SPREMILI MU PAKAO: Muž je otišao u inostranstvo da zaradi pare, a ja ostala u Srbiji sa njegovim društvom!

U ozbiljnim vezama često se partneri žale na roditelje, braću, sestre svojih izabranika, ali često se zaboravljaju prijatelji. Oni su stalno tu, naročito ako su dugogodišnji, a šta ako se partner sa njima nikako ne podnosi?

- Prijatelji mog muža me ne vole jer misle da ga iskorišćavam za novac i da me on izdržava. Problem nastaje kada se moj muž vratio posle dve godine rada iz inostranstva. Tamo je otišao kako bi zaradio novac da odemo iz Srbije u Australiju.

Dok je bio tamo, ja sam ga čekala ovde i takođe radila u jednoj firmi za to vreme. Dogovor među nama je da on zaradi novac, a da ja obezbedim 3 godine radnog iskustva i završim master studije, jer sam ja ta koja će biti podnosilac zahteva za vizu, zbog toga što sam 9 godina mlađa i imam veće obrazovanje (on višu, ja faks, i sad i master).

Kad se vratio, naprasno sam primetila promenu u ponašanju njegovih prijatelja koji me ili ignorišu i ućutkuju kad nešto kažem ili me baš prozivaju. U par navrata mi je napomenuto da ja ništa ne radim, da me on izdržava, da je njemu milion puta teže nego meni, da ja nemam nikakva prava da se požalim, da se ja oko našeg zajedničkog cilja ni ne trudim, da on sve radi sam, a da ja čekam sve na gotovo. Koliko god da sam se trudila da takve komentare ne shvatam ozbiljno, već više kao neku šalu, to je sve više uzimalo maha da sad uopšte i nemam želju da se viđam sa tim ljudima i komuniciram sa njima jer je očigledno da me vide kao neku "pijavicu" koja se zalepila za njihovog druga.

Problem je što su to njegovi prijatelji, što ne mogu uvek da izbegnem druženje sa njima i što vidim da je mom mužu krivo što imam takav stav prema njima i misli da preterujem, da se oni samo "šale".

Trenutno ne radim, pokušavam da pokrenem sopstveni posao (pravljenje nakita) koji sam ostavila (iako sam tad imala super priliku za saradnju sa nekim ljudima iz inostranstva i ako sam čak i prodala dve kolekcije) kako bih se zaposlila u firmi koja nema nikakve veze sa mojom strukom samo da bih obezbedila potvrdu o trogodišnjem radu i iskustvu u istoj, za potrebe odlaska u Australiju. Za te 3 godine rada nisam bila prijavljena, radila sam za minimalac 8 sati dnevno, sa posla su me zvali konstantno, nikad nisam imala slobodno vreme za sebe i direktorka je bila uzasna prema meni. Sve sam to istrpela zbog našeg dogovora i istovremeno išla na faks i davala ispite. Sad kad konačno želim da se posvetim sebi i poslu koji volim imam utisak da me svi osuđuju. Kažu mi da je lako meni da se igram sa perlicama kada on sve donosi na tacni, zašto završavam master kad ću samo da sedim kući, zovu me da dođem da počistim kod njih kad "ionako ništa ne radim" i slično.

Ne znam šta da radim, svaka proslava i kontakt sa tim ljudima mi postaje agonija jer nemam snage da više bilo sta objašnjavam i da se pravdam. Moze li neko molim vas da mi da neki savet? - pita forumašica.

Bonus video:

(Espreso.co.rs / Žena.Blic.rs)