OSVANULA POTRESNA PORUKA NA SRPSKOM GROBLJU NA ZEJTINLIKU! Ovih ŠEST REČI koje će vas naterati da se ZAMISLITE

Nije Zejtinlik naše najveće groblje van Srbije. Pa opet, iako je tamo 7.441 naših predaka ostvilo kosti tokom Solunskog fronta u Prvom svetskom ratu, jedan detalj koji je nedavno osvanuo tamo – dodatno tera suze na oči.

Pored ovog solunskog večnog počivališta, imamo i „severni Zejtinlik“, o kome bi moglo da bude reči neki drugi put. Ova je priča o onom svima znanom groblju, „tamo daleko“, u Grčkoj.

Na mestu gde je tokom Velikog rata bilo jedno „obično“, groblje Glavne vojne poljske bolnice srpske vojske, 1926. se počelo sa sprovođenjem u delo ideje da se na tom mestu pohrane posmrtni ostaci svih onih koji su se, posle povlačenja kroz Albaniju 1915/1916 borili da se Srbija oslobodi.

Na oko 250 grobalja urađene su eshumacije, kosti prenete, a na Zejtinliku, mestu koje je dobilo ime po turskoj reči za ulje, „zejtin“, jer se tu ranije nalazila pijaca za prodaju ulja, počelo je da niče i veliko obeležje velikim žrtvama. Idejno rešenje arhitekte Aleksandra Vasića razradio je slavni Rus Nikolaj Krasnov, a onda se prionulo na izgradnju ovog memorijalnog kompleksa. I to ne „tek tako, reda radi“.

Naime, sav materijal za izgradnju srpskog vojničkog groblja donet je iz Srbije, gde je prethodno pažljivo biran i još pažljivije obrađivan. Zato su radovi i potrajali dugo, jer su pored mauzoleja bili planirani, a i urađeni, još i kosturnica, kapela i oko 2.000 mermernih krstova. Svečano osvećenje mauzoleja i pratećih, pomenutih objekata obavljeno je na Dan primirja, 11. novembra, i to tek 1936. Prosto, i pored predusretljivosti grčkog naroda i tamošnje vlasti (besplatno ustupljeno zemljište, a materijal i rad su bili oslobođeni carina/poreza), bilo je mnogo posla.

Sve to – da bi Zejtinlik večno podsećao nas sadašnje, a i one buduće, na one naše pretke koji su svoje živote ugradili da mi ne bismo zaboravili ko smo. I, naravno, da ne bismo zaboravili koliko je sloboda lepa. Važna. A neretko i skupa.

I, sto godina po završetku Velikog rata jedan posetilac je, septembra 2018, nešto zalepio na grob svog pretka. Sudeći po potpisu, bio je to Nebojša Matejić, koji je na grob redova Radomira Matejića, sahranjenog na Zejtinliku u grobnom mestu broj 4.427. selotejpom zalepio papirić na kome je ispisano šest reči. I, gotovo da niko nije to primetio, do ovog leta.

Naime, ovog avgusta, naš sunarodnik Želimir Ćopić je, obilazivši Zejtinlik, ugledao tu poruku. Fotografisao ju je, uz komentar „Pomisliš da si sve video, a onda naletiš na ovako nešto… Zejtinlik danas“.

A tih šest napisani reči, ostavljenih na grobnom mestu redova srpske vojske Radomira Matejića, šest reči ispisanih rukom njegovog potomka Radomira, nešto su zbog čega niko ko ih je video nije ostao ravnodušan. I, tih šest reči zapravo su poruka slavnom, palom pretku, a glase:

„Još uvek oremo sve naše njive“.

Bonus video:

(Espreso.co.rs)