PROMENA KLIME JE NAGLA I IZAZIVA JE ČOVEK: Pitali smo SRPSKE STRUČNJAKE šta misle, šta kažete na njihove odgovore?

Klimatske promene su evidentne. Ekstremne vremenske nepogode iz godine u godinu sve su primetnije. Ove godine "apokaliptične" slike stizale su sa svih krajeva primorja, a samo za nijansu bolja situacija bila je u kopnenim krajevima.

Opaki vetrovi, hoteli i kuće bez krovova, razbijeni automobili, iščupano drveće, poplave, pijavice, samo su neke od simboličnih "kataklizmi" sa kojima smo se svi mi pripadnici ljudskog roda, planetarno suočavali. A, šta je uzrok svemu tome? E, tu su mišljenja podeljena!

Naučnici i meteorolozi širom sveta upozoravaju godinama unazad na fenomen tzv. "globalnog zagrevanja", tvrdeći kako je isti nastao kao posledica čovekovog delovanja na zemlji.

Radi se o vrlo opasnoj pojavi koja, kako tvrde, preti da poremeti funkcionalnost i izvorni oblik cele planete zemlje. Povećanje indeksa prosečne temperaturne vrednosti kako atmosfere, tako i okeana uzrokuje topljenje leda, nestanak nekih vodotokova, izumiranje koralnih grebena, što za posledicu ima izumiranje pojedinih biljnih i životinjskih vrsta.

Pripadnici naučne zajednice koji tvrde kako godinama unazad svedočimo "globalnom zagrevanju" smatraju kako je ovo stanje nedvosmisleno izazvao čovek, svojim aktivnostima koje sve više narušavaju zemljin balans i zagađuju prirodu.

S druge strane, bez obzira na postojanje naučnog konsenzusa o globalnom zagrevanju, naročito među klimatolozima, ima i onih naučnika koji teoriju globalnog zagrevanja osporavaju, nudeći alternativno objašnjenje.

Samo neko od njih svodi se na promenu sunčeve aktivnosti - za šta se kao dokaz koriste nedavno otkrivene klimatske promene na Marsu (otapanje ledene polarne kape) - bilo u obliku ciklične izmene hladnih i toplih perioda u Zemljinoj istoriji, za šta postoje geološki, paleontološki i istorijski dokazi.

Šta o ovom fenomenu misle srpski meteorolozi, kao i da li smatraju da su klimatske promene izazvane ljudskim delovanjem, takođe smo istražili.

Srpski meteorolozi o klimatskim promenama

Đorđe Đurić, srpski meteorolog rekao je kako se mišljenja po pitanju fenomena "globalnog zagrevanja" podeljena, te kako je evidentno da se klima menja, ali kako se ipak ne dešava scenario iz filma "Dan posle sutra".

- Evidentno je da se klima menja. No, scenario iz filma "Dan posle sutra" se ne dešava, niti klimatske promene mogu da nastupe preko noći. Za njihovu promenu potrebno je 100.000 godina - tvrdi Đurić za Espreso.

Dodaje kako postoje različiti uzroci za klimatske promene, te kako su one najčešće uslovljene pojavama koje se dešavaju u prirodi, odnosno prirodnim procesima. Kao primer navodi eksploziju vulkana kao i gasove koji se u tom periodu emituju, te zaklanjaju sunce što dalje dovodi do globalnog zahlađenja. Klima uvek zavisi od sunca, podvlači ovaj meteorolog za Espreso.

- Ipak, primetno je da temperatura raste od 70-tih godina 20. veka, pa na ovamo. Globalna svetska temperatura raste. Govorimo o rastu temperature za 0.2, 0.3 stepena, a ne o rastu za 1 ili 2 stepena, što govori u prilog tome da je otopljenje postepeno. Dvadeseti vek bio je hladniji u odnosu na ovaj u kome mi živimo. To znamo i iz priča naših baka i deka, koji se sećaju mnogo hladnijih zima sa mnogo više snega. Ledeno doba zabeleženo je u Srednjem veku, otuda i naziv "mračno doba". Pre 10.000 godina počelo je otapanje glečera, taj proces dešava se i danas. Klima se, dakle, konstantno menja, a za tu promenu potreban je dugi niz godina - nastavlja Đorđe Đurić za Espreso.

Postoje dve struje mišljenja među meteorolozima, tvrdi Đurić, i tako dok su jedni mišljenja kako će ukoliko se nastavi zagrevanje doći do suše i poplava, drugi su mišljenja da nam u narednih 30-40 godina sledi zahlađenje, te kako u klimatskim promenama postoje ciklusi. No, ono što je za sada sigurno jeste da se planeta zagreva, te da je tendencija rasta vidljiva od 70-tih godina 20. veka.

- Porast temperature uočen je na globalnom nivou. Na području Srbije temperature uočljivije raste od kraja 90-tih godina. Tako je prosečna temperature od 1960. do 1990. godine 11, a od kraja 90- tih do danas 12.5 stepeni - objašnjava Đorđe Đurić srpski meteorolog.

U poslednje vreme često se susrećemo sa pojavama kakve su tornado, poplave, pijavice, generalno ekstremne promene vremene koje uništavaju materijalna dobra. Đurić, kaže kako su sve te neprilike ekstremnije nego ranije, no kako je njih bilo i pre.

- Dunav se u srednjem veku ledio, danas se to ne dešava. Ma da se i sada ponekad pogodi jaka zima - navodi primer ovaj meteorolog, koji svedoči o nastupelim klimatskim promenama.

Na pitanje kakav je uticaj čoveka na klimatske promene, Đorđe Đurić kaže, kako na lokalnom nivou definitivno možemo da govorimo i o ljudskom faktoru, no kako smo isuviše mali kako bismo uticali na promene na globalnom planu.

- Na lokalnom nivou zasigurno se radi i o ljudskom uticaju na klimu. Pojačano prisustvo ugljen dioksida nastalo različitim vrstama sagorevanja, seča šuma, zagađenje reka dovode do zatopljenja. Beograd je postao mnogo topliji otkako se u okviru centra grada nalaze fabrike. No, koliko god je naš uticaj vidljiv na lokalnom nivo, utoliko smo mali da bismo napravili promene na globalnom nivou. Crvena lampica trebala bi da se upali jer govorimo o do sada najvećim zabeleženim temperaturama u Parizu, Holandiji, Belgiji, Engleskoj. S druge strane primetno je radikalno zahlađenje u Skandinaviji - zaključuje Đurić za Espreso.

Goran Mihajlović, RHMZ, pomoćnik direktora Sektora za meteorološki osmatrački sistem, rekao je kako je trend porasta temperature evidentan.

- Najtoplija godina izmerena otkako se meri temperatura bila je 2012. Tok porasta temperature nije linearan. Iz razloga što npr. 2018. godina ima najveću srednju temperaturu, a ni jedan dan u godini nije imao temperaturu veću od 35 stepeni. 2003. godina nalazi se po toploti na drugom mestu, a 2007. na trećem iako ima rekordno izmerenu temperaturu od 44.9 stepeni u Smederevskoj Planci. Što je najviša izmerena temperatura, otkako se ona meri - priča Mihajlović za Espreso.

On tvrdi kako se već duži niz godina, unazad 20-30 godina, temperatura menja, te kako iz godine u godinu ide ka tim najviše izmerenim temperaturama, ikada. Navodi i kako postoje različiti faktori koji uzrokuju promenu klime, te kako ona nije statična, već ima svoje oscilacije.

- Potrebno je bar 30 godina kako bismo imali meteorološke vrednosti i kako bismo govorili o klimi mesta. Na klimatske promene definitivno utiče velika emisija izduvnih gasova i ugljen dioksida, koji pojačavaju i efekat staklene bašte. Urbanizacija je takođe jedan od faktora - priča Goran Mihajlović.

On tvrdi kako ni ljudski faktor nije zanemariv u procesu promene klime, te kako čovek svojim delovanjem ubrzava prirodne procese u promeni klime.

- Postoje razni pristupi ovom problemu, a svaki postupak koji će da umanji trend rasta je dobrodošao - zaključuje Mihajlović za Espreso.

Goran Mihajlović, uputio nas je i na tekst portala Science alert pod naslovom "Brutalno jednostavna ilustracuja koja pokazuje pravu meru klimatskih promena svuda na Zemlji".

Naime, kako piše Science alert, klimatolog Ed Havkins otkrio je šemu za vizualizaciju globalnih promena temperature. Cela šema sastoji se od raznobojnihpruga, gde ona crvena pokazuje najtoplija razdoblja.

"Grejne pruge" sve odreda pokazale su kako je planeta zemlja postajala sve toplija, otkako su zabeležena prva merenja temperature.

Ukratko, ove "grejne pruge" pokazuju kako temperature širom sveta postaju uznemirujuće visoke. Pruge koje su nekada bile "mirne" plave boje, postaju alarmantno crvene boje. Period koji je bio podvrgnut analizi je period od 1850. do 2018. godine.

Iako je klima sveke regije jedinstvena na svoj način, radikalan trend porasta je itekako vidljiv.

U svakom slučaju jasno je vidljivo da, iako postoje razlike u godišnjim temperaturama, u celini svaka država doživljava sve toplije i toplije temperature. Dakle, porast temperature beleži se na globalnom nivou.

Da li će trend rasta temperature, vidljive klimatske promene, kao i neobuzdano ljudsko delovanje usmereno ka pokoravanju sveta na kraju da izazove "Armagedon" ostaje da vidimo?! Jedno je sigurno promene se dešavaju. Dobrano ih osećamo na "svojoj koži". Naučna zajednica već odavno upozorava na neprihvatljivo ljudsko delovanje, verujemo da to nije uzalud, te kako itekako imamo uticaj na novonastale promene, koji ni malo nisu obećavajuće. Po zdravlje, po život, po Zemlju... A pakao, pakao je već počeo!

Bonus video:

(Espreso.co.rs)