

Sve češće se može naići na tekstove prepune pravopisnih grešaka, zato smo izdvojili najčešće jezičke nedoumice, kako ne biste imali etiketu "nepismenih".

Višlji ili viši

Komparativ prideva visok je VIŠI, a superlativ glasi najviši.

Nebitno ili ne bitno

Rečca NE se sa pridevima piše spojeno: nevesela, nevidljiv, neozbiljan, neplaćen, nepoznat, nepismen, nedosledan, nezamisliv, nezgodan, nezreo, neizvestan, nejasan, nelogičan, nemiran, nemoguć, neobrazložen, neradni..

Milicin ili Miličin

Kod ovakvih prisvojnih prideva vrši se palatalizacija – jezička pojava prelaska zadnjonepčanih suglasnika K, G, H u prednjonepčane Č, Ž, Š ispred samoglasnika I. Dakle, ispravan oblik je Miličin.

Nemogu ili ne mogu

Rečca NE piše se odvojeno od glagola, osim kod oblika: nisam, neću, nemoj, nemam

Strožiji ili stroži

Ispravan oblik je stroži.

Ustvari ili u stvari

Piše se odvojeno, jedini ispravan oblik je u stvari.

Ićićemo ili ići ćemo

Kod glagola na ći (doći, reći, peći, seći) delovi futura I pišu se rastavljeno: ja ću ići i ići ću.

Čak štaviše

Ovo je pleonazam. Jer "čak" ima isto značenje kao štaviše.

Glagol trebati

Ovaj glagol je načelno bezličan, što znači da se ne menja po licima kada se nađe ispred subjekta. Dakle, "Trebalo je da uradim to" ili "Ja sam trebala da uradim to". Glagol trebati se zbog kongruencije (slaganja subjekta i predikta u rodu i broju) menja po licima samo kada se u rečenici nađe iza subjekta.

Je l’ i jer

Je l’ je upitna rečca, a jer je veznik. Zato pitanje: Jer imamo danas nastavu? nije nikako pravilno.

Izviniti (se) ili izvinuti (se)?

Glagol izviniti (se) znači zamoliti za oproštenje. Glagol izvinuti znači iščašiti, uganuti i menja se: izvineš, izvine, izvinemo, izvinete, izvinu.

Stanbeni ili stambeni

Po glasovnoj promeni jednačenje suglasnika po mestu izgovora sonant n ispred dvousnenog b prelazi u dvousneno m: prehrambeni, stambeni, zelembać, simbol, bombona, bombonjera.

Nadprirodna ili natprirodna

Zvučno d ispred bezvučnog p prešlo je u svoj bezvučni par t jednačeći se sa njim po zvučnosti: natprirodan, natprirodna, natprirodno, natprirodni, natprirodne, natprirodna

Svakodnevnica ili svakodnevica

Pravilno upotrebljena reč je svakodnevica.

Koje su vaše jezičke nedoumice? Pišize nam u komentarima.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)