pripremite novac
KOLIKO KOŠTA BESPLATNO ŠKOLOVANJE? Više od dve prosečne plate za đaka prvaka!
Problem nastaje kada se svi troškovi udvostruče, jer statistika kaže da nešto više od 40 odsto porodica u Srbiji ima dvoje dece
To što je školovanje u Srbiji besplatno, ne znači da ono ništa ne košta. U avgustu i septembru, s početkom školske godine, stižu i najveći udari na kućne budžete, koji uglavnom nadilaze troškove obeležavanja slava, najvećih verskih praznika i rođendana.
Još neoporavljeni od izdataka koje su imali za kakvo-takvo letovanje, odvajanja dela plata za zimnicu, pa i drva za ogrev, roditelji školaraca se upravo ovih dana bacaju i na kupovinu udžbenika, pribora, ranaca, ali i opreme za fizičko i likovno.
Rate za ekskurzije roditelji beogradskih gimnazijalaca plaćaju već od juna, a sada pride stižu i dodatni izdaci za rekreativne nastave i jesenju garderobu i obuću – broj veću u odnosu na prošlogodišnju.
Prema našoj računici, osnovni prvoseptembarski troškovi za jednog đaka iznose oko 42.000 dinara. Tu smo uračunali udžbenike, lektiru, pribor, ranac, opremu za fizičko, kao i odeću i obuću, i to po najskromnijim cenama. Ako se tome dodaju još i ishrana, džeparac, ekskurzije, izleti i rekreativna nastava, kao i sportske i kulturne aktivnosti, dolazimo do vrtoglave cifre od gotovo 125.000 dinara.
To znači da mame i tate za godinu dana besplatnog školovanja svog osnovca moraju pripremiti više od dve prosečne plate (prema Republičkom zavodu za statistiku, prosečna plata u Srbiji iznosi 55.380 dinara).
Ova cifra, međutim, u mnogim kućama množi se s dva, jer nešto više od 40 odsto porodica ima dvoje dece, kazuju podaci s poslednjeg popisa stanovništva. Naime, od 1.476.105 porodica u Srbiji, jedno dete ima 764.546, dvoje dece 591.114, dok troje mališana gaji 99.638 porodica.
Jelena Branković, četrdesettrogodišnja majka troje školaraca, kaže da je iz desetogodišnjeg iskustva u školovanju najstarijeg deteta izvukla bar dve pouke i preporučuje neiskusnijim roditeljima da ih se pridržavaju.
– Školske knjige su nešto što sam prihvatila kao uobičajeni porodični trošak, a besplatni komplet koji dobijam za treće dete mi mnogo znači. Ali činjenica da desetine hiljada dinara godišnje damo na školski pribor za njih troje svake godine me prenerazi. Baš juče sam u većem trgovinskom lancu izbrojala 10.000 dinara za gumice, olovke, tempere, pernice, blokove, šestare i samo deset svezaka. Moraćemo još da ih dokupimo. Iskustvo pokazuje da me je kupovina školskog pribora na čekove i odloženo plaćanje uvek više koštala, jer tada ubacim u korpu i ponešto što i nije baš neophodno, misleći da ću to lako otplatiti na rate. Kada sam to shvatila – počela sam sve da kupujem gotovinom i tako smanjujem udar na kućni budžet – ističe Brankovićeva.
Ona dodaje i da je praksa pokazala da se ne isplati kupovati jeftiniji školski pribor, jer ga đaci brzo potroše, ili maltene bace. Kineske bojice i olovke, kaže, toliko su nekvalitetne da ih je gotovo nemoguće zarezati, voštane bojice pucaju pri prvom korišćenju, a rančevi se pocepaju i pre kraja polugodišta. Ova majka naglašava da je joj mnogo isplativije kupiti punu i kvalitetnu pernicu nemačkih proizvođača, na primer, u beogradskim knjižarama za 800 dinara nego uzeti na popustu neku sumnjivog kvaliteta za 500 dinara, jer će do narednog 1. septembra morati da dokupi bar još jednu takvu.
Ono bez čega se u školu ne može krenuti jesu udžbenici, uz koje u 90 odsto slučajeva nastavnici traže da se dokupe radni i nastavni listovi. Takav komplet od sedam udžbeničkih jedinica jednog od najzastupljenijih izdavača u Srbiji za prvi razred košta 5.350 dinara, deset knjiga za četvrti razred staje 5.710 dinara, komplet od 19 udžbeničkih jedinica za šesti osnovne s materijalima za tehničko i dva strana jezika okruglo je 15.000 dinara. Kao i svake godine, najskuplje su knjige za osmi razred, komplet sadrži čak 25 udžbeničkih jedinica i košta 16.829 dinara. Na sve to kasnije se dodaje i lektira koja košta od 300 do 1.000 dinara. Anica Ivković, majka dvoje osnovaca, ističe da je samo za knjige svog prvaka odvojila blizu 10.000 dinara.
– U šoku sam od priprema dece za školu. Odvojili smo na stranu 200 evra nadajući se da će podmiriti sve troškove jer smo starijoj ćerki, koja sada kreće u drugi razred, prošlog septembra kupili sve novo. Već smo potrošili oko 35.000 dinara pripremajući ih za školu, a nismo ih potpuno opremili – očajna je majka.
Dok su Titovi pioniri od prvog do četvrtog osnovne imali po jednu kožnu đačku torbu, čuveni model s Mirkom i Slavkom, ili dve petice na po dva džepića na prednjoj strani, današnji roditelji svedoče da đaci često samo godinu dana nose jedan ranac. Onaj kvalitetniji, ojačani, za đaka prvaka košta oko 4.500 dinara. Doduše, i težina đačke torbe bar se duplirala sa smenom generacija, pa teško da bi junaci komunističkog doba, Mirko i Slavko, izdržali teret koji im nameću današnji izdavači knjiga ili kreatori školskog plana i programa...
Dok uz pernice od 800 dinara kupe i sveske, blokove, lenjire, šestare i ostalu opremu, mame i tate izdvojiće još bar 2.000 dinara. I sve to pod uslovom da nastavnik nije mnogo zahtevan u potraživanju neobavezne, ali uobičajene dodatne opreme za čas, poput kolaž-papira, šperploči ili tempera... Spisak za prvoseptembarsku kupovinu se tu ne završava. Samo torbe za fizičko staju od 350 do 2.500 dinara. Potrebno ih je napuniti s dva crna šortsa i dve bele majice za fizičko, što košta minimalno 1.200 dinara. Pride patike od bar 2.500 dinara.
Ako uzmemo da je prosečna cena kompleta udžbenika oko 12.000 dinara i sve navedeno saberemo, dobijamo da roditelj jednog učenika 1. septembra mora minimalno imati spremnih 24.350 dinara (bez odeće i obuće).
Tanjenju novčanika, međutim, tu nikako nije kraj. Sagovornici „Politike” ističu da u troškove pripreme za školu takođe ubrajaju kupovinu jakni, koje na sniženju staju najmanje 3.500 dinara, ali i dva para obuće, za školu i igralište, što takođe izađe minimalnih 6.000 dinara. Spisku opremanja đaka treba dodati i najmanje troje pantalona od po 1.500 dinara, tri dukserice, koje u najboljem slučaju skupa staju 3.500 dinara. A ostale sitnice poput mašnica, majica, čarapa i kapa da i ne računamo...
I dosadašnji saldo već bode oči jer sveukupno nabrojano iznosi 17.500 dinara po jednom detetu. Što je za porodice koje se mogu pohvaliti s dva školarca 35.000 dinara. Uz sve ovo, ne sme se „pod tepih” gurati statistika da svako treće dete u Srbiji prima socijalnu pomoć, koja iznosi samo nekoliko hiljada dinara. Ona sasvim jasno ukazuje na činjenicu da onda mnoge porodice s decom spadaju u onaj deo stanovništva čija su primanja ispod prosečnih 55.380 dinara i da tate i mame školaraca i te kako na svojim plećima osećaju breme besplatnog i obaveznog osnovnog školovanja.
Bonus video:
(Espreso.co.rs / Politika.rs)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!