MUSLIMANI SU GA UBILI NA KRVAV NAČIN! Najmlađi SRPSKI VOJNIK danas bi imao 41 GODINU da nije otišao u RAT sa 14!

Spomenko Gostić, najmlađi odlikovani borac Vojske Republike Srpske, koji je kao 15-godišnji tinejdžer poginuo 1993. godine u napadu muslimanskih snaga, danas bi napunio 41 godinu.

On je rođen 15. avgusta 1978. godine. Osnovnu školu je pohađao u Maglaju, ali je zbog izbijanja ratnog sukoba u Bosni i Hercegovini nije završio.

Na početku rata umrla mu je majka, pa je ostao da živi sa bakom koja je septembra 1992. godine poginula u granatiranju sela od strane tzv. Armije Republike Bosne i Hercegovine.

Spomenko je imao oca, ali to nije ni znao. On ga se odrekao kada je imao 4 godine, a danas prima penziju na ime poginulog sina.

Pridružio se vojsci

Dečak se nakon smrti majke i bake prijavio u Vojsku Republike Srpske gde je imao zaduženje da bude kurir, a potom je razvozio hranu borcima na prvim linijama fronta.

Jednom prilikom je sa konjskom zapregom upao u minsko polje, nakon čega je bio lakše ranjen a kasnije je preživeo još jedno ranjavanje.

U napadu muslimanskih snaga na Ozren narod se povukao iz Jovića, ali je dečak sa nekoliko vojnika ostao da brani selo. U martu 1993, tokom granatiranja srpske vojske dečak je teško ranjen da bi 20. marta preminuo i sahranjen je sa stradalim saborcima na seoskom groblju. Tada je, osim njega, život izgubilo još 5 srpskih vojnika, a mali Spomenko je imao samo 15 godina.

Sahranjen je na mesnom groblju Gornji Ulišnjak, gde počivaju njegova majka i baka. To mesto, kao i Spomenkovo selo Jovići, danas se nalaze u Federaciji BiH.

Mladi heroj sa Ozrena

Posle više od dve decenije i po decenijie od pogibije mladi heroj sa Ozrena dobio je spomen - bistu u Doboju, koja je 20. marta 2014. godine postavljena u porti Hrama Rođenja Presvete Bogorodice.

Tri godine kasnije, 19. marta 2017, u višegradskom naselju Garča, jedna od ulica je ponela ime ovog mladog heroja.

Spomenko je u ratu dobio nadimak Mali Obilić, ali ne zbog godina, već zbog toga što je mrtve i ranjene drugove izvlačio sa prve linije fronta po kiši granata i metaka.

Odbio je da ode u inostranstvo

Malo ko zna da je Spomenko odbio ponudu da ode daleko od rata i živi u tuđoj zemlji bezbrižnim životom, sve dok njegova zemlja ne bude doživela mir i slobodu.

- Dok moja noga ne kroči na Maglaj, ja ne idem odavde - govorio je kada je dobio mogućnost da izađe iz ratnog užasa i svoj dečački život nastavi u Parizu.

Nije se plašio

- Imamo mnoge slučajeve gde je bilo teško, ali se sve opet nekako izdrži. Imao sam slučajeve da sam nagazio na minu, naišao sam i odbila je prvi točak. Ovo mi je druga rana, mene je bacila detonacija i tu me je geler okrznuo, ali opet se sve savlada.

Tukli su me mecima, ali i to sam izdržao. Kažem da mi ovde dobro i fino, sarađujem sa vojskom, hranim se sa vojskom, spavam... Nemam oca nemam majke, ostao sam samo sa babom, ali je ona poginula baš kod ove kuće tu", rekao je on svojevremeno u jednom intervjuu.

- Moj zadatak je da izvozim ranjenike, prevozim municiju i hranu, a sad pošto imamo manjak kurira morao sam da pređem da budem kurir, pa je jedan stariji preuzeo kočije. Ali te kočije će mi se jednog dana vratiti - rekao je ovaj dečak.

Po načinu na koji je pričao videlo se da se trudi da bude hrabar, koliko je to moguće kada besne ratni sukobi.

- Ne plašim se. Nekad imam malo strah, ali savlada se i to. Uvek imam oružje. Non-stop napadaju, ali neće dugo - rekao je on. Za ljude koji nisu otišli na ratište već vreme provode po kafićima, Spomenko je rekao da su sve to kukavice.

- To su izdajice svog naroda. Ja sam se dobrovoljno javio da pomognem svom narodu da se oslobodimo od neprijatelja - pričao je on. Posle rata je želeo da nastavio da radi sa svojim kočijama i da pomaže drugim ljudima.

Bonus video:

(Espreso.co.rs/Kurir.rs)