DODIRNULA SAM NAJVEĆU HRIŠĆANSKU SVETINJU: Trenutno se nalazi u Srbiji i ima veze s Isusom Hristom (VIDEO) (FOTO)

Hrišćani u Beogradu poslednjih nekoliko dana imaju priliku da se poklone pred najvećom svetinjom za sav hrišćanski rod. Pred hitonom Isusa Hrista.

Hiton ili Časna riza najpre je stajala u crkvi svetog Jovana na Petlovom brdu u Beogradu, a sada je prebačena u crkvu svetog Đorđa na Banovom brdu, nakon čega će po treći put da bude premeštena u crkvu svetog Nikolaja u Zemunu.

Ljudi već danima strpljivo stoje u redovima da se poklone pred ovom svetinjom, neki svesni da je to prilika koja se hrišćaninu ukazuje jednom u životu, a drugi u nadi i verujući da će im svetinja pomoći da reše svoje nevolje i tegobe.

I mi smo pošli da se poklonimo i dodirnemo ovu svetinju.

Već na kapiji crkve primetno je da vlada svečana atmosfera. Iz unutrašnjosti crkve dopiru zvuci "a capella" izvođenja crkvenog hora, a muzika osciluje negde tamo daleko, negde tu blizu, pa celo mesto daje dojam kao da je izmešteno iz gradske gužve i vreve.

Čim smo prekoračili onu liniju koja razdvaja svakodnevicu i jednu davnu, nadasve bitnu, proslavljanja vrednu priču, uvučeni smo u posve jednu drugu stvarnost.

Sedi na klupi, u tišini... Tu smo ga zatekli...

Dvojica monaha, monah Arsenije i monah Valentin dopremili su ovu svetinju u Beograd. U njihovoj pratnji ona putuje sve ovo vreme.

Jednog od njih, monaha Arsenija, zatekli smo u dvorištu crkve, on nas je poveo ka hitonu Isusa Hrista koji se nalazi ispred samog oltara.

Duga kolona ljudi, svi u tišini, u svojim mislima i molitvi, strpljivo su čekali da se približe i poklone pred ovom svetinjom.

Svoj put hiton je započeo od Spaso-Jakovljevsko-Dimitrijevskog manastira iz Velikog Rostova, u okviru Moskovske patrijaršije, odakle su uostalom zajedno sa njom došla i ova dva monaha, saznajemo od monaha Valentina.

- Hiton je u Rusiju stigao 2014. godine. Arhimandrid manastira iguman Avgustin je dobio iz Pariza deo njega. Hiton našeg Gospoda Isusa Hrista je deo Hristove odeće, koju je napravila Presveta Bogorodica njenim najčistijim rukama. Ova odeća je bila na Hristu Spasitelju tokom njegove spasiteljske patnje. Prema istaživačima ove svetinje, ona je "zasićena Hristovom krvlju". Hiton je jednodelna tkanina bez jednog šava od tanke kamilaste kose. Svetinja je nestajala bez traga i nekoliko puta je bila pronalažena. Početkom 9. veka Hiton je donirao Karlu Velikom prilikom njegovog krunisanja. Nakon toga, svetinja je postavljena u opatiju francuskog grada Aržantej, gde se čuvala. Nedavno je čestica Hitona Gospodadata u Jaroslavsku eparhiju Ruske Pravoslavne Crkve. Postoje zapisi o tome kako su se čuda Božija dešavala i pomoć od Boga je došla do mnogih ljudi koji su uspeli da dodirnu svetinju ili da se samo mole oko nje. Iz Jevanđelja znamo da je žena koja je patila 12 godina od strašne bolesti dotaknuvši Hristovu odeću bila izlečena - priča monah Valentin za Espreso.

Dodaje kako je hiton odora Gospodnja koju je nosio na Veliki petak kada je razapet na krstu. Sve muke koje je preživeo tada nalaze se u ovoj čestici, a i krv njegova.

- Sam Gospod je to. Toliko je to ogromno! Na čast je ruskom narodu i Ruskoj pravoslavnoj crkvi da je dobila tu ogromnu svetinju i ona je obišla sve mitropolije u Rusiji. Ruski narod se već poklonio. Prva zemlja u koju je došao iz Rusije je Srbija. Ni Bugarska, ni Rumunija, ni Grčka, još uvek nisu imale čast da prime svetinju. Ona je prvo posle Beograda došla u Srbiju - priča ovaj monah.

Monasi su, zajedno sa hitonom, ovde od 12. aprila ove godine. Uskoro će da se navrše gotovo četiri meseca. Obišli su mnoge eparhije u Srbiji. Svuda su, kako kažu, bili sa oduševljenjem prihvaćeni, a naročito su dirnuti srpskim gostoprimstvom.

Monah Valentin, napominje kako će iduće godine biti upriličena i izložba, koja će govoriti o srpsko-ruskom prijateljstvu. Krenuće iz Pančeva.

- To je jedan od znakova zbližavanja naša dva naroda, koja su inače krvno vezana - tvrdi monah Valentin.

Upitani o tome da li su se osvedočili u čudesa pronoseći ovu svetu relikviju Rusijom i Srbijom, monasi tvrde kako se ona svakodnevno dešavaju.

- Ona su se već toliko puta desila, da smo se mi na to svikli. Sam Gospod deluje na zdravlje čoveka, na urazumljenje. Ima mnogo različitih slučajeva, ovde dolazi mnogo teških slučajeva. Da provedete ovde ceo dan imali biste priliku da vidite. Najtežim slučajevima se stavlja ova svetinja na glavu. Sve biva po veri. Ako čovek ima vere Gospod mnogo pomaže, ako nema vere, ako je došao iz nekih ko zna kojih razloga, džabe je dolazio - zaključio monah Valentin za Espreso.

I tako dok smo razgovarali sa monasima, "more" ljudi prošlo je pored nas. Strpljivo korak, po korak prilazilo je svetoj rilikviji krsteći se i klanjajući se. Svak' sa svojim mislima, svak' sa svojom molitvom... Jedan po jedan...

Da stanu pred kamere nisu hteli. Previše je to intiman trenutak u životu jednog hrišćanina. Ali, da je vera u Boga, vera u čudotvorstvo prisutna, nije moglo a da se ne primeti.

Dirnuta pričom monaha i svih oko mene, odlučih da se i sama poklonim pred hitonom Isusa Hrista... Na trenutak izbačena iz svakodnevice u kojoj čuda nisu moguća, poverovah, da možda jedno ipak može i meni nekad da se desi, ako poverujem...

Bonus video: