LEKARI SU OTPISALI ANDREJA, RODITELJI SU SE MOLILI ZA NJEGA U MANASTIRU! On živi! U ovo nisu mogli da POVERUJU

Veljko i Ana Marković postali su verujući ljudi nakon što je, kako kažu, uz pomoć molitvi upućenih u manastiru Tumane njihov sin Andrej ozdravio. Dečak je prethodno duže vreme proveo na intenzivnoj nezi i, kako tvrde roditelji, lekari mu nisu davali velike šanse da preživi.

Andrej je, kažu, rođen sa skoliozom. Poslednje nedelje novembra imao je intervenciju na kičmi, ali se njegovo stanje pogoršalo. Dečak je upao u komu, a dva puta su morali da ga reanimiraju. Na kraju je završio na intenzivnoj nezi, gde su lekari sve vreme upozoravali roditelje da se pripreme na najgore, kako prenose beogradski mediji.

Po nagovoru kumova krenuli su u manastir Tumane, svetinju za koju nisu nikad ranije čuli, a kako kažu, nisu mnogo ni verovali da će to pomoći.

- Ipak smo krenuli kasno popodne. Na oko 15 kilometara do manastira nismo znali da li levo ili desno. Odjednom se pojavljuje žena čijeg se lika ne sećamo. Nismo je ništa ni pitali. Sama nam je rekla: "Znam šta tražite, manastir Tumane. Kojim god da odete putem, levo ili desno, naći ćete manastir". Onda se okrenula mojoj ženi i rekla: "A vi, gospođo, ne brinite, Vaš sin će biti dobro. I ja sam se molila za zdravlje moga sina, molite se i Vi za Vašeg i biće dobro" - pričaju Veljko i Ana.

Pogledali su se začuđeno, kažu. Otkud nepoznata žena zna zašto oni idu u manastir i da imaju problem sa sinom?

- Okrenuli smo se i ona je nestala. Bili smo pod lekovima, zakleo bih se čak i da smo to umislili, da sa nama u kolima nisu bili i pribrani kumovi. Došli smo u manastir, bila je nedelja i mnogo ljudi. Hteli smo da nađemo sveštenika kome ćemo ispričati našu situaciju, da se samo nama posveti i čita molitve. Međutim, sveštenik je rekao da uzmemo sveće, da se molimo: "To vam je isto kao da ste sami sa mnom, jer bitno je da ste s Bogom" - kaže Veljko.

Roditelji su, kažu, tako i učinili.

- Andrejeva situacija bila je takva da je skoro bilo nemoguće da se spase. Uzeli smo ikonice Presvete Bogorodice Kurske, svetog Zosime i Svetog Jakova i poneli ih za Beograd. Došli smo na Intenzivnu negu. Tamo je sve sterilno i ništa ne sme da se unese. Supruga je insistirala da te tri ikonice, koje i dan danas čuvamo, stavimo ispod njegovog jastuka. Međutim, govorili su nam da to ne može da se stavi i da, u prevodu, njemu nema spasa - kaže Veljko.

Kako ovaj otac kaže, njegova žena, koja je inače mirna osoba, tražila je da se po svaku cenu te ikone budu ispod Andrejeve glave.

- Stavila je ih je pod jastuk, a nama su rekli da se spremimo na najgore. Nijedan roditelj niti može, niti ima snage da se spremi. Svanuo je novi dan i odjednom su počela da se dešavaju čuda. Andrej se u potpunosti oporavio i izašao sa intenzivne nege. On hoda, trči, skače. Ima taj problem sa kičmom koji rešavamo i za koji ćemo se boriti, ali njegove šanse da se izvuče su bile skoro pa nemoguće.

Kako roditelji kažu, došli su da se zahvale Bogu, Majci Božijoj, sveštenstvu manastira i nepoznatoj ženi o kojoj kada i danas pomisle, naježe se.

- Ja nikad nisam verovao, verovao sam samo u ono što vidim svojim očima i što je dokazano. Bio sam takoreći ateista. Ne da nisam verovao u Boga, nego mi je bio potreban dokaz - kaže Veljko.

Na to mu Ana odgovara: "Sad ga imaš".

Bonus video:

(Espreso.co.rs)