SVUDA OKO NAS JE EPIDEMIJA MALIH BOGINJA: U Srbiji VIRUS može LAKO DA PODIVLJA

Na teritoriji Srbije nema više epidemije malih boginja. Poslednji zabeležen slučaj bio je u junu ove godine u Boru. Prema epidemiološkim kriterijumima kada prođe dvostruki inkubacioni period za neki zaraznu bolest stiču se uslovi da se odjavi epidemija.

Za male boginje period inkubacije je 21 dan, što znači da je dvostruki inkubacioni period 42 dana.

- S obzirom na to da je prošao taj vremenski period, sada možemo da kažemo da više nemamo epidemiju malih boginja u našoj zemlji. Međutim, prestanak epidemije ne znači da možemo da se opustimo. Moramo da budemo u pripravnosti jer je epidemija malih boginja svuda oko nas - kaže za Tanjug epidemiolog Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" Darija Kisić Tepavčević.

Srbija se sa epidemijom malih boginja borila 21 mesec, tačnije od oktobra 2017. godine. Od tada do danas zabeleženo je oko 5.800 slučajeva obolelih i 15 umrlih.

Epidemija je buknula jer je smanjen obuhvat dece koja su vakcinisana MMR vakcinom (male boginje, rubeole, zauške). U 2017. godini oko 81 odsto mališana je bilo zaštićeno vakciniom protiv malih boginja. Da bi se obezbedio jak kolektivni imunitet neophodno je da obuhvat bude 95 odsto.

- Približavamo se obuhvatu od 95 odsto koji nas štiti od epidemijskog širenja bolesti. Kolektivni imunitet je porastao zbog povećanja svesti i poverenja u vakcinaciju koje smo zabeležili u prethodnom periodu - naglasiila je ona.

Sve zemlje u okruženju još uvek imaju epidemiju malih boginja i većina zemalja u Evropi. Kisić Tepavčević upozorava da se može desiti da imamo inportovane (uvezene) slučajeve bolesti i da kao populacija moramo biti spremni da se jakim kolektivnim imunitetom zaštitimo od epidemijskog širenja bolesti.

Podseća da male boginje mogu da budu teško obolenje i kada je nizak stepen kolektivnog imuniteta "virus podivlja" i izaziva teže oblike bolesti sa mogućim smrtnim ishodima.

Kaže da su rađena mnoga istraživanja zašto je opalo poverenje u jednu bezbednu i efikasnu vakcinu i da se došlo do zaključka da su internet, odnosno društvene mreže gde se mogu naći nepouzdane i netačne informacije glavni krivac za to.

- Apelujemo na roditelje čija deca treba da se vakcinišu da sve informacije u vezi imunizacije dobijaju od njihovih lekara, od pedijatara ili iz stručne literature, jer se pokazalo da su društvene mreže nepouzdan izvor informacija koji samo zaplaši i dovodi do odlaganja imunizacije koji može da ima fatalne posledice - zaključila je ona.

U prethodnoj godini u Evropskom regionu SZO prijavljeno je 82.596 slučajeva morbila u 47 od 53 zemlje, sa 72 smrtna ishoda, što je najveća zabeležena vrednost u poslednjoj dekadi (15 puta više u odnosu na 2016. godinu, a tri puta u odnosu na 2017. godinu). Najveće epidemije među zemljama EU prijavljenje su u Rumuniji, Italiji, Poljskoj i Francuskoj, sa 35 smrtnih ishoda.

Tokom juna 2019. godine 24 zemlje EU prijavile su slučajeve malih boginja. Najveći broj prijavljen je u Francuskoj (469), Bugarskoj (236) Italiji (213), Poljskoj (123) i Rumuniji (123).

Takođe, u većini zemalja u našem okruženju (Bosna i Hercegovina, Makedonija, Hrvatska, Bugarska, Rumunija) se i dalje registruje cirkulacija tog virusa u populaciji.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Blic.rs)