NEKAD SU BILI IDOLI NACIJE, A GDE SU DANAS? Na njihov praznik SIŠLI smo u OKNO da nađemo RUDARE i evo ŠTA KAŽU

Pozdrav "Srećno!" kojim se pozdravljaju rudari u podzemlju - jer dobar dan ili dobro veče nemaju smisla, kad u podzemlju vlada večna tama. Ovaj pozdrav je više od pozdrava jer je u njemu sadržana želja da živ izađeš iz jame.

Danas je Dan rudara Srbije. Od rudarskog hleba živi oko 22.000 rudara. Rudarski zahtevi uvek su isti – veća bezbednost i bolji materijalni položaj.

Milenko Baltić gotovo dve i po decenije za život zarađuje u jamama Ibarskih rudnika. Trenutno, jedini u svojoj četvoročlanoj porodici.

"Sin mi je isto završio rudarsku školu, deda mi je radio u ovim Ibarskim rudnicima, i otac mi je radio. Ja sam počeo, što kažu, od lopate, i dokle sam stigao da sam stigao. Da je lako, nije lako", ističe Milinko Baltić, rudar u Ibarskim rudnicima.

Nije lako ni dvadesetsedmogodišnjem Nikoli Ercu iz Ušća, koji je već šest godina pomoćnik kopača.

"Voleo bih svako da uđe samo da siđe u jamu da pogleda kako je dole. Ništa nije mehanizovano, radimo, znači, što kažu, sa lopatom i sa krampom. Kako pre su radili stariji, tako i mi mladi radimo", priča Nikola Erac, pomoćnik kopača u Ibarskim rudnicima.

Stariji su lakše dolazili do unapređenja, kome se nada i Nikola. Ali ga neće biti bez prijema novih rudara. Trenutno, u Ibarskim rudnicima radi 400 zaposlenih. U najboljim danima bilo ih je dvostruko više.

"Iz godine u godinu se broj radnika smanjuje, što uzimanjem socijalnih programa, što redovnim odlaskom u penziju. Rude ima. Kažem, eto, fali radne snage i dobre volje da Ibarski rudnici rade", navodi Ivan Jevtović, poslovođa provršinskog kopa Ibarskih rudnika.

Rudarska zastava sastoji se od dve boje: zelene i crne. Zelena označava nadu da živ izađeš iz rudnika, a crna predstavlja večnu tamu i mrak u podzemlju.

Oni već decenijama meštane Ušća i okoline uspevaju da zadrže u rodnom kraju.

Ivan Jevtović dodaje da oko 80 odsto porodica živi od plate Ibarskih rudnika.

Milinko Baltić smatra da bi se i mesto ugasilo ako se rudnik ugasi. "Bezmalo, Ušće ne bi ni postojalo", kaže Milinko.

Nikola Erac nije oženjen, ali planira.

"Firma treba da radi, a ako bude radila, biće i porodice, biće svega", kaže Nikola.

Sa tom nadom, autobusom nadograđenim na kamion, koji rudari od milošte zovu cirkus, odlaze iz jame "Tadenje".

Prosečna mesečna plata rudara u Srbiji je između 40.000 i 80.000 dinara, u zavisnosti od radnog mesta, a sindikati kažu da bi njihove plate trebalo da budu i iznad 1.000 evra, ako se uzme u obzir značaj te profesije i uslova u kojima rade.

Dan rudara se, inače, obeležava u znak sećanja na 6. avgust 1903. kada je u Senjskom rudniku, prvoj i najstarijoj jami u zemlji, koja je sada u sastavu Rembasa, počeo štrajk zbog loših finansijskih i radnih uslova rudara. Štrajkači su se tada izborili za bolji položaj i skraćenje radnog vremena.

Neposredan povod štrajku u Senjskom rudniku te godine, pola veka nakon pronalaska i početka kopanja uglja u Senju, bilo je "otpuštanje sa posla trojice radničkih aktivista".

Za devet dana štrajka, navode hroničari tog vremena, rudari Senjskog rudnika su "izborili povratak na posao dvojice otpuštenih radnika, skraćenje radnog vremena i besplatan olaj za osvetljenje".

Predsednik Samostalnog sindikata metalaca Srbije Zoran Vujović je rekao da je taj štrajk u stvari pokazao da su rudari jedinstvena organizacija i da svojom snagom mogu da se izbore za boljitak.

Sindikati se danas bore, kako je rekao, pre svega za veću bezbednost i zdravlje na radu, s obzirom da rudari rade u veoma teškim i opasnim uslovima. Ističe da je najvažnije da se rudarima obezbedi sigurna atmofsfera, da uvek mogu živi i zdravi da se vrate kući svojim porodicama.

- Broj smrtnih i teških povreda na radu se ne smanjuje u rudarskom sektoru, iako su doneti kvalitetni preduslovi odnosno zakoni. Važno je, takođe, da rudari zbog teškog rada imaju dobru zaradu, koje bi morale da idu preko 1.000 evra. Oni kopaju rudu i da nema rude, kao baznog elementa od kojeg se pravi sve drugo, ne bi bilo ni sveta - kaže Vujović.

U toj sindikalnoj organizaciji ukazuju i da bi u razgovorima sa nadležnim ministarstvom rudarima koji idu u penziju trebalo obezbediti isti tretman kao i svim drugim radnicima. Objasnio je da se trenutno rudarske penzije, zbog beneficiranog radnog staža, obračunavaju na efektivno radno vreme, koje je kod rudara manje od običnog efektivnog radnog vremena i da je zato njihova penzija nesto manja.

Rudari u Srbiji imaju beneficirani radni staž i na godinu dana dobijaju beneficiju šest meseci zbog teških uslova rada. Srbija ima rudarske aktivnosti na oko 250 eksploatacionih polja, a istraživanja se obavljaju na oko 130 eksploatacionih polja.

Kako je najavljivano, u Srbiji bi do 2020. godine trebalo da bude otvoreno sedam rudnika, sa otvaranjem nekoliko hiljada radnih mesta.

Reč je o rudnicima bakra i zlata u okolini Bora, zatim rudnika litijuma kod Loznice, Majdani kod Krupnja i Ljubovije, zatim rudnika kamenog uglja Jerma kod Pirota, kao i rudnik olova i cinka kod Bosilegrada i rudniku bornih minerala u Baljevcu kod Raške, ali i otvaranju površinskih kopova.

BONUS VIDEO:

Espreso sa Brankom Ružićem i Srbima slavio slavu u Hrvatskoj

(Espreso.co.rs/Mediji)