DETE MI JE TEŠKO BOLESNO, U MUKAMA SMO! Otele su mi stvari i gledale KAKO SE PATIM! Ispovest opljačkane majke

Irena Vučković, majka je koja je opljačkana u centru Beograda. Za Espreso.co.rs ispričala je kako je sve to izgledalo juče u radnji u kojoj je ostala bez novčanika, ličnih dokumenata i zdravstvene knjižice deteta, koja joj je preko potrebna.

Govorila je i o retkoj bolesti od koje boluje njena ćerka, o daljem postupanju MUP-a, ali i o onome čemu se nada.

Opljačkani ste juče u jednoj prodavnici u Knez Mihajlovoj. Pored novca, nestala su vam i dokumenta, ali i zdravstvena knjižica vašeg deteta, koja vam je preko potrebna. Šta se desilo? Kako ste zapravo opljačkani?

- Nas dve smo ušle u radnju, radi se o dečijoj radnji sa đinđuvicama u Knez Mihajlovoj. Moje dete mnogo voli aksesoare, ona je mala devojčica koja ima tri godine. Dan pre toga kupili smo rajf za nju koji je izgubila. Vratili smo se sutradan u tu istu radnju da joj kupimo rajf. Obavili smo kupovinu. Naše razgledanje je potrajalo i nakon obavljanja kupovine. Prilično dugo smo se zadržale na kasi, zato što je gospođa koja radi u radnji kupovala nešto za sebe i bila je ispred mene. Kupila je dosta stvari, pa se duže čekalo i svi smo se motali oko kase. Platila sam sve što je trebalo i u jednom momentu sam se setila da joj nisam kupila šnalice. Pošto je veliko sniženje bilo u toku, vratila sam se da pogledam kakvih sve šnalica ima i pogledala usput još neke haljinice. Kako se nisam odlučila ni za šta drugo da joj kupim. Krenule smo napolje. Pre ulaska u tu radnju naručila sam kafu, pre ulaska u tu radnju koja se nalazi na 20 metara odatle. I to, kafu za poneti. Pravo iz radnje sam ušla u kafeteriju, koja je bukvalno 20 koraka odatle da podignem kafu, koju nisam morala da platim novcem jer sam je naručila preko aplikacije, imala sam neke kupone.

U momentu kada sam pokušala da vratim telefon u pretinac dečijih kolica, shvatila sam da mi novčanik nije tu. To se sve desilo u roku od jednog minuta, nakon izlaska iz radnje. Vratila sam se istog momenta u radnju u kojoj sam bila pre kafeterije i sa vrata sam rekla "Ja sam ovde izgubila novčanik ili ga je neko ukrao, molim vas pomozite mi". Devojke su u prvi mah rekle "Nema ništa kod nas niste izgubile kod nas", rekla sam im kako sam pre minut izašla od njih i kako nigde dalje nisam išla, na ulici nije, dvadeset koraka odavde sam napravila. Kako se "crv sumnje" uvukao u mene vratila sam se u kafeteriju gde sam uzela kafu, naravno tamo nije bilo novčanika. Vratila sam se opet u radnju i zamolila devojke da mi vrate snimak sa sigurnosne kamere. Devojke su to prilično ljubazno uradile. Komentar to se svima dešava, to se često dešava bila je jedina nesuvisla stvar, ali su bile ljubazne, stvarno ne mogu ništa loše da kažem. Snimak sam snimila telefonom, pa sam video odnela u MUP. MUP bi svakako po službenoj dužnosti došao po originalni snimak kod njih.

Kada se sve to dešavalo, ja sam svakako bila svesna da je tu još gospođa, ali sam ih posmatrala kao kupce koji razgledaju i nešto žele da kupe. Zaista, u par navrata neko mi se prilično približio i meni i kolicima, ali opet pošto je to prilično mali prostor, prilično je mala prodavnica, pripisivala sam tome što žene nemaju dovoljno prostora da pogledaju neki artikal. Pomerala sam kolica, vidi se i na snimku da sam u par navrata sklanjala kolica, nesvesno. Ne želeći da se sklonim od lopova, jer mi to nije bilo ni na kraj pameti, već želeći da udaljim dete i kolica od drugih ljudi i jednostavno da se sklonim nekom sa puta.

Razgledala sam neki dečiji privezak, gospođa je u tom trenutku zavukla ruku i ukrala mi novčanik. To sam ja naravno videla tek na snimku. Na snimku se takođe vidi da su me one sve vreme našeg boravka u radnji pratile i gledale šta radim s novčanikom, gde su mi stvari. Pretinac u dečijim kolicima je bio nevidljiv, kolica su tamna, tamno siva skoro crna i iskošena tako da ne možete lako da vidite sadržaj pretinca.

Ali, ipak iskusni lopovi znaju da majke sa decom ne nose milion torbi, nego nose obično neku dečiju torbu gde stave svoje lične stvari.

Prosto sve ovo je trenutak loše koncentracije ili trenutak nepažnje, jer da sam sve vreme gledala u kolica to mi se ne bi desilo. Opet, s druge strane ljudi nisu roboti, ne možemo da gledamo u jednu tačku 24 sata. Izuzetnu pažnju posvećujem i brinem o svom detetu, jer ima jedno retko oboljenje. Naprosto upućene smo jedna na drugu od 00-24 u svakom momentu. Ovde su zaista sekunde u pitanju. Dovoljno je da se okrenete da bi neko ko je stajao pored kolica uzeo ono što je naumio.

Dete vam je bolesno. Kako ćete da rešite taj problem, kako ćete da ga vodite kod lekara sada?

- Zdravstvena knjižica je najmanji problem, zato što se u jednom danu dobije potvrda dok se nova zdravstvena kartica ne izradi. Već sam za to podnela zahtev. To će se rešiti u narednih nekoliko dana, a sve drugo ide po nekoj proceduri. Svu dokumentaciju mi moramo da imamo uz sebe, jer moje dete boluje od retke bolesti - portne hipertenzije. Ova bolest nosi sa sobom veliki rizik po život. Zato u svakom momentu treba da imamo sve što nam je potrebno. Novac nije bitan, mene je razbesnelo, to što su dve žene tako beskrupulozno prišle dečijim kolicima i iz njih ukrale.

Da li ste se uplašili, šta je prvo što ste uradili, nakon što ste shvatili da su vam nestale lične stvari?

- Snimak sam odnela u MUP. Tamo su svi bili izuzetno ljubazni i predusretljivi. Objavila sam video na društvenim mrežama i tako je to krenulo kao lavina.

Nije bilo nikakvog straha, osećala sam se jadnom i iskorišćenom. Našla sam se u situaciji sa malim detetom. Nikada vam nije u glavi da će vam se nešto desiti, da će se nešto loše desiti, bez obzira što za to postoje predispozicije. Ali mi je u glavi kako neko može da ima toliko obraza, da posegne za dečijim kolicima i da tako nešto uradi?! Kako ima drskosti, pre svega?! Bila sam ogorčena i besna. Tu nema razloga ni za kakav strah, osim za dete. Da li će te dve gospođe ovo da nauči nekoj lekciji to zaista ne znam. Videla sam na TV-u da će biti predate javnom tužilaštvu i da će vrlo brzo biti deportovane iz Srbije u Bugarsku.

Žao mi je što se to desilo meni, da nije meni desilo bi se nekom drugom i verovatno se dešavalo. Dobila sam informaciju da su one tek prekjuče došle u grad, što znači da su tek počele da pljačkaju. Neko ih je malo snalažljiviji sprečio u tome. Mediji su mnogo pomogli da se ovo raspetlja, ali eto na žalost epilog još uvek nije poznat, nadam se da je to samo trenutno stanje. Meni dokumenta nisu vraćena. Nisu pronađena.

Da li ste morali da prijavite nestanak dokumenata i da vadite nove ili još uvek postoji nada da će vaši da budu pronađeni?

- Uzela sam potvrdu o nestanku dokumenata, koja mi je potrebna. Dobila sam zapisnik o prijavi krađe, odnosno štete i dobila sam zapisnik kojim mogu da dokažem da su mi dokumenta ukradena. To mi je bitno kada npr. vozim dete ili u neku drugu svrhu. U krajnjoj liniji ja ne znam kako ću za podizanje novca. Savetovali su mi da malo sačekam da vidimo da li će nešto od dokumenata biti vraćeno, ako ne bude rekli su mi da će mi pomoći da izvadim ličnu kartu u roku od dan ili dva. Mislim da će najteži da bude ovaj deo sa bankama, a da ću svoja i Dunjina lična dokumenta, njenu zdravstvenu knjižicu i karticu dobrovoljnog zdravstvenog osiguranja, rešiti brzo.

Da li ste primetili te dve žene, jesu li vam bile sumnjive?

- Nisu mi izgledale sumnjivo. Inače vodim računa o ličnim stvarima i na snimku se vidi da ja gledam u pretinac i da li je sve na mestu. Trenutak nepažnje je bio dovoljan da se tako nešto desi. Da je negde na ulici meni neko prišao tako blizu možda bi mi bilo sumnjivo, ali u tako malom prostoru na žalost nije.

Danas su dve osobe uhapšene pod sumnjom da su upravo one te koje su vas opljačkale, šta su vam rekli u policiji? Kako će dalje da se sprovodi istraga?

- Ne bih se mešala u istragu. Zaista ne znam sve detalje, niti me interesuju. Bitno je da su gospođe privedene. Znam da su bugarske državljanke, znam da su priznale da su bacile ili bar jedna od njih je priznala da su bacile novčanik u neki kontejner u neki obližnji park. Policija je pretražila park na Kalemegdanu, ako sam dobro razumela. Pretražili su taj deo grada, ali novčanik nisu našli. Pretpostavljam da je Gradska čistoća ili zelenilo ko je već zadužen za tu oblast da su odradili svoj posao i da su počistili kante. Da li će se to naći na nekoj deponiji ili će se naći neki pošten nalazač koji će da mi vrati samo dokumenta, što je možda i najbolje. Ne znam, ali se tome nadam. Moja dokumenta su mi bitna da bih izvadila sve ono što mi je potrebno za nju.

Da nije dokumentacije ne bih se upuštala ni u kakve procese. Daću vam samo jedan primer, pre deset dana su nam ovde ispred zgrade, a živimo u prilično mirnom i tihom kraju, ukrali dečija kolica iz kola. Morali smo da kupimo nova, jer nemam drugo rešenje. Kolica su bila u gepeku, nema tragova obijanja. Neko je video da nam je auto slučajno ostao otključan, nakon što smo vratili kolica u kola i onda ih je uzeo. S te strane sam zastrašena. Nije mi više jasno šta se dešava?! Niste sigurni nigde, pa ni u svom sopstvenom okruženju.

Kroz glavu mi prolazi kako se radi o nekoj lošoj sreći. Volela bih da se više nikada ne ponovi ni meni, ni bilo kome drugome.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/J.K.)