ŽRTVA SAM SEKSUALNOG ZLOSTAVLJANJA U BRAKU I NA POSLU Majka koja je uvredila bolesnu decu kaže: I dalje mislim isto

Katarina Ilić, majka jednog beogradskog dečaka, žena je koja je potresla javnost svojim stavom i mišljenjem o deci s posebnim potrebama. Iako se izvinila svima koje je uvredila, ona ne odstupa od svog stava.

Za Espreso.co.rs kaže kako je izvinjenje uputila "zbog eventualne boli koju je ta njena objava nanela roditeljima takve dece".

- Izvinjenje ne znači da sam promenila stav. Žao mi je samo zbog toga što mi se omakla reč "spodobe" koja je stvarno neprikladna i nije trebalo to da napišem - prića Ilićeva za Espreso.co.rs.

Dodaje kako njeno mišljenje ostaje isto, baš onakvo kakvim ga je iznela u javnosti.

- Moje mišljenje ostaje takvo - da se preteruje u tom nametanju ravnopravnosti. I drugi ljudi imaju probleme, ne samo oni. Zamislite kad bismo svi išli okolo i nabijali na nos drugima svoje lične probleme - kaže ona.

Potresna ispovest

- Postoji više razloga za moju reakciju, cela istorija. Samohrana sam majka, imam dečaka Matiju, koji ima 9 godina. Žrtva sam zlostavljanja. U dve veze sam bila žrtva zlostavljanja. Iz druge od tih veza dobila sam to dete. Moja najveća sreća je moj sin i otkako se on rodio moj život ima smisao. Tek kad se Matija rodio počela sam da živim život dostojan čoveka, da imam zašto da živim uopšte. Ljudi ne shvataju da sam se tom svojom objavom zapravo branila od toga što oni pokušavaju da obesmisle moj život. Sve što radim, što živim, što se trudim, radim najviše za svog sina. Želim da ide na sport, jer je izuzetno talentovano dete - započinje priču Katarina Ilić za Espreso.co.rs.

Dodaje kako su jedva našli taj klub nakon godinu dana potrage, "Mladi radnik", te kako s prethodnim klubovima nisu imali sjajna iskustva. Privuklo ju je to što u gore pomenutom klubu rade treneri, jedan od njih je čak došao iz Zvezde.

- Dobri su i pedagozi, umeju da rade s decom. Bila sam oduševljena. Matija je izvanredan talenat, to se vidi, to su mi svi govorili. Zbog svega toga sam jednostavno doživela šok kad sam došla tamo. Ne može niko da me krivi što sam reagovala u afektu, jer sam doživela šok. Dolazim tamo srećna i euforična. Konačno smo u klubu koji je pravi za nas i vidim decu koja trče neartikulisano i vrište. Jedno od te dece krenulo je prema meni vrišteći, a ja ne znam šta hoće od mene. Jako čudno dete. Meni je njih mnogo žao i nisu oni krivi što su rođeni takvi, ali su oni jako čudni. Ne može niko da kaže da je to artikulisano kretanje, a ti zvukovi prijatni. Niko ne može da mi kaže da to nekom prija. Kad razmislim o svemu tome meni je žao njih. Opet kažem - oni nisu krivi što su takvi. Ali zašto da ih neko dovodi u klub u kome treniraju deca koja zaista imaju šanse da postanu fudbaleri, koji žele ozbiljno da se bave sportom? Da li je to pravo mesto, da oni tu borave? To je ono što sam se zapitala u tom trenutku. Ne znam da li će neko da me shvati, ali to nije mesto za tu decu - objašnjava svoj stav Ilićeva.

O bratu

Aleksa Ilić, brat Katarine Ilić, pokušao je da je odbrani od napada, ali i da osvetla obraz porodice navodeći kako se njegova sestra već 25 godina leči od psihičke bolesti.

- Aleksa je mlađi od mene 11 godina. Razumem ga i zašto je tako postupio. Bilo mi je drago kad sam to videla i zahvalna sam mu. Samo, on nema sve podatke koji su potrebni. Nije tačno da se lečim 25 godina i nije to ta dijagnoza koju je on spomenuo. Mislim da je pomenuo bipolarnu psihozu. Pogrešio je tu, ne radi se o tome nego o graničnom poremećaju adaptacije. Ne postoji kod mene ta manična faza koju je on pomenuo. Nju imaju ljudi koji imaju bipolarnu psihozu. Mene nije sramota da kažem koju imam dijagnozu, jer to samo potvrđuje ispravnost toga da mene ne treba dirati. Povremeno sam uzimala neku terapiju, ali i prekidala sam, nije to bilo konstantno. Nama pomažu samo terapije razgovorom i grupne terapije. To bi bilo pravo lečenje za mene, ali ja to sebi ne mogu da priuštim. U Beogradu postoje svega dva stručnjaka za to. Dugo se leči taj poremećaj pomoć stručnjaka, ali ja nemam novca za to. Sve to sam ispitala slušajući na Jutjubu predavače koji su govorili o mom slučaju. Trudim se da ga držim pod kontrolom, što je više moguće. Ana Bučević mi je najviše pomogla u jednoj situaciji kad sam bila zlostavljana na poslu. Trpela sam mobing i na poslu i seksualno zlostavljanje. U toj situaciji odgledala sam jedan Anin video u kome je ona pričala o samopouzdanju, što je meni objasnilo zašto oni to rade. Mnogo mi je olakšala. Bukvalno me spasila. Osposobila me da mogu da idem dalje, da odgajam dete, što je inače meni jako teško. Oni su hteli da me dotuku. Ovi ljudi na poslu i sve to što su uradili, hteli su da me sabiju u zemlju, bukvalno. Sve to sam preživala - nastavlja Katarina Ilić.

Ona navodi i kako je konačno došla srećna na teren gde će Matija da trenira, a za Matiju želi "sve drugačije nego njoj što je bilo - želi da bude uspešan, da ispuni sebe i svoj život", a tamo ju je dočekala "ta situacija".

- Dolazim u situaciju da vidim da se ta deca tamo nalaze. Kod normalnog čoveka koji nema taj poremećaj, reakcija bi bila smirenija, ne bi odreagovao i to bi prošlo tako. No kod mene dešava se eksplozija. Tog dana sam se jedva smirila. Zašto me neko doveo u tu situaciju da ja moram da gledam tu decu, posle svega što sam preživela? Da moram da slušam to vriskanje, to trčanje? Znam da ta deca neće imati ništa od toga. Oni intelektualno nemaju sposobnosti da postanu sportisti ili bilo šta. Niti razumeju svrhu toga. Onda je meni to bilo strašno. Kad me neko gurne u besmisao, a to je besmislena situacija, meni je to onda strašno. Eto šta su uradili i još mene onda napadaju. Nisam imala ništa protiv dece nego protiv te situacije koja mi je bila nametnuta. Odreagovala sam kako ljudi s mojim poremećajem reaguju. Dobijam pretnje tužbama, poruke "videćemo se na sudu". Listam poruke pomalo, ne smem ni sve da pogledam, ali vidim da su ostrašćeni do te meri i da je sve to otišlo daleko - iskrena je Ilićeva.

U zaključku kaže kako joj je žao što je upotrebila reč spodoba, da to nije trebalo da kaže.

- Žao mi je sada što sam upotrebila tu reč spodobe, nije trebalo to da kažem. Sada mi je žao. Nisam lepo sročila tekst, jer sam bila u tom afektu - kaže Katarina Ilić na kraju razgovora za naš portal.

Bonus video: